Google Search
Dr
          Aktuelnosti
     12.000 koraka za vitkost

   Stručnjaci već godinama upozoravaju da su svakodnevne šetnje pravi eliksir za zdravlje i vitkost. Ali, koliko tačno treba hodati da bi se postigao takav efekat, do sada niko nije precizirao. Januarski broj Journal of Physical Activity and Health objavio je rezultate istraživanja prema kojima je do 50. godine potrebno dnevno napraviti 12.000 koraka za trajno vitku liniju, posle 50. dovoljno je i hiljadu koraka manje.

     Gradska gužva smanjuje IQ

   Deca koja žive u vrlo prometnim gradskim četvrtima imaju manji koeficijent inteligencije od svojih vršnjaka koji odrastaju udišući čist vazduh, kažu rezultati istraživanja koji su nedavno objavljeni u American Journal of Epidemiology. Što su duže deca izložena visokoj koncentraciji izduvnih gasova automobila, njihovi rezultati na testovima inteligencije su slabiji, a uticaj zagađenog vazduha jednak je uticaju pasivnog pušenja u trudnoći.

     Prevremeno rođeni i plućne bolesti

   Bronhopulmonarna displazija je jedna od najčešćih bolesti prevremeno rođene deca. Prema istraživanju objavljenom u New England Journal of Medicine obolevanje od te bolesti u dobu odojčeta povećava rizik od razvoja hronične opstruktivne bolesti pluća u zrelom dobu. Ali, pomno praćenje disajnih funkcija i problema nedonoščadi može da spreči komplikacije.

     Čaša vina za oštriji um

   Žene koje svaki dan popiju čašu vina ili piva u starijem životnom dobu imaće oštriji um od onih koje uopšte ne piju, tvrde američki naučnici. Takođe, žene u dobu između 70 i 80 godina koje umereno konzumiraju alkohol imaju 20% više šanse da njihove mentalne sposobnosti ne oslabe tokom iduće dve godine života. Ali, više od jedne čaše alkohola dnevno ne donosi bolji efekat, upozoravaju naučnici.

     Nova nada za lečenje ćelavosti

   Na Međunarodnom kongresu istraživanja o kosi održanom u Vankuveru, predstavljene su nove, obećavajuće hirurške metode lečenja ćelavosti zasnovane na upotrebi matičnih ćelija. U skoroj budućnosti mogao bi se izvoditi postupak umnažanja folikula dlačica iz malog uzorka vlasišta, a za umnožanje će se koristiti nediferencirane matične ćelije.

     Stariji su inteligentniji

   IQ starije braće i sestara viši je nego kod mlađe dece u porodici. Uzrok je veća pažnja koju porodica posvećuje prvorođenom detetu. Norveški naučnici sproveli su ispitivanje na 241.310 dece u dobu između 18 i 19 godina, od kojih su prvorođeni imali IQ oko 103,2, drugorođeni oko 102,9 i trećerođeni 100. Ali, u porodicama gde je prvorođeno dete rano umrlo, IQ trećerođenih je porastao na 102,6, što dokazuje da na inteligenciju ne utiče samo red rađanja već i socijalni status u porodici.

     90 minuta dremanja za pamćenje

   Prema istraživačima sa Univerziteta u Haifi, 90 minuta poslepodnevnog sna služi kao dobar trening uma. Od dve grupe ispitanika koji su obavljali određene sekvence repetitivnih pokreta, oni koji su posle odremali 90 minuta, nakon buđenja, s lakoćom su se setili pokreta, dok su ih se ostali setili tek sledećeg dana, posle prospavane noći. Mozak je sposoban da učvrsti pamćenje u samo 90 minuta, smatraju naučnici.

     Izotretinoin krivac za samoubilačke misli?

   Uz već poznata upozorenja na teratogeni uticaj izotretinoina na fetus, američka Asocijacija za hranu i lekove upozorava na mogućnost da taj lek može da izazove i samoubilačke misli i namere. Pretklinička ispitivanja pokazuju da lečenje izotretinoinom aktivira orbitofrontalnu koru mozga, što može da dovede do opisanih posledica.

     Korak do pobede tumora mozga

   Journal of Clinical Oncology donosi novu nadu za obolele od tumora mozga. Šanse za preživljavanje posle postavljene dijagnoze glioblastoma, najagresivnijeg oblika tumora centralnog nervnog sistema, u poslednje dve godine su porasle čak četiri puta: dok se dosadašnja terapija zračenjem pokazala uspešnom u samo 10% slučajeva, novo kombinovano lečenje oralnom hemoterapijom, temozolomidom i zračenjem znači život za čak 40% obolelih.

     Bakterija antidepresiv

   Istraživači sa univerziteta u Bristolu i Londonu otkrili su da Mycobacterium vaccae, bakterija koja je normalno prisutna u tlu i uopšte u prljavštini, ima isti antidepresivni uticaj kao lekovi antidepresiva. Ta bakterija podstiče imunološki sistem i u mozgu aktivira grupu neurona koji luče serotonin, što je još jedan dokaz da je moderno preterivanje s higijenom zapravo oslabilo čovekov imunološki sistem, smatraju engleski istraživači.

     Autohipnozom protiv alergija

   Prema istraživanju objavljenom u stručnom časopisu Psychoterapy and Psychosomatics, autohipnoza bi mogla da bude nova nada za sve one koji već godinama muku muče sa sezonskim alergijama. Ispitivanja su pokazala da je zamišljanje i usredsređivanje sopstvenih misli na ambijente lišene alergena kod ispitanika smanjilo simptome alergije na polen i seno.

     Noćna buka povećava pritisak

   Poznato je da buka može da izazove nervozu, ali rezultati najnovijih istraživanja objavljenih u časopisu European Heart Journal pokazali su da buka, posebno noćna, može ozbiljno da utiče na zdravlje. Naime, noćna buka, poput one koju trpe stanovnici u blizini aerodroma ili u vrlo prometnim gradovima, može da prouzrokuje povećanje krvnog pritiska čak i ako ne probudi osobu koja joj je izložena, što s vremenom povećava rizik od srčanih bolesti i infarkta.

     Bogato čulo mirisa

   Žene imaju razvijenije čulo mirisa nego muškarci i mogu da osete više nijansi jednog parfema nego jači pol. Međutim, na čulo mirisa mogu da utiču neki lekovi koje pijemo, dijete i način života. A isti parfen različito će se osećati na više žena. To zavisi od tipa kože, ali i boje kose koju imaju. Mirisi utiču i na našu memoriju, pa ih pamtimo bolje nego stvari koje smo videli ili uradili. S godinama, naše čulo mirisa se razvija i postaje „oštrije“.

     Muzika dobra za oporavak od moždanog udara

   Svakodnevno slušanje muzike može da pomogne pacijentima koji se oporavljaju od moždanog udara. Slušanje muzike dva sata dnevno može da pomogne pacijentu u popravljanju verbalnih i drugih kognitivnih funkcija. Muzika je dobra za stimulisanje mozga da se navikne na oštećenja izazvana udarom, a ta oštećenja mogu da utiču na govor, pažnju i pokrete.

     Kofein štiti jajnike

   Istraživanjem sprovedenim na Univerzitetu Harvard ustanovljeno je da kafa smanjuje rizik od nastanka raka jajnika. Naučnici su proučili podatke o 80.000 pacijentkinja Brigman bolnice u periodu od 1976. do 2004. godine i uočili su da su žene koje su redovno pile kafu ređe obolevale od raka jajnika nego osobe koje nisu konzumirale ovaj napitak. Međutim, preventivni uticaj kofeina ispoljio se najviše kod žena koje nikad nisu koristile kontraceptivne pilule ili hormonsku terapiju u menopauzi.

     Čokolada snižava pritisak

   Prema istraživanju objavljenom u žurnalu Američke medicinske asocijacije, crna čokolada može znatno da snizi visok krvni pritisak, koji predstavlja rizik od nastanka srčanog i moždanog udara. Ali, autor dr Dik Taubert upozorava da pacijenti moraju da budu umereni. Sto grama crne čokolade sadrži 480 kalorija, od kojih su masti veliki procenat, pa prekomerno uživanje u ovoj neodoljivoj poslastici može da dovede do gojenja. A višak kilograma izaziva povišen krvni pritisak. Kao optimalna doza preporučuje se samo jedna kockica dnevno. Kakao polifenoli koji se nalaze u crnoj čokoladi odgovorni su za ovo lekovito dejstvo.

     Med

   Hladnoća i sezona prehlada izbacili su med u prvi plan. Ali, med je mnogo više od sredstva za smirivanje kašlja. To je hranljiva i višestruko korisna namirnica koju proizvode pčele iz biljnih nektara.

   Med sadrži vredne sastojke - šećere (fruktoza, glukoza, saharoza, maltoza...), jabučnu, vinsku i limunsku kiselinu, brojne minerale, vitamin C i vitamine B grupe, fitohemikalije... Zbog visokog procenta fruktoze, dvostruko je slađi od šećera, a manje je kaloričan (kašika meda ima 64kcal) jer sadrži vodu. Beo šećer treba zameniti medom, jer se med lakše probavlja od šećera.

   Med poboljšava rad svih organa, podstiče um i telo, povećava imunitet, deluje antiseptično, čisti krv od toksina, pomaže kod malokrvnosti, itd. Postoji više vrsta meda, a razlikuju se po delovanju. Bagremov med pomaže kod disajnih tegoba, umiruje kod nervoze i nesanice; kestenov smiruje smetnje probave, žuči i jetre, poboljšava cirkulaciju i štiti periferne krvne sudove; livadski pomaže srčanim bolesnicima i osobama sa niskim pritiskom; lipov umiruje i deluje antiseptički, koristan je kod bronhitisa, prehlade, kijavice i olakšava iskašljavanje; žalfijin ublažava suv kašalj i prehladu i olakšava izbacivanje sluzi; vreskov pomaže protiv reume, bolesti mokraćnih kanala i bubrega, a tamni šumski med pomaže kod malokrvnosti, iscrpljenosti, posle teških operacija, a preporučuje se i tokom trudnoće.

   Ako se jede ujutru, med pomaže čišćenju organizma od štetnih materija, a uveče smiruje organizam. Najbolje ga je uzimati s čajem, mlekom, vodom, ali ne toplijima od 45°C, jer će se najvredniji sastojci uništiti.

   Kristalizacijom i ponovnim vraćanjem u tečno stanje, med ne gubi na lekovitosti. Zbog prisutnosti polena, med je potencijalni alergen, ali su alergije na med relativno retke.

     Salata jača imunološki sistem

   Zelena salata, ta sasvim uobičajena namirnica na našim stolovima, zbog svojih vrednih nutritivnih svojstava, stalni je predmet naučnih istraživanja. Poznato je da jedna porcija zelene salate dnevno organizmu daje dovoljne količine vitamina A, E, B6 i folne kiseline potrebne za normalan rad našeg imunološkog sistema. Zato je najbolje svaki dan pojesti činiju zelene salate pomešane s crvenim i žutim povrćem koje obiluje dodatnim zdravim sastojcima.

     Lekoviti začini

   Jedinjenja prisutna u indijskom začinu kariju i crvenom luku smanjuju rizik od pojave raka debelog creva. Istraživači su petorici bolesnika s porodičnom adenomatoznom polipozom, tokom šest meseci, davali jedinjenja iz luka i karija. Tačnije, svaki pacijent je tri puta dnevno dobijao po 480mg kurkumina (iz karija) i 20mg kvercetina (iz luka). Na kraju polugodišnjeg lečenja, pacijentima se broj polipa smanjio 60%. Istraživanjima će se odrediti optimalna doza tih lekova u tretmanu bolesnika.

     Maslinovo ulje mazi srce

   Devičansko maslinovo ulje najbolje je za rad vašeg srca, potvrđuju najnovije američke naučne studije. U istraživanje je ušlo 200 dobrovoljaca podeljenih u tri grupe. Prva grupa je svaku masnoću zamenila devičanskim maslinovim uljem, druga rafinisanim maslinovim uljem, a treća mešavinom prethodna dva tipa ulja. Nalazi krvi posle tri nedelje pokazali su da je razmera "dobrog" i "lošeg" holesterola najpovoljnija kod ljudi koji su koristili devičansko ulje. To ulje, naime, jedino nije rafinisanjem izgubilo polifenole, jedinjenja odgovorna za borbu protiv srčanih bolesti. Stručnjaci preporučuju dve kašičice maslinovog ulja na dan. Tako se nećete ugojiti, a primićete dovoljno polifenola za zaštitu od bolesti srca i krvnih sudova.

     Riba i povrće sprečavaju trombozu

   Američki naučnici su otkrili kako jednostavno može da se smanji rizik od pojave tromboze. Ako jedete svakodnevno po četiri obroka voća i povrća i jednom nedeljno obrok ribe, rizik oboljenja od tromboze smanjuje se za 50%. Pozitivno delovanje tih namirnica pripisuje se njihovim sastojcima: omega 3 masnim kiselinama, vitaminu B6 i folnoj kiselini. Omega 3 masnih kiselina ima mnogo u ribi i orahovom ulju, a vitamina B6 i folne kiseline u namirnicama od punog zrna i zelenom povrću.

     Umereno sa suvim mesom

   Dimljeno meso, prema najnovijim američkim istraživanjima, pokazalo se vrlo nezdravim. Ljudi koji najmanje 14 puta mesečno konzumiraju dimljeno meso pate od oslabljenje funkcije pluća. Najtoksičnija jedinjenja u dimljenom mesu su, čini se, nitriti. Ipak, nema razloga za paniku - ne morate da se odreknete povremenog uživanja u dobroj slanini i šunki.

   Ne volim povrće!

   Ako i uprkos samoprisiljavanju ne možete da podnesete ukus povrća, možda spadate među 25% ljudi koji, utrdili su stručnjaci, imaju gen zbog kojeg su osetljiviji na gorke i slatke ukuse. Tome možete da doskočite promenom načina kuvanja povrća. Da biste umanjili njegovu oporost, blanširajte ga dva minuta i, na kratko, umočite u hladnu vodu pre dalje pripreme. Gorak ukus ublažite slatkim; prokelj začinite karamelizovanim lukom, voćem ili balzamskim sirćetom.

   Vazduh u hrani

   Nova istraživanja pokazuju da jedući hranu koja sadrži mnogo vazduha, na primer kokice, zapravo unosimo mnogo manje kalorija nego pri konzumaciji "kompaktnijih" međuobroka, na primer, pereca. Naime, porcija hrane koja sadrži puno vazduha izgleda veća po volumenu i zato nam se čini da jedemo više, zbog čega i ranije prekidamo s jelom.

     Čajevi olakšavaju probavu

   Ako osetite blage ili umerene bolove u stomaku, možda će šolja biljnog čaja doneti olakšanje.    Čaj od kamilice uklanja upalu, opušta glatke mišiće želuca i creva i pomaže u ispuštanju gasova iz creva. Nemojte da ga pijete ako ste alergični na ambroziju.    Nana opušta glatke mišiće želuca i creva, ublažava grčeve i stimuliše lučenje probavnih sokova i žuči. Nemojte da pijete čaj od nane ako patite od gorušice, jer pojačava refluks želudačne kiseline.    Čaj od komorača podstiče prolazak hrane kroz creva, kao i oslobađanje vazduha iz creva.

     Ginko biloba u borbi protiv tumora

   Ginko biloba je biljka koja raste u Koreji, Kini i Japanu, a za preparate koji se od nje izrađuju veruje se da podstiču pamćenje i moždanu cirkulaciju. Sada su istraživači medicinskog centra Univerziteta u Džordžtaunu utvrdili da ekstrakt lišća ove biljke smanjuje rizik od agresivnih tumora. U eksperimentima sa miševima, ovaj preparat smanjio je rast tumora za fantastičnih 80% !

     Riblje ulje i multipla skleroza

   Omega 3 masne kiseline, koje sadrži riblje ulje, pomažu pri lečenju multipleks skleroze.    Ispitivanje portlandskih lekara uključilo je 10 pacijenata sa MS koji su pili 9,6 grama ribljeg ulja dnevno. Posle 3 meseca, kod njih je izmereno smanjenje supstance koju povišeno luče ćelije ovih bolesnika MMP-9 za 58%, što je dovelo do smanjenja simptoma bolesti i poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja.

     Krompir sportistima

   Da li ste znali da krompir potpuno neopravdano nosi epitet '' praznih kalorija'', a zapravo sadrži glicide koji organizmu obezbeđuju progresivnu energiju, pa se sportistima savetuje da ga konzumiraju tri sata pre treninga, jer će na taj način izbeći hipoglikemiju u vreme povećanih fizičkih napora.

     Lubenica

   Retko je koja namirnica toliko ukusno slatka i osvežavajuća kao lubenica. Iako se često ubraja u voće, lubenica je povrće, najbliži “rođak” dinjama, tikvama i tikvicama. Raste u trsevima na zemlji. Lubenice mogu da budu okruglog ili duguljastog oblika, kore zelene boje ili zelene prošarane žutim linijama.

   Najveći procenat lubenice, čak 92%, čini voda. Upravo je zato njena unutrašnjost neodoljivo nežno hrskava. Unutrašnjost je uglavnom crvena, ali ima vrsta lubenica koje su bele, žute i narandžaste.

   Lubenica je bogata vitaminom C (kriška lubenice zadovoljava 24% dnevnih potreba za tim vitaminom) i dobar je izvor vitamina A, B1 i B6, kalijuma i magnezijuma. Zahvaljujući takvim sastojcima, kao i biljnom pigmentu likopenu, lubenica ima različite antioksidante koji ublažavaju upalna stanja i prevencija su za pojavu nekih vrsta raka, astme, dijabetesa, artritisa.

     Hrana za razbuđivanje

   Ako želimo da "razdrmamo" i probudimo organizam, na jelovniku treba da imamo što više svežih namirnica. Voće i povrće podstiču metabolizam, posebno vitamini C i D, a magnezijum, cink i gvožđe razbuđuju i podstiču prokrvljenost mišića. Bilo bi idealno već za doručak uneti u organizam dobru porciju vitamina. Ali, ako niste tip koji ujutro guli jabuke i renda šargarepu, dovoljna će biti čaša svežeg soka od pomorandže ili kivi koji možete da pojedete kašičicom.

     Dijeta za mozak

   Otkriveno je da ljudi koji sprovode dijetu s malo ugljenih hidrata, a mnogo masnoća, postižu slabije rezultate u testovima mentalnih funkcija. Za razliku od njih, ljudi koji jedu mnogo ugljenih hidrata, a malo masti, postižu bolje rezultate. Posle osam nedelja takve ishrane, osobe koje unose puno ugljenih hidrata čak su poboljšale rezultate za 9%, u odnosu na one koji jedu više masnoća. Dijeta s više masnoće, misle naučnici, možda povećava nivo hormona kortikosterona, koji remeti stvaranje neurona neophodnih za mentalno procesuiranje.

     Kruška

   Pretpostavlja se da su još ljudi iz kamenog doba jeli kruške. Današnje vrste vode poreklo iz Male Azije. Veoma je bogata vitaminom E, koji je važan za održavanje elastičnosti i hidratantnosti kože, naročito u vrelim danima koji nam predstoje!

     Masti koje su dobre za srce

   Novija istraživanja pokazuju da omega 3 masne kiseline smanjuju rizik od infarkta miokarda i moždanog udara. Povoljno deluju i na osobe sa alergijama, artritisom i drugim zapaljenskim procesima. Izvori ovih nezasićenih masnih kiselina su pojedine vrste ribe (losos, sardina, tuna, skuša, jezerska pastrmka), soja, orasi. Zato, ako ove namirnice nisu mnogo zastupljene u vašem jelovniku, menjajte ga!

     Vitalno starenje

   Starenje je deo biološkog ciklusa na koji utiču genetski faktori, sposobnost reagovanja na bolesti, ali i stil života. Ravnoteža tela, uma i duha u velikoj meri utiče na polako i zdravo starenje. S druge strane, svako preterivanje u ishrani i konzumaciji alkohola, kafe i lekova može da dovede do oslobađanja slobodnih radikala koji oštećuju ćelije i tkiva naših organa. Svetski stručnjaci navode da određene životne navike mogu da nam produže život. Uravnotežena ishrana, u kojoj preovladavaju nemasna jela sa dosta povrća, kao i umerena fizička aktivnost, mogu da uspore fenomene vezane za starenje, kao što su slabljenje kostiju, smanjenje sposobnosti odbrane imunološkog sistema i smanjeje kardiovaskularne aktivnosri. Važan je i unos antioksidanata poput vitamina C, E, karotenoida, metionina, cisteina, rosveratrola, flavonoida, koenzima Q10, selena i magnezijuma. Od pomoći mogu da budu i biljke poput ginsenga i ginkgo bilobe.

     I magnezijum je važan

   Magnezijum stimuliše proizvodnju energije u vašem organizmu, neophodan je kostima, jača nervni i imunološki sistem. Nažalost, stres i umor podstiču prirodnu eliminaciju magnezijuma iz organizma. Zato treba uvećati unos svežeg povrća i voća, integralnih žitarica i mineralnih voda bogatih magnezijumom.

     Debeli od vazduha?!

   Pretpostavka da je gojaznost povezana s hemijskim materijama koje su prisutne u zagađenom gradskom vazduhu plod je istraživanja Karle Lubrano, spec. endokrinologije s rimskog Univerziteta Sapienza. Tu tvrdnju dr Lubrano objašnjava uticajem hemijskih materija na hormonalnu ravnotežu i receptore u ćelijama, s posledicom promena razmnožavanja, diferencijacije ćelija i jakim uticajem na metabolizam ćelija potkožnog masnog tkiva.

     Vreme je za kiseo kupus

   Kupus (lat Brassica oleracea), poznat u narodu i kao zelje, razvio se iz divljeg kupusa koji raste na kamenitim obalama Evrope. U ishrani naroda ovog podneblja, zastupljen je još iz praistorijskog doba. Stalnom selekcijom, u dugom vremenskom periodu, nastalo je iz divljeg kupusa mnoštvo sorti koje su neizostavno prisutne na našoj trpezi.

   Rimljani su glavice kupusa posipali solju i prelivali sirćetom, a zatim ga ređali u glinene posude. Sloveni su rezanom i zasoljenom kupusu, kvasnim gljivicama i bakterijama, omogućavali konzerviranje ovog povrća i tako, tokom više zimskih meseci, imali ukusno jelo koje sadrži velike količine vitamina C, kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, joda.

     Povrće ili čokoladica?

   Samo troje od desetoro dece dnevno pojede obrok povrća, a broj se povećava na šestoro ako se računaju deca koja jedu voće. Umesto voća i povrća, deca jedu čokoladice i industrijski pripremljenu hranu koja sadrži previše masnoće, soli, šećera i ima nisku nutritivnu vrednost. Osim o nezdravim navikama, ti podaci govore da će se zabrinjavajuće povećati broj gojazne dece, bar u deceniji koja je pred nama.

     Šargarepa

   Osim karotena, koji organizam pretvara u vitamin A, sadrži određenu količinu kalijuma, gvožđa i fosfora. Sirova i kuvana šargarepa podjednako se lako se vare, a ukus mlade šargarepe dobro se slaže sa slatkim i slanim jelima.

     Intolerancija laktoze

   Intolerancija laktoze je smanjena sposobnost probavljanja mlečnog šećera laktoze. Laktozu u tankom crevu na jednostavne šećere razgrađuje enzim laktaza, pa ako je stvaranje laktaze smanjeno, laktoza odlazi u debelo crevo gde njenom razgradnjom nastaju gasovi, a na nerazgrađenu laktozu se veže voda. Posledica su nadutost, grčevi, mučnina i proliv. Mleko i mlečni proizvodi glavni su izvori laktoze, ali i kalcijuma, pa bi se njihovim izbacivanjem iz ishrane povećao rizik od preloma kostiju, osteoporoze i hipertenzije. Zato se za konzumaciju preporučuje mleko sa smanjenim procentom laktoze, ali nedirnutom količinom kalcijuma i belančevina.

     Gazirani sokovi oštećuju kosti kod žena

   Osvežavajući gazirani napici koji u sebi sadrže kofein slabe kosti kod žena, rezultat je studije urađene na Tuft univerzitetu na uzorku od 2500 žena u dobu od 60 godina. Istraživači su otkrili da je kod žena koje su svakodnevno konzumirale gazirane napitke gustina kostiju za četiri posto manja nego kod onih koje takve napitke nisu konzumirale, dok ispitivanja na muškarcima nisu pokazala negativan efekt. Kofein, kada se konzumira u preteranim količinama, može da poremeti metabolizam kostiju.

     Jogurt dobar za zdravlje usne duplje

   Redovno konzumiranje jogurta i proizvoda s mlečnom kiselinom dobro je za zdravlje usne duplje, saopštili su japanski naučnici u studiji objavljenoj u SAD.  Jogurt i napici s mlečnom kiselinom imaju blagotvorne efekte zbog probiotičkog dejstva laktobacila, kojeg ima u mlečnoj kiselini, navodi se u istraživanju.

     Maslinovo ulje čuva od kancerogenih oboljenja

   Decenijama je primetno da mediteranska ishrana bogata maslinovim uljem pogoduje dobrom zdravlju. Španski naučnici na Univerzitetu Granade nedavno su proučavali lekovata svojstva maslinovog ulja i utvrdili da ono znatno smanjuje rizik od nastanka digestivnih oboljenja i kancerogenih bolesti. Veruje se da je, zbog visokog procenta polifenola koji imaju jako antioksidantno dejstvo, maslinovo ulje jedna od najboljih preventiva protiv razvoja raka organa probavnog sistema s obzirom da savremen način ishrane ne godi našem organizmu.

     Gušterača ne voli meso

   Naučnici Univerziteta u Kaliforniji obavili su istraživanje na 2.200 pacijenata o tome koje namirnice smanjuju rizik od karcinoma gušterače. Pokazalo se da crni i beli luk, pasulj, šargarepa, kukuruz, zeleno lisnato povrće i agrumi smanjuju rizik da se dobije ova opaka bolest, a da suprotno dejstvo imaju mesne prerađevine i crveno meso.

     Čokolada ili keks..

   U danima pred menstruaciju nivo serotonina prilično opada, zbog čega organizam tada traži ugljene hidrate koji pomažu njegovo povećanje. Od svih namirnica, čokolada najbrže podiže ove vrednosti, ali, istovremeno, nagli rast šećera u krvi izaziva jako lučenje insulina, koji će ponovo potpuno oboriti taj šećer, pa će ga organizam opet tražiti.    Rešenje je u integralnom keksu koji će nivo ovog hormona sreće podići, ali i održavati konstantnim znatno duže od čokolade.

     Vitanin B i plodnost

   Na smanjenje plodnosti muškarca može da utiče nedostatak vitamina B2. Zato je neophodno uzimati potrebne dnevne doze cinka, jer on utiče na apsorpciju ovog vitamina. Treba jesti džigericu, jaja i morske plodove.

     Pilule i vino

   Kako je niz studija pokazao da čaša vina štiti od bolesti, naročito od raka i srčanih oboljenja, italijanski naučnici rade na piluli koja će imati sva zdrava svojstva čaše crvenog vina, samo bez alkohola, objavio je časopis New Scientist. Dokazi su toliko čvrsti da su neke bolnice u Velikoj Britaniji već počele da propisuju srčanim bolesnicima crno vino.

     Med pomaže bržem zarastanju rana

   Rane koje teško zarastaju, u Nemačkoj, leče se medom. U 23 bolnice, med se sterilizuje gama zracima i njime se leče duboke rane. Tako se telo mnogo lakše oslobađa odumrelog tkiva i rana zarasta mnogo brže. Prema istraživačima, ta slatka namirnica se efikasno bori i protiv bakterija koje su otporne na sve poznate antibiotike: molekuli hidrogen peroksida koje sadrži med dovoljni su da ponište delovanje svih bakterija prisutnih u ranama, i to već posle 18 sati od aplikacije. Ali, sterilizacija meda je neophodna, jer u suprotnom ne utiče na mikrobe koji mogu da žive u anaerobnim uslovima.

     Oprezno s hodanjem

   Ako ste odlučili da hodate da biste se oslobodili suvišnih kilograma, budite oprezni i izbegnite moguće tegobe. Gojazne osobe, naime, hodanjem povećavaju rizik od osteoartritisa kolena. Upoređenjem dve grupe odraslih osoba koje su hodale na traci brzinom od 5 km/h primećeno je da gojazni hodači opterećuju mišiće koji istežu tetive i ligamente čak 51% više od onih normalne težine, što vodi prema razgradnji hrskavice. Zato treba hodati sporije. Laganim hodanjem smanjuje se pritisak i sila potrebna za odizanje od podloge. Optimalna brzina je 4,5 km za 45 minuta.

     Nikad nije kasno

   Vežbanje podstiče rad srca, čak i u starijem životnom dobu. Istraživanje sprovedeno na dve grupe muškaraca, u dvadesetim i šezdesetim godinama, pokazalo je da su vene starijih muškaraca uopšteno uže, što povećava rizik od povišenog pritiska ili infarkta. Iz grupe starijih, osmorica su počela intenzivnije da hodaju oko pet sati nedeljno. Posle tri meseca takve aktivnosti, pokazalo se da je funkcija njihovih vena postala vrlo slična onoj muškaraca u dvadesetim godinama. Dakle, hodanje od samo pola sata dnevno osetno može da popravi zdravlje srca i krvnih sudova.

     Jači vratni mišići

   Skoro svako među nama iskusio je kako izgleda ukočenost vrata ili grčenje vratnih mišića. Da biste ojačali vratne mišiće i sprečili takve neprijatnosti, ali i poboljšali cirkulaciju krvi prema glavi, pokušajte sa sledećom vežbom. Isprepletite prste iza glave i glavu gurajte prema nazad. Zatim isprepletite vrhove prstiju na čelu i gurajte glavu prema napred. Zatim, stavite levi dlan na levi obraz i gurajte glavu ulevo i ponovite isto s desnom stranom. Svaki pokret neka traje pet udisaja, a sve pokrete ponovite 5 do 10 puta tri dana u nedelji.

     Vežbanje u trudnoći

   Rezultati naučnog istraživanja o vežbama u trudnoći sprovedenog u Danskoj pokazali su da džoging, sportovi s loptom, tenis ili badminton povećavaju mogućnost pobačaja tri i po puta, a i intenzivna vežba povećava taj rizik. Opasnost je u iznenadnim skokovima i trzajima tela. S druge strane, plivanje umanjuje opasnost od spontanog pobačaja. U svakom slučaju, pre izbora rekreacije u trudnoći, obavezno se posavetujte s lekarom.

     Neka poteče nova energija

   Novu energiju koja će prostrujiti vašim organizmom možete da podstaknete laganom masažom usredsređenom na jetru. Pri tom, nisu vam potrebna bilo kakva pomagala. Udobno sednite ili lezite i usmerite pažnju na jetru. Obe ruke položite na predeo jetre i blago kružeći u smeru kazaljki na satu počnite masažu. Pravite nežne kružne pokrete (20 do 30 puta), a zatim promenite smer masiranja. Posle toga se opustite i nekoliko minuta duboko dišite da bi telom potekla nova energija.

     ADHD i slatkiši

   Rezultati studije koju objavljuje Lancet, sprovedene na više od 300 stotine dece u Soutemptonu, otkrivaju novi potencijalni uzročnik za nastanak njihove hiperaktivnosti. Veštačke boje i konzervansi, koje prehrambena industrija neminovno troši (prisutni i u slatkišima), imaju psihofarmakogeni učinak, pojavu hiperaktivnosti, poremećaj pažnje i nemir. Zaključak naučnika navodi da uklanjanje veštačkih boja iz prehrambenih artikala dece može koristiti hiperaktivnoj deci i deci kojoj je dijagnostikovan ADHD (poremećaj pažnje-hiperaktivni poremećaj).

     Stres i alergije

   Stres prouzrokovan selidbom, razvodom roditelja ili gubitkom bliske osobe u detinjstvu znatno povećavaju rizik od razvoja alergija u odraslom dobu, objavljeno je nedavno u naučnom časopisu Pediatric Allergy and Immunology. U uzorcima krvi 234 šestogodišnjaka koji su bili izloženi stresu otkrivena je povećana koncentracija neuropeptida povezanih sa stresom, koji inače utiču na regulisanje imunološkog odgovora organizma, što povećava rizik od razvoja astme, kožnih i drugih oblika alergije u odraslom dobu.

     Nesanica zbog mobilnog telefona

   Tinejdžeri koji previše koriste mobilni telefon izloženi su povećanom riziku od stresa, umora, iscrpljenosti i poremećaja spavanja, smatraju švedski naučnici s Akademije u Geteborgu. Njihovo istraživanje je pokazalo da mladi koji dnevno obave više od 15 razgovora mobilnim telefonom i pošalju više od 15 poruka imaju teškoće s uspavljivanjem i isprekidan san, što za posledicu ima iscrpljenost, umor i povećanu osetljivost na stres.

     Školsko okruženje i pušenje

   Naučni časopis BMC Public Health objavio je rezultate istraživanja, prema kojima su učitelji jedan od ključnih faktora za vaspitanje budućih nepušača. Prema istraživanju, u školama u kojima vlada pozitivna atmosfera i kvalitetan odnos između učitelja i đaka, znatno je manji broj adolescenata koji puše.

    Da li je ovsena kaša zaista tako dobra, kao što se misli?

   Jedan od vodećih imunostimulatora današnjice je beta glukan. Radi se o polisaharidu dugog lanca koji se u prirodi nalazi u žitaricama i gljivama a najčešće se dobija iz kvasca, slada, zobi i ječma. Svojim delovanjem pomaže kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija, kao i kod autoimunih oboljenja. Ovsena kaša sadrži beta-glukan, supstancu koja snižava nivo holesterola u krvi i utiče na izbacivanje slobodnih radikala iz organizma. Ako u činiju s ovsenom kašom narendate jabuku s korom, zaštitićete organizam, jer je jabuka bogata pektinom, koji sprečava apsorpciju holesterola u crevima i podstiče njegovo izbacivanje iz organizma. Bilo bi idealno da ovsenu kašu jedete barem tri puta nedeljno.

    Da li je tačno da paradajz spada u red izuzetno korisnih namirnica?

   Paradajz je bogat antioksidantom likopenom, za koji su mnoge naučne studije dokazale da smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova, kao i određenih vrsta raka. Likopen je biljni pigment koji paradajzu daje crvenu boju. On je lipofilno jedinjenje, i zbog toga ga ima 8 puta više u kečapu nego u samom paradajzu. 30 g kečapa sadrži 3 mg likopena, kolika je i potrebna dnevna količina. U poželjnim količinama se nalazi i u soku od paradajza. Proizvode prerađenog paradajza treba birati tako da prednost dajete onima koji ne sadrže šećer i nisu preslani. Likopen je vrsta provitamina A i učestvuje u rastu dece i poboljšanju vida, smanjuje štetno dejstvo UV zračenja i obezbeđuje nam unutrašnju zaštitu adekvatnu faktoru između 2 i 4. On smanjuje i takozvani loš holesterol. Taloži se u tkivima i to pre svega u prostati, jetri i nadbubrežnoj žlezdi i smanjuje oksidativna oštećenja organizma. Likopen vezuje slobodne radikale i neutrališe njihove štetne efekte. Paradajz sazreo na letnjem suncu sadrži 12,0 – 13,6 mg/ 100 g likopena, dok zimski i prolećni, obično iz staklenika, sadrži svega 0,9 mg/ 100 g likopena.

     Kako bi trebalo da izgleda pravilna i uravnotežena ishrana u danima posta:

• Dan treba početi doručkom i obavezno uvedite redovne obroke na tri sata. • Svakodnevno u organizam treba uneti 7-9 čaša vode ili čaja. • Važno je svakodnevno jesti voće i piti prirodno ceđene sokove. • Ne zaboravite na izdašnu količinu svežih salata u vreme ručka i večere. • Svaki dan savetujem obrok od mahunarki (grašak, sočivo, pasulj, lebleblije, boranije) i pečurke koje imaju nizak glikemijski indeks (ne podižu drastično šećer u ktvi, a pružaju dovoljno energije). • Umereno jesti salate od svežeg ili kiselog povrća (turšija, kiseli kupus) zbog velike količine soli u njima. Nije na odmet isprati ih od soli lagano pod česmom pre narezivanja salate. • Integralna testa i musli i u postu treba da budu vaš izbor. • Suvo voće je visokokalorična poslastica, zato ga jedite u malim količinama. Koliko? Ako bi ste pojeli dve sveže smokve onda su i dve suve dobar izbor, ne više. Koliko treba pojesti koštunjavog voća? Vaša šaka badema, lešnika ili oraha.

     Koje greške ljudi najčešće prave dok poste?

   Ovakav način ishrane ima potencijalni nedostatak, a to su monotonija obroka i ponavljanje istih jela. Tokom posta većina ljudi samo isključuje jela koja nisu dozvoljena, a da istovremeno ne uvodi nova, pa tako osiromašuje jelovnik. Poblem je lako izbeći ako se pozabavite mnoštvom dobrih posnih recepata.
   Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla i veći deo animalnih proizvoda koji su glavni izvor belančevina. Neke belančevine su esencijalne, neophodne organizmu, jer ih on sam ne stvara. Post na ribi i ulju nikada neće ugroziti zdravlje, ali post “na vodi” koji isključuje unošenje ulja i ribe, ako traje duže od par dana, zahteva savet dijetologa, posebno ako zdravlje nije potpuno dobro.
   Tokom posta preti preveliki kalorijski unos, zato što ishranom dominiraju jela na bazi ugljenih hidrata (testa, peciva, hleb, džem, med, suvo voće, semenke). Ukoliko često posegnete za posnim poslasticama i grickalicama ili ako one čak zamenjuju obroke, posledica je stalna glad, neredovna ishrana i povećanje telesne mase.

     Koja hrana pomaže u borbi protiv migrene?

   Mandarine, pomorandže i šargarepa prava su riznica vitamina A koji je neophodan za očuvanje vida. Osim toga, ove namirnice sadrže enzime koji obezbeđuju dodatnu apsorpciju ovog vitamina u organizam. Idealna mera je 300 g dnevno bilo koje od ove tri namirnice. Jagode, maline i borovnice bogate su antioksidansima pa na taj način sprečavaju pojavu mrene na oku i jačaju očne mišiće. Losos je riba severnih mora koja obiluje omega 3 masnim kiselinama a one su bitne u boljem funkcionisanju mrežnice oka. Bar dva puta nedeljno unesite omega 3 masnu kiseline kroz ribu, može i belu poput haringe i pastrmke. Neki minerali takođe pospešuju zdravlje očiju, poput selena (ima ga u brazilskim orasima, kvascu i morskoj hrani) i cinka (u orašastim plodovima i pšenici). Naime, selen pomaže telu da apsorbuje važan vitamin E, a cink pomaže u absorpciji vitamina A. Bademi i banane sadrže magnezijum koji može da ublaži glavobolju. Za preporuku su i sušene kajsije, integralni pirinač ili indijski orah. Idealna doza je 50 g dnevno. Mnogi pacijenti su se godinama bezuspešno lekovima borili protiv glavobolje, a glavni uzrok njihovog problema leži u hroničnoj dehidraciji. Zato, ako patite od glavobolje, pokušajte da primenite jednostavan lek - pijte barem litar obične, negazirane vode dnevno. Često se, kao efikasan narodni lek, pominje i čaj od đumbira.

     Da li su morska ili kalijumova so zdravije od „obične“?

   Morska i obična kuhinjska so imaju natrijum i hlor u istoj razmeri, pa je i efekat na zdravlje identičan. Prevelika doza natrijuma u njima utiče na rast krvnog pritiska i pravi kardiovaskularne probleme. Što se tiče ostalih minerala, morska so ih sadrži u tako malim količinama da su dovoljni samo da joj promene ukus, a nikako da zadovolje potrebnu dnevnu količinu. Kuhinjska so obično sadrži dodatak joda, kako bi se sprečio njegov nedostatak u ishrani.
   Kalijumova so se može koristiti u ishrani samo onda kada postoji smanjena koncentracija kalijuma u krvi iz bilo kojih razloga (lekovi, srčane, bubrežne, stomačne i druge bolesti). Ako su prisutne i bubrežne bolesti onda se ona može koristiti isključivo kod onih koje idu sa niskim kalijumom u krvi. Kalijumova so se uvodi u ishrani kada je neophodno izbegavati natrijum u ishrani iz bilo kojih razloga (povišen krvni pritisak, otoci…). Ne treba je koristiti bez saveta lekara.

     Šta nije za preporuku parovima koji žele bebu

   Mnogima od nas, pa i budućim roditeljima, narušen je odnos kiselo-bazno u organizmu u korist kiselog, a to može da prouzrokuje sterilitet. Hrana koja povećava kiselost je: meso, mlečni proizvodi, gazirana pića, beli šećer i proizvodi od rafinisanog šećera. Voće i povrće smanjuju kiselost.
   Ljubitelji kupovnih sokova imaju manji broj spermatozoida a jedna teorija zašto je to tako zagovara da je višak šećera razlog za smanjenje nivo testosterona. Dakle manje soka veća plodnost!
   Muškarci koji jedu proizvode od soje (soja je bogata fitoestrogenima, srodnim ženskim polnim hormonima) imaju manje spermatozoida od onih koji ne konzumiraju soju. Ta redukcija nije velika, međutim, može da bude značajna za muškarce koji već imaju problem sa brojem spermatozoida.
   Sklonost konzumiranju alkohola može smanjiti nivo testosterona i uticati na plodnost muškarca, ali i na realizaciju seksualnog čina. Umereno konzumiranje jednog do dva pića dnevno je prihvatljivo. Vino je bolji izbor u toj umerenosti.
   Cigarete zaboravite, pušenjem se smanjuje broj spermatozoida i smanjuje njihova pokretljivost uz smanjenje nivoa testosterona.

     Dinja

   Zreo plod dinje je sladak, sočan, mirisan i osvežava, zato ne čudi što je dinja omiljena letnja namirnica. Dinja ima dosta vitamina C, a sadrži i vitamin A, vitamine B grupe, gvožđe, magnezijum, kalijum... Uz to, puna je vode i ima vrlo nisku energetsku vrednost.
   Plod je težak kilogram do dva, okruglog je ili ovalno-izduženog oblika, tvrde kore žućkaste ili zelenkaste boje i mekane narandžaste unutrašnjosti. Puna sezona dinje traje od juna do avgusta. Jede se kao osvežavajući desert, kao predjelo s pršutom, od nje se pripremaju supe koje se jedu hladne, a odlično se slaže i s piletinom ili plodovima mora u salatama.

     Bez večere u krevet?

   Često se ističe da uveče, a posebno dva do tri sata pre spavanja, ne treba ništa jesti. Ali, hoćete li večerati ili nećete, odnosno da li će kasni obrok pretiti vašoj liniji, zavisiće prvenstveno od ukupnog dnevnog energetskog bilansa. Ipak, pridržavanje pravila da se uveče ništa ne konzumira često daje rezultate, jer se time eliminiše grickanje, koje je najštetnije za dobru liniju.

     Lek u mediteranskoj ishrani

   Najnovijim istraživanjima, otkriveno je da maslinovo ulje sadrži jedinjenje identično onom u leku Brufenu, koji se koristi u terapiji reume, srčanih oboljenja i ostalih zapaljenskih procesa. Pretpostavlja se da je količina maslinovog ulja koju ljudi na mediteranu svakodnevno koriste jednaka dečjoj propisanoj dnevnoj dozi Brufena.

     Začini me cimetom

   Dodavanjem cimeta u desert može se ublažiti nagli skok šećera u krvi koji nastupa posle konzumiranja slatkiša,utvrdili su švedski stručnjaci sa univerziteta u Malmeu. Ultrazvukom je otkriveno da cimet usporava prelazak hrane iz želuca u creva, čime se postiže efekat postepenog podizanja nivoa šećera u krvi. Ranijom studijom ovih naučnika, utvrđeno je da se posle 40-odnevnog konzumiranja cimeta, nivo šećera, ali i holesterola, smanjuje kod dijabetesa tipa 2. Da bi se cimet preporučio kao pomoćno lekovito sredstvo, potrebna su dalja istraživana, ističu stručnjaci iz Malmea.

     Slatke bore

   Šećer ne utiče loše samo na liniju već ubrzava stvaranje bora, tvrdi dermatolog dr Frederik Brandt. “On ubrzava propadanje kolagena, elastina i proteina koji su bitni za elastičnost i zategnutost, a pri njegovoj termičkoj obradi dodatno se stvaraju molekuli koji štetno deluju na izgled kože. Izbacite iz ishrane sve slatko, uključujući i med, voćne šećere i veštačke zaslađivače. Treba voditi računa i o skrivenom šećeru koji se nalazi u alkoholnim pićima i sokovima. Preporučujem konzumiranje jabuka, borovnica, integralnog pirinča, ribe i zelenog čaja”, savetuje dr Brandt. Primenom ovakve “bez šećerne” kure podmlađivanja, lice se prirodno zategne već posle dve nedelje, a posle godinu dana i koža čitavog tela. “Kao da ste vratili sat bar 10 godina unazad”, kaže ovaj dermatolog.

     Neprijatan saputnik zadah

   Ukoliko imate problema sa zadahom,evo jednog lako primenljivog i jednostavnog rešenja, osim ako nije reč o ozbiljnom zdravstvenom problemu, za koji bi vam ipak bila potrebna stručna pomoć. Nezaslađen jogurt i voće, kao što su dinja, narandža, kivi, ribizla, borovnica (zbog velikog procenta vitamina C), uklanjaju bakterije i neprijatne mirise koje oni proizvode u toku svog metabolizma.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©