Panel diskusija „Ishranom do zdravlja“ održana je 27.01.2011. u Privrednoj komori Srbije.

27.01.2011.

Stručnjaci su govorili o pravilnoj, izbalansirsanoj ishrani koja je u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, značaju funkcionalne hrane za dobrobit opšteg stanja organizma, glavnim faktorima koji utiču na nastanak gojaznosti, metaboličkom sindromu, kao i značaju pravilnog načina ishrane, kontrole telesne težine i fizičke aktivnosti za ostvarenje bolje radne sposobnosti.

Na skupu su govorili Mr sci. med. Jelena Gudelj Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane na Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, dr Tatjana Mraović, specijalista higijene – dijetolog, Vojnomedicinska akademija, dr Maja Nikolić, Medicinski fakultet u Nišu, Institut za javno zdravlje Niš i prim. dr Branka Konstantinović Birovljev, Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata.

Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beogada „PLAVI KRUG“ je pozvano da učestvuje i podrži unapređenje informisanosti stanovništva i promociju principa pravilne ishrane, kao i prevenciju gojaznosti, koja predstavlja faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih oboljenja.

Posetioci skupa su bili veoma zainteresovani za rad Udruženja „Plavi Krug“ i prevenciju nastanka dijabetesa. Izvršeno je 45 merenja šećera u krvi. Kod jedne osobe je pronađena povišena vrednost od 11.9 mmol/l. Ova osoba je i ranije znala da ima povišen nivo šećera u krvi, ali do sada nije poslušala savet lekara da smanji težinu, niti je otišla na pregled kod endokrinologa. Upućena je na dalje pretrage.

Preuzeto sa: www.diabeta.rs

27. januar 2011, Privredna komora Srbije, Beograd. EVROPSKI WELLNESS INSTITUT je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“, Vojnomedicinskom akademijom i Udruženjem menadžera primarne zdravstvene zaštite, održao Stručnu panel diskusiju „Ishranom do zdravlja“. Cilj diskusije je bilo unapređenje informisanosti stanovništva i promocija principa pravilne ishrane i prevencije gojaznosti koja predstavlja jedan od ključnih faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih oboljenja

Prisutni stručnjaci su govorili o pravilnoj, izbalansiranoj ishrani koja je u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, glavnim faktorima koji utiču na nastanak gojaznosti, metaboličkom sindromu, kao i značaju pravilnog načina ishrane, kontrole telesne težine i fizičke aktivnosti za ostvarenje bolje radne sposobnosti.

Govornici na stručnoj panel diskusiji su bili:
– dr Tatjana Mraović, Vojnomedicinska akademija
– doc. dr Maja Nikolić, Medicinski fakultet
Univerzitet u Nišu, Institut za javno zdravlje Niš
– prim. dr Branka Konstantinović Birovljev,
Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata.

Moderator skupa je bila mr Gordana Hasimbegović, Privredna komora Srbije.

Prema rečima dr Mraović, danas se unosi 257 kilo kalorija više nego pre 20 godina. Ona poručuje da ne bi trebalo da zaboravimo da je glad objektivna, a apetit je zadovoljsto i on može da se kontroliše. „I važan savet kada je so u pitanju – HVALA NE! Pola grama soli dnevno je dovoljno za organizam, a 5gr je maksimalna kolicina koju bi trebalo da unesemo“, naglasila je dr Marović.

Prim. dr Birovljev je istakla da danas ljudi još uvek biraju hranu prema ceni i ukusu, a u budućnosti će birati „funkcionalnu hranu“ sa željom da se posle jela bolje osećaju i budu zdravi.

Doc. dr Nikolić je posebno istakla značaj sticanja zdravih životnih navika kod dece. „Svakodnevno razvijanje korisnih navika u ishrani dece radi dugoročne promene stila života pruža mnogo, pre svega smanjenje rizika za oboljenja, dobro zdravlje, pravilan rast i razvoj i bolji kvalitet života“, istakla je doc. Dr Nikolić, kao i da su najvažniji faktori rizika za gojaznost dece: gojaznost roditelja, neodgovarajuće navike u ishrani (preskakanje obroka, manji broj obroka kod kuće, ređi obroci), kao i nedovoljna fizička aktivnost.

Nakon završetka zvaničnog dela skupa, prisutni gosti su imali priliku da provere svoj nivo šećera u krvi. Ovu aktivnost, za sve prisutne, realizovali su članovi organizacije Plavi krug, dok je kompanija Borf svim gostima pružila mogućnost da obave analizu sastava tela (BMI, ocena fizičke spremnosti), kao i nutricioničku dijagnozu (količinu proteina, minerali, masti i edema u organizmu).

Organizacioni odbor čine: Gordana Hasimbegović, Privredna komora Srbije, dr Milan Manojlović, Udruženje menadžera u primarnoj zdravstvenoj zaštiti Srbije, dr Ana Mrkajić, lekar opšte prakse, mr Maja Jagodić, Program Evropski Wellness Institut.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa: www.feellife.rs

Na koži lica jasno možemo pročitati nedostatke u svakodnevnoj ishrani

Od previše duvanskog dima, ten gubi sjaj, a zbog nedovoljnog unosa vode i svežeg voća i povrća i koža dehidrira.

Inspirisan naukom o ishrani, ekspertski tim „Garnijera“ nedavno je održao predavanje o važnosti zdravih navika u životu svake dame. Tom prilikom doktorka Tatjana Mraović, nutricionista, istakla je da je naša koža upravo ogledalo zdravstvenog stanja našeg organizma i da je glavni pokazatelj kvaliteta hrane koju jedemo.

– Kvalitet kože ne zavisi samo od godina i načina života, odnosno životnog stila, već i od naše svakodnevne ishrane. Na koži lica možemo pročitati nedostatke u svakodnevnoj ishrani i neke slabosti našeg stila života. Od previše duvanskog dima, na primer, ten gubi sjaj, a zbog nedovoljnog unosa vode i svežeg voća i povrća i koža dehidrira. Zato je uravnotežena ishrana izvrstan preparat za vašu lepotu-kaže dr Mraović i dodaje da je pored redovne nege neophodno znati da se ćelije kože neprestano obnavljaju i da ovaj proces veoma zavisi i od sastojaka koje hranom unosimo u organizam.

– Svako naše stanje, raspoloženje, pa naravno i ono što jedemo vidi se na našem licu.

Naš zadatak je da, kako ishranom tako i negom, koži vratimo sjaj, elastičnost i mladalačku blistavost, a zato su potrebne esencijalne masne kiseline, minerali, vitamini, proteini i voda, kao i hranljive kompleksne kreme. Neka hrana ne bude samo jelo, već vaš životni stil! – poručuje dr Mraović.

Koža je najvidljiviji organ ljudskog tela koji služi za eksteroceptivni senzibilitet i kao zaštitni omotač od štetni spoljnih uticaja fizičke, hemijske i biološke prirode. Pored toga, ona izlučuje otpatke metabolizma u vidu znoja, stvara odbrambena tela i zahvaljujući svojoj bogatoj vaskularizaciji ima važnu ulogu u termoregulaciji organizma. Hranljive materije u namirnicama jesu belančevine, masti i šećeri ili ugljeni hidrati (one daju organizmu energiju za rad), a zaštitne materije su vitamini, mineralne soli i voda. Ne može se reći koji su sastojci važniji, vitamini ili masti, belančevine ili šećeri. Osobe sklone aknama trebalo bi da izbegavaju masnu, prženu hranu i slatkiše. Veoma je korisno ponekad uzimati malo kvasca zbog kompleksa vitamina Be. Za bolji izgled kože, naročito masne i grube, preporučuje se u prvom redu smanjena količina šećera i soli iz hrane, kao i minimum jakih začina. Ne samo za svež izgled kože nego i za izgled čitavog tela, pa i za opšte raspoloženje, pronađite nekoliko dobrih recepata zdrave ishrane. Držite se one stare dobre poslovice da“čovek ujutro treba da jede kao kralj, a uveče kao siromah“i blistaćete od glave do pete.

Autor: Dragana Rodić
Preuzeto sa: www.glas-javnosti.rs

Zdrava hrana u pravom smislu te reči podrazumeva umerenost, a ne opsednutost

Postoje ljudi koji se plaše svakog zalogaja, ali opsesija zdravom hranom može da bude veoma opasna i da odvede u ozbiljan poremećaj ishrane koji se zove ortoreksija, upozorava mr sc. med. dr Tanja Mraović, dijetolog Sektora za preventivnu medicinu VMA. Ona tvrdi da nam se ništa loše neće dogoditi ako za ručak imamo 120 grama krompira i isto toliko mesa, ali hoće ako je porcija 300 ili 500 grama!Radi se o meri, koju smo mi definitivno pogubili i onda idemo u krajnost: ili uopšte ne pazimo ili preterano pazimo.

Piše Dana Stanković
Preuzeto sa: www.politika.rs

Porodični lekar: Ortoreksija

Robovanje zdravom životu

Nije nimalo lako hraniti se zdravo, jer to zahteva pažljiv izbor dobrih namirnica. Međutim, opsesija zdravom hranom može da bude veoma opasna…

Sve više ljudi teži zdravom načinu života, a pre svega zdravoj ishrani. Ipak, mr sci med. dr Tanja Mraović, dijetolog Sektora za preventivnu medicinu VMA, kaže da preterana pažnja usmerena ka tome šta će se pojesti zarad zdravlja nije dobra zato što opterećuje i fizički, i psihički.

– Opsesija zdravom hranom može da bude veoma opasna i da nas odvede u ozbiljan poremećaj ishrane koji se zove ortoreksija. Mada počinje prilično nevino, kao želja da se popravi opšte zdravstveno stanje ili prebrodi hronična bolest, kod ortoreksije se, u stvari, zdravlje narušava. Ortoreksija praktično remeti hranjenja, jer ako pravimo veliku selekciju namirnica, izbegavajući mnoge, tada zapravo postoji opasnog od neunošenja neophodnih nutritivnih elemenata – upozorava naša sagovornica.

Dr Mraović ističe da osobe sklone ograničavanju hrane vremenom sve više sužavaju popis namirnica. A, kada svakog trenutka tražimo izvore gde ćemo takvu hranu naći, praktično sve više iznalazimo razloge zašto neku namirnicu nećemo pojesti. Povrće ne valja jer sadrži pesticide, meso je puno antibiotika ili mu je prošao rok…

– Postoje ljudi koji se plaše svakog zalogaja. Zbog toga troše velike svote novca za kupovinu zdravih namirnica i jelovnike planiraju danima unapred – kaže dijetolog.

Baveći se preterano proverom kvaliteta namirnica oni sebe vode i u socijalnu izolaciju.

– Oni koji pate od poremećaja zvanog ortoreksija skloni su da proveravaju sve što određene namirnice sadrže do najsitnijih detalja i često su na, takozvanim, zdravim dijetama. Jesti samo klice pšenice i raži, ili samo jednom dnevno, nejesti sedam dana, piti samo vodu, su neki od pogrešnih izbora. Pojedini su se odrekli kuvanja pogrešne hrane čak i za svoju decu i familiju, ubeđujući sve oko sebe da je to što rade jedino ispravno i da su ostali, koji na takav način ne brinu o sebi, neodgovorni i da jedu „smeće”. Ali, to se nikako ne može nazvati dobrom i zdravom ishranom! Takav pristup je apsolutno pogrešan – konstatuje dijetolog.

Doktorka smatra da zdrava hrana u pravom smislu te reči podrazumeva umerenost, a ne opsednutost.

– Mada je bolje namirnice što manje termički obraditi, nikako ne znači da sve treba da jedemo u svežem stanju. To pogoršava mnoga gastrična patološka stanja. Neko ko ima osetljiv želudac i creva, ili boluje od iritabilnog kolona ili kolitisa, ne može da jede samo sveže namirnice. Čak će i zdrav stomak imati probleme ako pređe samo na tu hranu. Poželjno je da za ručak imamo baren karfiol posut malinovim uljem (posle barenja), jednu dinstanu šniclu bilo kog mesa i svežu salatu – navodi kao primer.

Ne mora se, kaže, jesti meso svaki dan, ali ne treba ni da se ne jede. Postoji i druga krajnost kada ljudi jedu samo meso da bi postigli neke efekte u mršavljenju ili ne kombinuju određene namirnice, kao recimo meso i krompir, što je po njenom mišljenju, takođe, jedna od zabluda. Ona tvrdi da nam se ništa loše neće dogoditi ako za ručak imamo 120 grama krompira i isto toliko mesa, ali hoće ako je porcija 300 ili 500 grama! Radi se o meri koju smo mi definitivno pogubili i onda idemo u krajnost: ili uopšte ne pazimo ili preterano pazimo.

– Da bismo ostali zdravi prvenstveno moramo da brinemo o ekologiji i o tome kako se te namirnice proizvode, onoliko koliko je to u našoj moći. Izbegavanjem ništa nećemo postići. Treba voditi računa, ali ne preterano. Mi smo sastavni deo ovog sveta i naš imuni sistem se spontano prilagođava i brani od štetnih uticaja. Ništa nam neće biti ako pojedemo pomfrit kada se nađemo na nekoj zabavi. Naše telo sigurno može podneti taj obrok. Ne kažem ni da ne treba konzumirati ugljene hidrate, ali, ne u velikoj količini i ne u oblicima koje telo najlakše obradi, pa se najlakše i goji, a to su torte, bela peciva… Nema potrebe jesti slatkiše, sem ako smo na nekoj proslavi, pa prekršimo. Ali, ako ih dva meseca pre toga nismo okusili, nećemo ni imati preterano potrebu za njima – zaključuje doktorka, uverena da je do potpune kofuzije, a i do bolesti kod onih koji su labilni i podložni uticaju, dovela opšta pomama za tom vrstom, često neproverenih, informacija.

– Mnogo je patološke filozofije na temu hrane. Reći da ne jedete «ništa što ima oči i što ima majku» može i jednostavnije da se nazove vegetarijanstvom. Čemu novi pojmovi! Zdravoj ishrani posvećen je veliki broj blogova, internet magazina, članaka u novinama i televizijskih emisija. Prošle godine je bila interesantna žena koja je jela samo banane u vreme svoje trudnoće, što je po mom mišljenju nonsens. Samo petnaest dana pre toga čula sam vest na radiju da je banana za majmuna ono što je za čoveka – torta. Znači, sasvim suprotne informacije na istu temu. Ne sme se dozvoljavat da savete o opštem zdravlju i zdravoj ishrani daju oni koji nisu kompetentni. Ja istinski imam problem u savetovalištima sa ljudima koji nešto ne žele da jedu zato što su medijski obavešteni da je to štetno – konstatuje.

Dr Mraović kaže da čovek pre svega treba da sluša svoje signale i da jede ono što mu se jede, jer mu organizam poručuje šta mu, i u kojim količinama, prija. Međutim, treba praviti razliku između gladi i apetita.

– Glad je objektivna potreba, a apetit maštanje o hrani. Gurmanluk. Ali, mi nećemo ni imati preteranu želju za hranom ako jedemo redovno i umereno. Zato uvek savetujem: „Hranite se kao što ste hranili vašu bebu – na tri sata.” To znači tri obroka i dve, tri sitne užine. Kad kažem sitne, time, na primer, mislim na šaku (u proseku deset) badema koja će napraviti osećaj sitosti i zadovoljstva. Dakle, glad ne treba ni da nastupi. Kada se želudac navikne na normalnu količinu hrane i ritam jela, imaćemo izbalansiran apetit. A, to je suština – potražiti dobre preporuke kod specijaliste higijene i dijetologa, kao subspecijaliste, poslušati ih i ući u taj ritam. Mi to radimo ovde na VMA, ali nismo jedini, ovim poslom se bave i kolege na Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, Institutu za higijenu pri Medicinskom fakultetu i u Kliničkom centru u Beogradu – preporučuje i poručuje za kraj:

Mnogo je pogrešnih dijeta, a svima je cilj isti – redukcija u ishrani. Redukcija uvek vodi mršavljenju, ali neke redukcije mogu oštetiti zdravlje. Ja savetujem zdravorazumski pristup lečenju gojaznosti ili potrebi da se zdravo hranimo. Od prvog momenta propisivanja dijete to je normalna, uravnotežena ishrana. Nju ne morate da držite samo tri meseca ili… Tako treba uvek da se hranite! kaže dijetolog dr Tanja Mraović.

Antrfile: Sladoled kao obrok

– Sladoled je odlična namirnica, jer sadrži mleko, masnoće, kalcijum… Ali, sladoled treba je doživeti samo kao obrok. Ako ste ga pojeli, shvatite da ste užinali, a možda i večerali ili doručkovali. Sladoled ne ide posle obroka – ističe dr Mraović.

Antrfile: Relativno nova bolest

Ortoreksiju je prvi definisao doktor Stiven Bratmen, specijalista alternativne medicine, pre gotovo dve decenije. Istraživanja koje sprovodi Evropska agencija za sigursnot prehrambenih proizvoda (EFSA) pokazuju da je u 2010. godini oko 47 odsto stanovnika evropskih zemalja strahovalo da će ih hrana učiniti bolesnim, više od onih koji su se bojali da mogu biti ugroženi u saobraćajnim nesrećama, njih je 34 odsto.

Antrfile: Prave mere

– Ljudi su često loše informisani koliko kilograma treba da imaju, a gotovo uvek misle da treba da imaju više. Pravu meru može da da dijetolog i to je individulano. Ja moje pacijente u toku terapije učim da se prava mera ne ogleda samo u kilogramima, već i u procentu mišićne i masne mase, obima stuka, bitne su i godine, visina… Recimo, dečko od 180 santimetara visine treba da ima između 70 i 75 kilograma, a stariji muškarac te visine od 80, do 85 kilograma, ne više. Sa godinama se težina malo povećava. Ako je devojka sa 30 godina bila teška 50 kilograma, sasvim je u redu da kao baka ima 65. Mada, u Americi postoje stavovi da sa godinama ne treba dobijati na težini. I Azijati imaju strože mere u odnosu na nas. Ali, mi ne poštujemo ni ove naše mere. Mnogo je gojaznih, a s gojaznošću i bolesti. Naravno i da će žena koja ima 175 visine uvek moći da pojede više od one od 150 santimetara. Manje telo zahteva manje energije i manje kalorija. Otkrite i prihvatite vaše individualne potrebe. Svaki čovek može da oseti da li se dobro hrani. Ako nema znake bolesti, nema problem sa varenjem, lepo spava i nije zadihan uz stepenice, ima poželjne kilograme, onda je na pravom putu. Ali, ako mu nešto od toga nedostaje, treba da potraži savet– podseća naša sagovornica.

Antrfile: Ortoreksija nije što i anoreksija

Mada se i kod ekstremne opsednotusti često javljaju prekomerni gubitak telesne težine i pothranjenost, doktorka podseća da ortoreksija nije isto što i anoreksija, jer cilj ortoreksičara nije mršavljenje, već isključivo konzumiranje zdrave hrane.

Poznata kao Banana devojka, jedna Australijanka zapanjila je svet dijetom u kojoj jede samo voće, najviše banane.

24.05.2014. 15:48

Ana V. Marković | Foto: Shutterstock

Lekari pak tvrde da je ovo skandalozan način ishrane i dijeta koja direktno ugrožava zdravlje jer se njome ne unose masti i belančevine neophodne organizmu, a može izazvati i brojna teška oboljenja.

– Voćne dijete dostigle su krajnost i fascinantno je koliko su danas žene sklone žrtvovanju da bi smršale. Poslednjih godina u modi je sve više miksovanje voća, ali i povrća koje se pretvara u sok. Ovaj način ishrane je prerastao u fanatizam, a ono što zabrinjava jeste to što se u procesu miksovanja hrane, njenog fizičkog uništavanja, gubi i veći deo vitamina – objašnjava dr Tatjana Mraović, dijetolog na Institutu za higijenu na VMA.

Brzo gubljenje kilograma, naglašava, nije uvek i gubljenje sala. – Dijete od povrća ili voća služe da tope kilograme uz veliku žrtvu organizma, ali se kod njih takođe javlja takozvani jo-jo efekat. Čim se promeni ishrana, kilogrami se vraćaju, i to višestruko. Voće je voda puna vlakana, vitamina i minarala, ali nema masti ni belančevina koji su organizmu neophodni – kaže dr Mraović.

Organizmu, posebno mladom čiji je razvoj još u toku, neophodni su i ugljeni hidrati.

– Masti su nam svima potrebne svakodnevno i u ishrani dnevno treba da ih bude minimum 30 odsto jer su izvor dobre energije. Trošimo kalorije iz ugljenih hidrata i iz masti, kojih u voću nema, a belančevine su gradivna energija neophodna za regeneraciju tkiva, a posebno za rast ako su u pitanju deca – kaže doktorka.

Prema njenim rečima, najviše zabrinjava psihološki odnos prema hrani koji imaju mlade devojke s viškom kilograma.

– One koje su još u periodu razvoja moraju da znaju da nema rasta, razvoja ni normalnog hormonskog statusa bez unosa masti u organizam. Kada žele da promene ishranu, moraju se uvek posavetovati s doktorom, dijetologom. Moraju naučiti da prepoznaju prevaru u ponudama televizijskih reklama i modnih časopisa. Takođe, nije zdravo ni preterano vežbanje u teretani, posebno ako piju samo sokove, jer lako mogu da kolabiraju – kaže dr Mraović i dodaje da voće povećava apetit, pa ljudi sami sebe muče jer, kada unose voće, organizam više traži hranu.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa: zena.bloc.rs

Hrana izaziva gasove ili flatulenciju (od latinskog flatus, što znači vetar). Zašto? Odgovor leži u nemogućnosti da se sva hrana svari u želucu i crevima, posebno ne dijetna vlakna i skrob. Bakterije, normalni stanovnici creva, se hrane tim ostacima i pocesom fermentacije proizvode gasove.

Šta je razlog?

Progutan vazduh ili Erofagija, koja je obično nesvesna, je čest problem. Savet je jedite polako i time smanjite količine progutanog vazduha, izbegavajte gazirana pića, žvake i pušenje. Ne pijte na slamčicu.

Hrana koja sadrži ugljeni hidrat melitrozu se loše vari i može da dovede do povećane produkcije gasova. To su grašak, kupus, karfiol, prokelj, brokoli i špargla. Izbegavajte skrob i rastvorljiva vlakna: krompir, kukuruz, testeninu i pšenične proizvode. Rastvorljiva vlakna ovsenih mekinja, boranije i druge mahunarke, pasulj i većina voća takođe uzrokuju gasove. Rastvorljiva vlakna kao beta glukani iz mekinja i pektin iz jabuka, nesvarena dospevaju do debelog creva i postaju hrana bakterijama. Zato jabuke, banane i drugo voće, kao i hleb i peciva mogu biti umereni izazivači gasova.

Laktozna intolerancija je čest problem, a može da se dijagnostikuje pomoću testa laktoznog zadaha. Ako je pozitivan podrazumeva izbegavanje mlečnih proizvoda koji sadrže laktozu i/ili upotrebu suplemenata koji sadrže enzim laktazu. Neke osobe ne mogu da tolerišu šećer fruktozu koji se nalazi u suvom voću, medu, saharozi, luku, artičokama i mnogim drugim namirnicama i napicima koji sadrže „kukuruzni sirup bogat fruktozom“ i sorbitol (zamena za šećer koja se nalazi u slatkišima i žvakama bez šećera). Bolesti nisu isključene

Kod osoba sa dijabetesom i sklerodermijom funkcija tankog creva može da postane sporija, bakterije se namnožavaju unutar creva i otežavaju varenje. Osobe sa sindromom iritabilnih creva su osetljive na normalnu količinu gasova. Funkcionalna dispepsija, termin za ponovnu pojavu ili uporan bol ili neprijatnost u gornjem delu stomaka, verovatno je posledica preosetljivosti na gasove u tankom crevu. Iritacija anusa kao posledica hemoroida ili drugih problema može da pravi neprijatnost prilikom ispuštanja gasova ili osobe sa iritacijom jednjaka (ezofagitis) navode da je podrigivanje bolno. Ako uz nadimanje imate proliv, gubitak težine, bol u stomaku, anemiju, krv u stolici, nedostatak apetita, povišenu temperaturu ili povraćanje to shvatite kao upozorenje na ozbiljnije probleme koji zahtevaju ispitivanje. Kome se obratiti?

Većini osoba sa nadimanjem nije potreban tretman, ali ako tegobe postaju uporne i uznemiravaju treba saslušati prvo dijetologa i njegov predlog kako se hraniti. Stabilizacija crvene flore nekada potpuno rešava tegobe. Ako nema smirivanja, što je retka pojava, obratite se gastroenterologu i uz konsultaciju sa njim uradite potrebne testove.

Par saveta iz narodne medicine

Beli luk, nana i đumbir su poznati kao antiflatulenti. Njihovim dodavanjem hrani koja stvara gasove, smiruje se bura u stomaku. Gorki sastojci pospešuju varenje. Zato posle jela žvaćite nekoliko zrna komorača, anisa ili kima. Dobre su i kapi od maslačka i kleke. Za lakše varenje preporučuje se i šolja espreso kafe, šolja čaja od mešavine nane, matičnjaka.

Ako imate problema s gasovima, prijaće vam topli termos na stomaku i lagana masaža stomaka od desne ka levoj strani.

Dobar savet

Jogurt ne stvara gasove, a jogurt sa probiotikom uspostavlja dobro varenje. Osobe koje ne tolerišu mlečni šećer, umesto mleka mogu da koriste sir i jogurt. Fizička aktivnost ubrzava rad creva i smanjuje nadutost.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa: www.sdcafe.rs

Promena sadržaja vaše letnje kupovine namirnica u marketima i na bogatim pijacama može da pojača preplanulost vaše kože.

Dobra priprema organizma „iznutra“ ne samo da će osnažiti vaš imunitet, već će se to oslikati i na vašoj koži. Pored dobre hidriranosti, elasičnosti, smanjenog celulita, vaša koža će i lakše i lepše tamneti na plaži. Posebno svetlu kožu treba pripremiti „iznutra“ da bi mogla da potamni bez opekotina, ali ni tamna koža neće izgledati lepo ako nije nahranjena i snabdevena materijama koje će joj dati mekoću, svež i zdrav izgled.

Bronzani ten osnažite ishranom

Dobro izabrane i naravno dobro kalorijski izbalansirane namirnice, odnosno malo prilagođavanje svakodnevnog jelovnika će ubrzati tamnjenje, pomoći da se preplanulost duže održi i da osunčana koža zablista u punom sjaju, a ne da izgleda isušeno i izmučeno. Ujedno ćete redukovati i po koji kilogram viška.

Pravila koja važe u dijeti za preplanulost ista su kao u svakoj medicinski opravdanoj dijeti za mršavljenje – veći broj malih obroka, pametne kalorije iz poželjnih namirnica i laka, osvežavajuća, sveža hrana. Jedina razlika je samo u izboru namirnica da bi koža polako, ali postojano, dobila sve tamniji ton, sačuvala optimalnu količinu vlage i bila otpornija na delovanje UV zraka.

Loša strana izlaganja suncu je da sunčevi zraci izazivaju stvaranje slobodnih radikala koji ubrzavaju procese starenja i nastanak bora, a toplota i pojačano znojenje isušuju kožu. Zato je moja preporuka da se u svakodnevnom jelovniku nalaze namirnice bogate materijama koje jačaju prirodan odbramben sistem organizma, samim tim i kože, i vlaže je iznutra.

Žuto za ten, zeleno za zaštitu

Beta-karoten je materija prisutna u hrani, koja ima ključnu ulogu u stvaranju melanina, pigmenta koji je odgovoran za tamnjenje kože.

Beta-karoten široko je rasprostranjeni biljni pigment koji se nalazi u voću i povrću u svim nijansama od žute i narandžaste pa sve do tamnozelene boje. Kad se preporučuje konzumiranje „obojenog“ voća i povrća, misli se upravo na beta-karoten. Beta-karoten je jak antioksidans koji se najvećim delom prodaje i kao sintetski suplement, a sastoji se od jednog molekula trans beta-karotena.

Prvo na šta treba obratiti pažnji ako ste se odlučili da konzumirate preparate koji sadrže beta-karoten je da pri čitanju etiketa saznate koji je izvor ove supstance. Preparat u kome je beta karoten dobijen iz prirodnih izvora je bolji. Rastvoren u jednoj od masnoća (palmino ulje) on se nalazi u prirodnom ambijentu i sigurno će se takav bolje apsorbovati. Sintetski oblik neće imati nikakav „izvor“ pisaće samo „beta-karoten“. Beta-karoten može biti u prahu, tabletama tamnosmeđe boje, u kapsulama i dražejama.

Hrana za sunce

Za lepo osunčan ten, dovoljno je i da među namirnicama u vašem frižideru budu one bogate beta-karotenom, na prvom mestu svakako je šargarepa, a slede je peršun, crvena paprika, rukola, bosiljak, paradajz, mango, dinja, kajsije, lubenice, brokoli i tikva.

Ali, naš organizam ne može potpuno da apsorbuje beta-karoten ako istovremeno ne unesemo i masti, pa je zato za željeni uticaj vrlo važno salate od povrća ili voćne salate od pomenutih namirnica začiniti maslinovim uljem, orasima ili drugim orašastim plodovima koji sadrže dovoljno masnoća.

Osim toga, na jelovniku treba da bude što više namirnica bogatih vitaminom A. On obnavlja kožu, a nalazi se u mleku, lignjama, svežoj tuni i jajima. Jedan od najjačih prirodnih antioksidanata – vitamin E prisutan je u velikoj količini u avokadu, žumancu, soji, paradajzu, nani, bosiljku i maslinovom ulju, dok antioksidantnim flavonoidima obiluje svo voće i povrće intenzivnih boja.

Karoteni su prekursori vitamina A

Najbogatije vitaminom A je riblje ulje. Pored vitamina A sadrži i vitamin D, jod, brom, arsen i fosfor. Tiho i kratkotrajno kuvanje ga ne uništava, ali predugo kuvanje, sušenje, svetlost i visoka temperatura uništavaju vitamin A. Niska temperatura (hlađenje i držanje namirnica na ledu) ne razara vitamin A.

Apsorpciju vitamina A pomažu: vitamini C, D, E, F, B-kompleks, cink, kalcijum, holin i neomycin (povećava i apsorpciju karotena), a apsorpciju odmažu: kafa, alkohol, veliki unos gvožđa, mineralna ulja, manjak vitamina D, antacidi i cholestyramin (smanjuje i apsorpciju karotena). Moć apsorpcije je smanjena kod male dece i starijih osoba.

Neophodne su i omega 3 masne kiseline

One štite kožu od mogućih iritacija, a prisutne su u velikoj količini u plavoj ribi, lososu, mleku, soji, orasima i pšeničnim klicama. Vitamin C koji takođe ima antioksidantno delovanje jača prirodan odbrambeni sistem kože i podstiče sintezu kolagena. Obilno je prisutan u većini letnjih plodova, a posebno su njime bogati agrumi, kivi, jagode, papaja i peršun. Mislite i na namirnice bogate cinkom, koji štiti od rana, opekotina i drugih oštećenja kože. Ima ga u mahunarkama, džigerici, morskim plodovima i suvom voću, paradajzu, koji je pun likopena i efikasan protiv štetnog delovanja slobodnih radikala. Borovnice obiluju vitaminom C, ali i polifenolima jakih zaštitnih svojstava.

Na plažu po vitamin D

Pošto se „nahranili kožu” onim što joj je potrebno da zdravo preplane krenite na sunčanje jer je najbolji način snabdevanja organizma vitaminom D izlaganje sunčevim zracima u trajanju od 10 – 15 minuta. Tada se automatski reguliše količina nastalog vitamina D i delimično nivo holesterola, budući da prekursori vitamina D zahtevaju holesterol za njegovu sintezu, a koji se bez adekvatne količine UV zraka neće stvoriti. Smatra se da se na svakih 5 % površine kože izložene suncu može proizvesti 435 IU vitamina D. Sunce je sigurno najekonomičniji i najbolji izvor vitamina D.

Oprez nije suvišan

Svež koren od šargarepe sadrži 10-20mg karotena u 100g. Karoteni i proizvodi njihove oksidacije (ksantofili) se nalaze u plazmi i tkivima. Oni cirkulišu telom vezani u mastima, naročito u lipoproteinima. Povećenje masne frakcije krvi, poznate kao hiperlipemija, obično prati hiperkarotemiju – povećanje količine karotena u krvi. Ona može da proiziđe iz prekomernog unošenja karotena hranom. Pored toga prouzrokuje narandžasto prebojenje kože, naročito dlanova na kojima se ta prebojenost lako uočava. Dakle, umerenost u konzumiranju preporučenih namirnica je i ovog puta pravi savet.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa: farmaceuti.com

Gojaznom detetu u budućnosti prete visok pritisak, dijabetes, povećane masti u krvi… Promena loših navika: doručak najvažniji

Svako treće dete u Srbiji ima prekomernu težinu ili je gojazno, a vrlo je opasno i pogrešno uobičajeno mišljenje da će se „izvući kad poraste“, da je „samo jako i krupnih kostiju“ i da ne treba ništa preduzeti, jer „sada dete raste i nije zdravo držati dijetu u dečjem dobu“.

Ovo ozbiljno upozorenje stiže od magistra medicinskih nauka doktorke Tatjane Mraović, specijaliste higijene i dijetologa iz Savetovališta sa ishranu Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Gojazno dete raste u gojaznu odraslu osobu i to treba imati stalno na umu. Uzroci nisu samo nasledni faktori, već i navike i ponašanja roditelja vezani za ishranu, a koje dete gleda – kaže dr Mraović.

Tako većina gojazne dece potiče iz porodica u kojima su i ostali članovi sa viškom kilograma, jer dete stiče navike u porodici.

Naša sagovornica kaže kako gojazna deca već sa tri godine imaju rane, upozoravajuće znake srčanih oboljenja, porast holesterola i triglicerida u krvi. Ona su podložna većem riziku da u kasnijem dobu dobiju šećernu bolest tipa dva ili visok pritisak. Kod njih su češći ortopedski problemi, znači imaju ravne tabane, bolove u kičmi, poremećaje metabolizma, ali i psihološke probleme, jer im nije lako među vršnjacima.

Kada uoče višak kilograma i masne naslage kod deteta, roditelji ne treba da odlažu posetu lekaru. Dete se smatra gojaznim kada ima 20 odsto viška kilograma u odnosu na normalnu težinu, na primer, sedmogodišnji dečak treba da ima oko 23 kilograma, a već 30 kilograma težine znači da je gojazan. Kome je teško da računa neka se zabrine kada dete nosi odeću dva ili tri konfekcijska broja veću od svojih vršnjaka i kada je već vizuelno gojazno.

Doktorka Mraović naglašava da je promena načina ishrane najznačajnija u borbi sa gojaznošću u dečjem dobu. Naša sagovornica zagovara povratak sendviču koji pravi – mama!

– Prvi koraci koji vode poremećaju navika u ishrani i zdravlja jeste hrana koju deca kupuju sama, a koja im je nadohvat ruke u raznim mini-prodavnicama i kioscima brze hrane. Kada ne nose užinu, deca lako kupe čokoladno mleko, krekere, biskvite, čips, lisnata testa po pekarama, hranu prženu u fritezi ili palačinke sa izobiljem kremova. Ova hrana sadrži, pored viška ugljenih hidrata i veliku količinu loših masti takozvanih transmasti – upozorava naša sagovornica.

Dobar izbor doručka čine integralna kifla, margarin bez transmasti, ćureća prsa i sveže povrće, uz jogurt. Ako se ćureća prsa i povrće zamene medom ili domaćim džemom bez šećera dobija se i slatka varijanta zdravog sendviča.

– Sitost nakon jutarnjeg obroka donosi bolju koncentraciju, a đaci koji ne „preskaču“ doručak su redovniji u školi, manje se razbolevaju, a mogu se pohvaliti boljom disciplinom i uspehom – kaže dr Mraović.

Ova lekarka posebno ističe opasnost koju nose takozvane transmasti koje podižu nivo lošeg LDL holesterola i nivo apolipoproteina A u krvi, koji su optuženi za nastanak arterijskih oboljenja. Ove masti, sa druge strane, smanjuju nivo dobrog HDL holesterola, zaštitnika srca i krvnih sudova. One remete imuni sistem, uz stvaranje slobodnih radikala, koji igraju važnu ulogu u degenerativnim procesima, raznim metaboličkim poremećajima, pa i u nastanku ćelija raka. Transmasti mogu uzrokovati i neželjene alergijske reakcije.

– Biljne masti su nam neophodne, a njih naš organizam ne može da stvori sam. Zato ih moramo uneti hranom, ali treba izabrati one masnoće koje ne sadrže neželjene transmasti. Mononezasićene masti se nalaze u maslinovom ulju, orasima, i ulju uljane repice. Polinašsićene masti se nalaze u nekim biljnim uljima – suncokretovom, susamovom, sojinom i kukuruznom, zatim u koštunjavom voću i semenkama, ribljem ulju i margarinima, ali uz uslov da imaju garanciju da ne sadrže transmasti. Na našem tržištu postoji margarin, koji ih ne sadrži – navodi dr Mraović.

Polinezasićene masne kiseline teže da zaštite organizam od viška holesterola. Snižavaju njegov nivo i otklanjaju naslage masnoća na arterijama. Poli i mononezasićena ulja, kao i margarin od tih ulja, treba da u određenim količinama zamene puter, kajmak, životinjsku mast, prelive, sosove ali i biljne masti koje imaju zasićene masne kiseline, poput palminog, kokosovog ulja i putera od kikirikija.

* Grickalice za VELIKI odmor *

– Pravi izbor grickalica za veliki odmor mogu da budu pečeni, neslani bademi, kikiriki, seme suncokreta, lešnik ili miks orašastih plodova sa suvim voćem i naravno – sveže voće – predlaže dr Mraović.

Nezasićene masti, poznate kao omega–3 i omega-6 masne kiseline su izuzetno važne u dečjoj ishrani. One imaju važnu ulogu u razvoju mozga i vida kod dece, kao i u očuvanju zdravog srca. Nalaze se u kukuruznom, ulju od semenki pamuka, suncokretovim semenkama i ulju, semenu lana, soji i sojinom ulju, nekim vrstama margarina, morskoj ribi i morskim plodovima. Biljna ulja su korisna u borbi za dobar imunitet, što će prehlade i virusne infekcije kod dece učiniti ređim. Dečji uzrast često prate alergije, promene na koži u vidu ekcema ili akni. Ulja pomažu u zaštiti od upala, sprečavaju sakupljanje vode u telu, jačaju imunitet. Ubrzavaju i oporavak mišića nakon fizičkih napora i jačih treninga, olakšavaju tegobe nakon povreda, poput uganuća, iščašenja, podliva i masnica koja su kod dece česta, posebno ako se bave sportom.

O. Popović

Politika – Zdravlje u tanjiru 04.2013.

Povećanje dužine spavanja za jedan sat tokom dijete ima za razultat gubitak 0,7kg masnih naslaga, kazao je dr Žan Filipe Šapu na nedavno održanom Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO).

Izvor: Tanjug ponedeljak, 29.04.2013.

Dijeta uz umerenu redukciju kalorijskog unosa od 600 do 700 kilokalorija na dan, ima pozitivne uticaje na gubljenje kilograma, ali taj gubitak može biti bolji ako osoba više spava.

U časopisu „Farmamedika“ dr Tatjana Mraović, specijalista higijene i dijetolog piše da dobar san znači odmor od 7do 8 sati spavanja, a nedovoljnim snom se smatra san koji je kraći od 6 sati dnevno.

Šestogodišnje istraživanje je pokazalo da osobe koje su kratko spavale (manje od 6 sati dnevno), a koje su uspele da sprovedu zdrave navike spavanja tokom šestogodišnjeg praćenja (san od 7 do 8 sati dnevno), nisu imale porast indeksa telesne mase (BMI) ili porast masnog tkiva, identično grupi ispitanika koji spavaju u svom zdravom rasponu sna celog života.

Međutim, u grupi koja je zadržala naviku kratkog spavanja zapažen je porast BMI i masnog tkiva.

„Kratkotrajno spavanje moglo bi da poveća glad i pojača rad hormona koji aktiviraju osećaj gladi što je ‘napad’ na samo sprovođenje uspešne restrikcije“, smatra dr Šapu.

On dodaje da bi manje sati sna značilo više vremena i više mogućnosti da se posegne za jelom.

Šapu smatra da su umor i neispavanost takođe razlog za manju fizičku aktivnost i samim tim i potrošnju energije, odnosno kalorija. Interesantno je i to da je obim struka kod žena koje spavaju pet sati u odnosu na one koje spavaju osam sati veći za šest santimetara.

Naime, žene koje manje spavaju značajnije se goje u predelu struka a, pored ostalih razloga, na to utiče nespavanje koje utiče na povećanje kortizola i hormona rasta, hormona koji stvaraju masne naslage kao zlatnu rezervu u borbi protiv stresa.

Nauka zaključuje da je promenom loših navika kratkotrajnog spavanja u redovan i dobar osmočasovni odmor moguće ograničiti porast težine, taloženje sala, pa ako je osoba na dijeti neizostavno sledi i preporuka da je obavezan miran osmočasovni san.

Istraživači su ukazali da su loše prospavane noći pokazale 20 odsto niže sagorevanje kalorija posle doručka, povećan apetit, a u krvi viši nivo hormona grelina odgovornog za stimulciju apetita, piše u časopisu „Farmamedika“.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa :www.b92.net

Zimnica je prava riznica vitamina, minerala i vlakana kojih u savremenoj ishrani ima malo. Pekmez, džem, krastavci, turšija, ajvar, kompot, kuvani paradajz bogat likopenom, osnažiće zimski imunitet. U prilog pripremi domaće zimnice ide i to što je ona ukusnija i jeftinija od industrijske

ponedeljak 26.11.2012. | 09:55 Hrana

Termičkim obrađivanjem hrane se često gube neka nutritivna svojstva namirnica, pre svega vitamina rastvorljivih u vodi. Zato se i savetuje da smanjimo dužinu kuvanja hrane koja ne zahteva dugo krčkanje. Ovo je preporuka kako za svakodnevno pripremanje obroka, tako i za zimnicu. Preporučuje se i pranje voća i povrća u porculanskim ili plastičnim posudama, dok za sečenje treba koristiti noževe od nerđajućeg čelika, kako bi se što više očuvali važni sastojci, pre svega količine C vitamina.

Sa druge strane imate i zimnicu, poput turšije i kiselog kupusa koja potpuno zadržava prirodna svojstva povrća. Kolumbovi moreplovci preživeše dugu plovidbu i osvojiše nove svetove jedući kiseli kupus koji je sprečio nastanak skorbuta, bolesti nedostatka vitamina C.

Konzervans birajte pažljivo

Pre svega zbog konzervansa, aditiva, velike količine soli, esencije, alkoholnog sirćeta, limuntusa… koji remete stanje ravnoteže u našem organizmu, mnogi zimnicu ne doživljavaju kao zdravu hranu. To jeste tačno, ali dostupni su nam i brojni recepti za zimnicu bez kuvanja, soljenja i kiseljenja limuntusom, sa medom, začinima i prirodnim konzervansima. Ako se i dohvatite nekog recepta koji zahteva pomenute konzervanse budite škrti u njihovoj primeni.

Kiseli kupus, da!

Sadrži izotiocijanate – materije koje spečavaju rast malignih ćelija. Ovih materija nema u sirovom i kuvanom kupusu. Inače, kiseo kupus je bogat vitaminima, gvožđem i vlaknima. Šolja kiselog kupusa ima samo 44 kalorije. Sadrži 2,2 gr proteina, 0,4 gr masti, 6,8 gr ugljenih hidrata, 8 gr vlakana, malo vitamina A, vitamine B1 i B2, 18 miligrama vitamina C, 730 miligrama soli, kalijum, kalcijum i malo gvožđa. Kiseljenjem kupusa stvara se vitamin B12, neophodan našem organizmu za sve procese stvaranja crvenih krvnih zrnaca i održavanje optimalnih količina gvožđa u organizmu. Inače, vitamina B12 ima u mesu, pa je kiseli kupus vredna hrana vegana i vegetarijanaca.

Kiseli kupus je, dakle, izuzetno zdrav, ali zbog viška soli kojom se čuva njegova svežina, nije za preporuku mnogim hroničnim bolesnicima. Šta učiniti? Oprati ga od soli neposredno pre jela, što će značajno smanjiti opasnost od skoka pritiska i otoka.

Domaća zimnica ima prednost

U industrijskoj, kupljenoj zimnici su prisutni sulfati kao konzervansi koji kod dece sklone astmi mogu da izazovu teškoće sa disanjem. Velika količina sirćeta u njoj nije za preporuku. Kupovna zimnica pasterizacijom na visokim temperaturama ubija laktobacile, pa nema njihovog korisnog efekta na varenje.

Kupovna, domaće zimnice, koje ima sve više u ponudi, ima prednosti ako znate ko je pripremao, imate poverenja da su kvalitet plodova i način pripremanja bili dobri.

Strerilizacija posuđa čuva zimnicu

Dobro deterdžentom oprane telge i flaše treba sterilisati u posudi napunjenoj hladnom vodom koju postepeno treba zagrevati do ključanja. Koristite ih odmah dok su vrele ili ukoliko ih vadite ranije, poslažite ih na suvu, čistu, ispeglanu krpu sa otvorom okrenutim na dole. Iskuvati se moraju i zatvarači i poklopci, a ako su lako topivi očistite ih alkoholom. Sterilizacija posuđa moguća je i u rerni na temperaturi od 100 C.

Danas, kada tokom cele godine možemo kupiti sve vrste voća i povrća iz uvoza, ipak je bolje pripremati klasičnu zimnicu od voća i povrća uzetog u vreme njegovog prirodnog sazrevanja. Na taj ćemo način, uz pravilan postupak kiseljenja i ukuvavanja, možemo osigurati da voće i povrće zaista i zadrži svoju hranjivu vrednost.

Dar ljubavi

Tradicija pripremanja, dar ljubavi kroz zalogaj porodici, miris mamine kuhinje, prijatnost sećanja na detinjstvo i radost otvaranja prve tegle ajvara ili džema od šljiva. To je mama pripremila! Ili to je baka pripremila. To je život zajedništva porodice u kome zimnica ima svoje mesto. Domaća zimnica ima ukus ljubavi, a ljubav leči, dakle veoma je zdrava.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa: arhiva.superzena.net