Bomba vreba iz frižidera

Prava poplava „lajt“ i „ziro“ proizvoda zahvatila i naše tržište – pitanje je ipak da li su i koliko oni zaista korisni. Često se iza popularnog „bez“ krije hrana s raznim aditivima, a ponekad se radi i o reklamnom triku.

B. Caranović – M. Spasenov | 20. septembar 2008. 19:08

SIR i mleko sa „nula“ mlečne masti, sladoled bez šećera i masnoće, majonezi koji ne goje, jer nemaju kalorije, sokovi bez slatkog praha… Rafovi prodavnica puni su takozvanih „lajt“ ili „ziro“ (nula) proizvoda bez holesterola, šećera, masti, kofeina i drugih „štetnih“ dodataka, za sve koji žele da žive zdravo. Ostaje, međutim, pitanje da li je sve tako kako na prvi pogled izgleda, odnosno, da li su i koliko ovi proizvodi zaista zdravi?

Nutricionisti kažu da nije toliko važno da li je iz ove hrane zaista izbačeno sve naznačeno na deklaraciji, već kakav efekat takvi proizvodi imaju na čoveka koji ih redovno konzumira, posebno na mlade, koji lakše prihvataju „revolucionarne“ novine. A, iza popularnog „bez“ često se kriju dodaci veštačkih zaslađivača i raznih aditiva, koji ponekad posluže samo da bi se izmanipulisali potrošači.

Za i protiv

– OBEZMAŠĆENI mlečni proizvodi imaju svrhu onda kada ih savetujete ljudima sa povišenim vrednostima masnoće u krvi, obolelima od šećerne bolesti, gojaznima – naglašava dr Tatjana Mraović, specijalista higijene, dijetolog Savetovališta za ishranu Vojnomedicinske akademije. – Korisni su kada postoji bolesno stanje koje treba tretirati isključivanjem masnoća životinjskog porekla iz ishrane. Masnoće iz mleka, međutim, za sve ostale imaju svoje prednosti i značaj u očuvanju zdravlja i vitkosti i nikako ih ne bi trebalo zanemarivati.

Specijalista higijene dr Zorica Jovanovski iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“ ističe da u ishrani mlečni prozvodi sa većim sadržajem masti od 3,2 odsto nisu preporučljivi. Zato nutricionisti savetuju poluobrano mleko od 1,5 do 2,8 mlečne masti.

– Aterogene masne kiseline u mleku opasne su za krvne sudove, jer povećavaju holesterol, pa se zato preporučuje poluobrano i obrano mleko – kaže dr Jovanovski. – Treba kupovati jogurte sa dodatkom acidiofilnih, odnosno mlečnokiselinskih bakterija, koje štite gastro trakt od loših bakterija. Obezmašćeni proizvodi, dakle, nisu šarena laža, već su zaista namenjeni očuvanju zdravlja.

Zdravi ljudi, ističe dr Jovanovski, trebalo bi da jedu mlečne proizvode sa umerenim sadržajem mlečne masti, zbog liposolubilnih vitamina, koji se rastvaraju u toj masti. Prema njenom mišljenju, međutim, pavlake i margarine zbog velike koncentracije mlečne masti treba izbegavati.

– Slogan „bez holesterola“ često se zloupotrebaljava – objašnjava dr Jovanovski. – Najveća je glupost kada na biljnim uljima piše da nemaju holesterola, a poznato je da ga biljke i inače nemaju. Holesterol se može naći samo u namirnicama životinjskog porekla. Slična je priča i o crnom hlebu. Naš institut nije radio istraživanja, ali znam da bi crni hleb trebalo da bude braon boje. Crni hleb na našem tržištu je uvek crne boje. To ukazuje da se u proizvodnji hleba možda koriste boje, što je u pekarskoj industriji, inače, zabranjeno.

„Farbanje“ vekni je javna tajna među pekarima. Nikada ne bi zvanično govorili o tome, ali je poznato da se crni hleb pravi od brašna tipa 850, koje je prilično skupo za naše tržište. Kako se pekarima ne isplati da ga koriste, obično u belo brašno stavljaju određenu količinu koncentrata „bakine smeše“, koja bukvalno boji veknu. Tako nastaje polubeli, crni, čak i integralni hleb. Onda se takve vekne nude potrošačima po znatno višim cenama, jer se prodaju pod deklaracijom „specijalne vrste hleba“.

Šarena laža

SRPSKO tržište preplavljeno je raznovrsnim proizvodima koji propagiraju, navodno, zdrav način života. Sa televizijskih ekrana ne silaze reklame o majonezu sa prepolovljenim procentom masnoće, koji ima i smanjenu energetsku vrednost. Sve brojnije su i kampanje o čipsu sa 30 odsto manje ulja, jogurtu sa „nula“ masnoće, bez glutena, a „lajt“ čokolade i keks su posebno „popularni“.

– Gazirana pića uopšte ne preporučujemo, posebno kada predstavljaju jedini način nadoknade neophodne tečnosti organizmu, tako da i nije najvažnije pitanje koliko u sebi šećera imaju – ističe dr Tatjana Mraović. – Ovakva pića su često razlog unosa viška kalorija, jer sokovi bez šećera ne postoje. Oni samo nemaju dodat šećer kao konzervans, a voćni šećer je, ipak, prisutan. U prilog tome i podatak da je eliminacija navike pijenja sokova nekada sasvim dovoljna restrikcija u ishrani dece pa da ona izgube sav višak kilograma.

Doktorka Mraović naglašava da gazirana pića pospešuju izlučivanje kalcijuma mokraćom, što slabi njegovu ugradnju u kosti mladih. Kod starijih, gazirana pića pospešuju osteoporozu.

– Gazirane vode često su bogate solju, pa se zabranjuju osobama sa povišenim krvnim pritiskom – objašnjava dr Mraović. – Gazirani sokovi, osim soli, često sadrže i šećer, u „korist“ duple štete. A, sva ta pića bez šećera sadrže veštačke zaslađivače, čija štetnost je predmet kontroverznih polemika dugi niz godina.

Na rafovima se sada gotovo ne mogu naći žvake sa šećerom. Sve je više proizvođača koji namaze „deklarišu“ kao posne, zbog manjeg procenta masti. Za bucmaste ljubitelje sladoleda vest godine sigurno su bili ledeni dezerti sa „nula“ masti i šećera. Nude nam se i bombone bez šećera, pavlaka bez masti ili pahuljice bez kalorija.

– Uvek ostaje otvoreno pitanje zauzimanja srednjeg stava u formiranju svih životnih navika, pa i navika u ishrani – savetuje naša sagovornica. – Dobra mera u svemu je ključ zdravlja i uspeha. Ipak, generalno mogu da kažem da pozdravljam kritički stav prema svakom agresivnom marketinškom nastupu.

KAKO MLEKO GUBI MAST

PODEŠAVANjE sadržaja mlečne masti ostvaruje se postupkom separacije, poznatim kao obiranje mleka – kaže Nataša Tucović, direktor proizvodnje „Imleka“. – Čitav proces odvija se uz pomoć uređaja koji se zovu separatori, na kojima se odvajanje mlečne masti bazira na razlici specifične mase mlečne masti i ostalih sastojaka mleka. Kapljice mlečne masti se kao lakše, pod uticajem centrifugalne sile, izdvajaju kao posebna faza, potrošačima poznata kao pavlaka. Izborom različitih parametara na tom separatoru mogu se postići razni stepeni obiranja. Time se može postići potpuna separacija ili obrano mleko, odnosno delimična separacija, čime se dobija mleko sa 0,5, 1,6 ili 2,8 odsto mlečne masti.

PRODAJA OPADA

PRODAJA mleka u prvoj polovini ove, u odnosu na isti period prošle godine, opala je za čak 11 odsto. Ako se posmatra tržište mleka i mlečnih proizvoda zajedno, u ovom periodu prodaja je smanjena za oko četiri odsto.

Upravo ove namirnice prednjače i u poskupljenjima. Mleko i prerađevine su ove godine poskupeli gotovo za trećinu i uglavnom su skuplji nego na tržištima u okruženju.

EVROPSKI KVALITET

NA pitanje kome su bezmasni prioizvodi namenjeni, s obzirom na to da nutrucionisti tvrde da zdravi ljudi treba da piju mleko sa određenim sadržajem mlečne masti, Nevena Veselinović iz „Imleka“ kaže da mleko i jogurt bez masti koriste svi kojima je stalo do zdravlja i koji žele dobro da izgledaju.

– Nekada su uglavnom žene bile zainteresovane za takve proizvode, ali sada sve više muškaraca prati trendove i kupuje naše „fit“ proizvode – tvrdi naša sagovornica. – U poređenju sa razvijenim svetom, posmatrajući kvalitet i standarde pod kojima se naši proizvodi prave, možemo reći da imamo evropski nivo. Mi se trudimo da zadovoljimo potrebe tržišta i želje potrošača.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa: www.novosti.rs

Gorivo organizma – Bez masti u ishrani život nije moguć!

Pri izboru masnoća i ulja za pripremu hrane treba izbegavati one životinjskog porekla i prednost dati onima koje se dobijaju iz biljaka.

Stručnjaci ističu da život bez masti u ishrani nije moguć. Ako ih nema u crevima u odgovarajućoj količini, nemoguća je iskoristivost vitamina A, D, E i K. Takođe, njih voli i koža, one vid čine boljim, a isto tako, obezbeđuju pravilan rast dece. Dr Tatjana Mraović, dijetolog i specijalista higijene, naglašava da su masti gorivo organizma i zato one treba da čine 30 odsto kalorijskog dnevnog unosa.

– Pri izboru masnoća i ulja za pripremu hrane treba izbegavati one životinjskog porekla i prednost dati onima koje se dobijaju iz biljaka. Mononezasićene masti nalaze se npr. u maslinovom ulju i orasima, a polinezasićene u nekim biljnim uljima, kao što su suncokretovo, susamovo i sojino, ali i u koštunjavom voću, semenkama i margarinima. Međutim, važno je birati margarine bez transmasnih kiselina. Polinezasićene masne kiseline štite organizam od viška holesterola, kao i krvne sudove od stvaranja masnih naslaga – objašnjava dr Mraović i dodaje da dan obavezno treba početi doručkom jer je to najvažniji obrok, a na jutarnjem meniju može se naći i margarin, samo ako je bez transmasti.

Na našem tržištu postoje margarini koji ne sadrže transmasne kiseline, i to su margarini renomiranog domaćeg proizvođača, tradicije duge 75 godina i prepoznatljivog kvaliteta. Neka vam ne bude teško da sami napravite sendvič pre posla ili motivišete vaše dete da ponese sendvič u školu jer zdrav i redovan obrok obezbeđuje uspešan početak dana.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa: www.kurir.rs

Zdravlje ili bolest iz tanjira

Još je Hipokrat, otac zapadne medicine, govorio: „Hrana nije lek, ali leči“. Kvalitetna i sveže pripremljena hrana bogata prirodnim hranljivim sastojcima, po mogućstvu bez konzervansa, aditiva i veštačkih sastojaka utiče povoljno na naš organizam, naše mentalne sposobnosti i predispozicije za napredovanje u životu – rekla je dr Tatjana Mraović, na nedavno održanoj panel-diskusiji o zdravoj ishrani

Autor: Jasmina Tomašević

Skup „Ishranom do zdravlja“ organizovao je Evropski velnes institut, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Vojnomedicinskom akademijom i Udruženjem menadžera primarne zdravstvene zaštite. Cilj diskusije je bilo unapređenje informisanosti stanovništva i promocija principa pravilne ishrane i prevencije gojaznosti koja predstavlja jedan od ključnih faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih oboljenja.

Prema rečima dr Mraović, danas se unosi 257 kilo-kalorija više nego pre 20 godina. Ona poručuje da ne bi trebalo da zaboravimo da je glad objektivna, a apetit je zadovoljstvo i on može da se kontroliše.

– Dobro izbalansirana ishrana doprineće psihofizičkoj uravnoteženosti koja neguje besprekorno funkcionisanje organizma, jak imunitet i sklad u mnogim sferama življenja. Kontrolišući sebe kroz zalogaj počinjete da kontrolišete i druge stvari u svom životu – učite se strpljivosti i istrajnosti jačajući volju i upornost“, izjavila je dr Mraović. Ona je napomenula da je važan savet kada je so u pitanju – „Hvala, ne!“ Pola grama soli dnevno je dovoljno za organizam, a pet grama je maksimalna količina koju bi trebalo da unesemo – naglasila je dr Mraović.

Prim. dr Branka Konstantinović Birovljev iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata istakla je da danas ljudi još uvek biraju hranu prema ceni i ukusu, a u budućnosti će birati „funkcionalnu hranu“ sa željom da se posle jela bolje osećaju i budu zdravi.

Doc. dr Maja Nikolić sa Medicinskog fakulteta u Nišu istakla je značaj sticanja zdravih životnih navika kod dece.

– Svakodnevno razvijanje korisnih navika u ishrani dece radi dugoročne promene stila života pruža mnogo, pre svega smanjenje rizika za oboljenja, dobro zdravlje, pravilan rast i razvoj i bolji kvalitet života, istakla je dr Nikolić, i napomenula da su najvažniji faktori rizika za gojaznost dece: gojaznost roditelja, neodgovarajuće navike u ishrani (preskakanje obroka, manji broj obroka kod kuće, ređi obroci), kao i nedovoljna fizička aktivnost. Ona je ukazala da je pravilna ishrana neophodna za pravilan rast i razvoj dece i važan je faktor uspešne prevencije masovnih nezaraznih bolesti. Hronične bolesti uzrokuju 80 odsto smrtnosti u svetu, a u Evropi preko 85 odsto i smatraju se najvažnijom preprekom održivom razvoju Evropske unije, dok ishrana predstavlja jednu od primarno promenljivih determinanti zdravlja.

Prema rečima dr Jelene Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, uhranjenost stanovništva u Srbiji ne prati se sistematski za populaciju u celini, a redovnim merenjem težine i visine obuhvaćena su deca predškolskog i školskog uzrasta i delimično studenti. Podaci o uhranjenosti odraslog stanovništva pokazuju da čak svaka druga osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu masu (54,5 odsto), odnosno 36,2 odsto odrasle populacije je prekomerno uhranjeno, a 18,3 odsto gojazno. Porast broja prekomerno uhranjenih i gojaznih osoba posledica je loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti i predstavlja značajan javno-zdravstveni problem.

Na skupu je bilo reči i o pravilnoj, izbalansiranoj ishrani u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, glavnim faktorima koji utiču na nastanak gojaznosti, metaboličkom sindromu, kao i značaju pravilnog načina ishrane, kontrole telesne težine i fizičke aktivnosti za ostvarenje bolje radne sposobnosti.

Nakon završetka zvaničnog dela skupa, prisutni gosti su imali priliku da provere svoj nivo šećera u krvi. Ovu aktivnost, za sve prisutne, pokrenuli su članovi organizacije Plavi krug, dok je kompanija Borf svim gostima pružila mogućnost da obave analizu sastava tela (BMI, ocena fizičke spremnosti), kao i nutricioničku dijagnozu (količinu proteina, minerali, masti i edema u organizmu).

Treba znati

Dijetolog dr Tatjana Mraović kaže da je gojaznost samo jedna od posledica gubitka sklada između naših realnih potreba i ponašanja za stolom. Jedan kolač svakog dana povećava depo masti za 20-30 g, što je sedam do 10 kg za godinu dana. Mala jabuka viška dnevno ( 50kcal) je 2,5 kg masnih naslaga godišnje. Da biste izgubili 0,5 kg trebalo bi da prepešačite 50 km ili da uradite 2.400 sklekova.

Preuzeto sa: www.danas.rs

Ipak ste se ugojili: Ubrzajte metabolizam nakon praznika

Jaka, kalorična hrana sinonim je za dobro veselje u Srbiji, i retko ko može da joj odoli. Ako tome dodamo i činjenicu da se ljudi manje kreću u periodu praznika, kao i da su skloni tome da popiju po koju čašicu više, ne treba da nas čudi što kraj januara obično dočekamo u broj većim pantalonama. Međutim, to može da se izbegne

17.01.2014.
Ljubica Krstić | Foto: Shuterstock

Dr Tatjana Mraović, dijetolog, kaže da u ravnotežu nakon praznika možemo da se vratimo veoma jednostavno – dobrom voljom i odlukom.

Često se misli da su masti glavni krivci za višak kilograma, a istina je da su to zapravo ugljeni hidrati. Naravno, treba voditi računa o tome koliko i koje masti unosimo, nikako ne treba preterivati, ali ugljeni hidrati su ti od kojih se gojimo, jer namirnice poput hleba i peciva podstiču našu želju za jelom. Zato je potrebno izbegavati takve namirnice, kao i sve vrste brze hrane i grickalica.

Ona preporučuje svima koji žele da podstaknu metabolizam da se pridržavaju tri osnovna pravila.

UČESTALI MANJI OBROCI

Optimalno je da imamo 5-6 obroka u toku dana, ali se pod time ne podrazumevaju grickalice. Obroci treba da budu manji i hranljivi. Jutro je idealno vreme za masne kiseline i belančevine, pa ih zato treba konzumirati za doručak, najkasnije do 10 sati. Ručak treba da bude ispunjen priteinima i vlaknima iz povrća, koje se jede sveže ili kuvano, nikako prženo. Večernji sati su rezervisani za lagane obroke, pa je riba u kombinaciji sa salatom najbolji izbor. Između obroka užinajte voće, ali ne više od 300-400 g u toku dana. Alkohol, šećer i zaslađivače treba izbegavati.

Svakodnevno potrošimo oko 200 kalorija samo na varenje hrane, pa je sasvim logično da veći broj manjih obroka dovodi do većeg trošenja kalorija, i samim tim, do ubrzavanja metabolizma.

PUNO TEČNOSTI

Povećajte unos vode, i izbacite kupovne sokove, čak i one dijetalne verzije. Takođe, vodite računa da voda koju pijete nema dodatih šećera ili soli, kao što je slučaj sa napitcima koji se prodaju kao „voda“ za sportiste. Čista voda oslobađa ćelije viška soli i toksina, i time ubrzava metabolizam i podstiče proces detoksikacije. Osim toga, voda hidrira i osvežava čitav organizam.

POKRENITE SE

Redovno vežbanje dovodi do stvaranja mišićne mase i do ubrzavanja metabolizma. Mnoge dijete dovode do gubitka mišićne mase, pa iako izgubimo kilograme, oni se brzo vrate. Idealno je vežbati 3-4 puta nedeljno po sat vremena, a vrsta rekreacije zavisi od vaših afiniteta. Svaki vid aktivnosti, čak i malo brža šetnja šetnja, koristan je. Bitno je da vam se puls ubrza i da bude preko 140, jer se tada direktno troši šećer i masti iz krvi.

Ubrzajte lenja crevaDr Mraović preporučuje kombinaciju jogurta i lanenog semena za zdrav stomak. Odlučite se za jogurt sa probiotikom, koji je jako dobar za regulisanje varenja i povećavanje broja dobrih bakterija u crevima. Ako ga pomešate sa lanenim semenom, koje je odličan izvor dragocenih omega-3 masnih kiselina i vlakana, obezbedili ste sebi pravi lek za lenja creva. Svakog drugog jutra pomešajte 2 dl jogurta sa dve kašike lanenog semana, i to popijte.

Svim damama koje se bore sa viškom kilograma dr Mraović preporučuje da samo budu uporne, jer već nakon tri nedelje dijete ljudi počinju da gube želju za nezdravom hranom. Puno povrća, voća i čorbi idealan su izbor za prvih nekoliko dana, dok se organizam ne navikne na dijetalnu hranu.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa: zena.blic.rs

Detoksikacija organizma

Ljudski organizam poseduje sopstveni mehanizam za detoksikaciju, ali kako živimo u izuzetno toksičnom vremenu, našem telu je potrebna pomoć da se detoksikuje. Teška hrana i neaktivnost mogu da dovedu do neravnoteže u telu koje često stvara osećaj zapušenosti. GRAZIA vam predlaže jednodevan način ishrane koji će pomoći telu da se pročisti

29.10.2012
Detoksikacija organizma

Iako se sezona kupaćih kostima završila, na iskušenju ste da se, u cilju brzog gubitka telesne težine odlučite za neki preparat za detoksikaciju i mršavljenje, ili da svoje doze dnevnih kalorija unosite u obliku šejkova sa niskim procentom masti? Međutim, kao što svi dobro znamo, ne postoji brzo mršavljenje, niti bilo kakvo brzo rešenje u tom smislu. Međutim, ono što možete da uradite za svoje telo jeste da primenite ishranu za detoksikaciju organizma koju nam je za magazin GRAZIA preporučila nutricionistkinja Dr Tatjana Mraović, dijetolog sa VMA. “Umesto raznih preparata za detoksikaciju, pravilna ishrana je svakako najbolji način da se oslobodite toksina i sprečite dalji unos istih. Ovaj način ishrane primenjuje se samo jedan dan i sami možete da odlučite kada ćete ga primeniti. On realno znači gubitak metaboličkog viška vode, po kojeg grama masnih naslaga i subjektivnog zadovoljsta koje donosi uravnotežena ishrana. Osećaj da ste splasnuli je neizostavan, a garderoba će vam ležernije stajati. Veći gubitak kilograma u kratkom vremenskom intervalu nije zdravstveno opravdan, zato je najbolje da lagano skidate svaki kilogram”, ističe Dr Mraović. Još jedan trik koji možete da primenite jeste da u toku 10 dana, tri puta primenite ovu ishranu i na taj način izgubite 2 kg.

Dnevna kura detoksikacije, koju možete sprovesti jedan dan u nedelji kada želite. Za početak pijte dva litara vode dnevno kako biste isprali organizam i izbacili toksine.

Doručak: čaša hladne vode natašte, 200 ml jogurta i zeleni čaj sve do 10 h

U 10 sati: časa limunade i 250 ml jogurta do 12 h

U 12 sati: 100 g voća

Ručak: čorba od povrća (kupus, praziluk, tikvice, šargarepa…), kuvano povrće sa maslinovim uljem, 25 g integralnog hleba i jedna jabuka

U 17 sati: 1 grejp

Večera: tanjir čorbe od povrća, salata od jednog paradajza, krastavaca, paprike i čen belog luka, 25 g hleba

U 21 sat: jogurt, 25 g integralnog hleba

Pre spavanja: šolja biljnog čaja (ruzmarin, kamilica, nana)

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa: www.grazia.rs

Da li je meso obavezno u ishrani

Naši stručnjaci tvrde da treba uzimati najmanje 700 grama ribe, piletine, ali i ostalih vrsta mesa nedeljno.

Zamislite sedmicu u kojoj ćete na meniju imati tri puta ribu, samo salatu ili neku pastu za dan u kojem vas ne čeka mnogo posla i stresa, i ukupno od 300 do 600 grama mesa za svakog člana porocice.

Ovo su neke od najnovijih preporuka poznatih zdravstvenih organizacija. Mesne prerađevine bi, u skladu sa ovom preporukom, trebalo jesti u izuzetnim prilikama, a ne svakodnevno. Stižu upozorenja da ako jedemo više od 300 do 600 grama mesa nedeljno izlažemo sebe većem riziku da obolimo od kardiovaskularnih bolesti, ali i od raka. Američki Institut za istraživanje raka je 2007. godine, posle analize skoro 7.000 studija utvrdio da je prevelika količina mesa, i to pre svega crvenog mesa i mesnih prerađevina mogući uzrok preranih smrti, pre svega zbog raka pankreasa i debelog creva.

U Švedskoj su pratili 4.700 ljudi, od 1966. do 2006. godine, i zaključili da ako jedemo već samo 30 grama mesnih prerađevina svakoga dana povećavamo rizik pojave raka na želucu za 15 do 40 odsto.

Naši stručnjaci za ishranu, međutim, smatraju da su preporučene količine mesa nedovoljne, ali se slažu da suhomesnate prerađevine treba svesti na najmanju moguću meru.

Količina mesa koja nam je potrebna dnevno i nedeljno uvek se određuje u odnosu na pol, uzrast, profesiju kojom se bavimo i fizičku aktivnost. Nije ista količina mesa koja se preporučuje ženi visokoj 1,70 metar i njenom suprugu, pogotovu ako je on visok dva metra i bavi se sportom. Preporučene količine od 300 do 600 grama nedeljno su ipak suviše male: 200 grama mesa dnevno je prava mera za odraslog čovek, ali ovo je uvek individualna priča – smatra asistent dr medicinskih nauka Tatjana Mraović, specijalista higijene i dijetolog Savetovališta za ishranu Vojnomedicinske akademije.

Umesto salame, za večeru bolja šniclaMesne prerađevine imaju najmanju nutritivnu vrednost. Za večeru bih pre preporučila šnicpu nego čvarke, čajnu kobasicu ili šunku, jer su puni aditiva. Kada preporučujem suhomesnate proizvode to su količine taman za sastojke jednog sendviča, od 20 do 30 grama – list ili dva koluta dnevno i to treba da bude šunka, pileća, ćureća prsa ili goveđa pečenica, koji su ipak zdraviji od parizera i viršli – kaže dr Mraović.

Ona pojašnjava da je za dete propisana količina mesa od 80 do 100 grama dnevno, ženama umerene visine biće dovoljno 150 do 200 grama, a muškarcima od 250 do 300 grama mesa. Dodaje da čak kada pravi takozvane redukcione dijete od 1.200 do 1.300 kalorija, neizostavno je uračunati od 120 do 150 grama mesa na dan.

Dr ljubomir Pfaf, specijalista nutriciolog u penziji, kaže kako nije nikakav predstavnik „stare škole ishrane“, ali da samo 300 do 600 grama mesa za jednu nedelju ni u kom slučaju nije dovoljno.

Kroz meso čovek dobija proteine to jest gradivne materije, a deca i mlade osobe u razvoju treba da unesu do dva i po grama belančevina na kilogram telesne težine. Poželjno je da odrasla osoba dobije minimalno 700 grama mesa nedeljno, a maksimalno 1.400 grama, naravno zavisno od energetskih potreba i zanimanja kojim se bavi. Nisam zagovornik modernih težnji da jedan ili dva dana budu nemesni dani, jer za to nema razloga.

Od raka će nas zaštiti pravilna ishrana koja podrazumeva da svakoga dana unosimo sve vrste namirnica uz fizičku aktivnost od najmanje 30 minuta dnevno kaže dr Pfaf.

Da se ništa u organizmu neće desiti ako odlučimo da jedan ili dva dana nedeljno ne jedemo meso, smatra i doktorka Mraović. Za one koje sa mesom preteraju u dane slavlja doktorkin recept je jednostavan: narednog dana skuvajte posan pasulj ili čorbicu Od povrća.

   Popajeva priča o spanaću – mitMesoje izvor apsolutno iskoristivog, dvovalentnog gvožđa koje ljudski organizam najbolje prepoznaje i koristi. Priče o Popaju i spanaću nisu tačne, iz zelenog povrća gvožđe se slabo iskorišćava u organizmu- kaže dr Mraović.
dr Pfaf veoma preporučuje konjsko meso u ishrani, kao najzdravije i sa najmanje kalorija.

Može organizam malo da se odmori od mesa, ali to nije neoptdno. Povrće se nikada ne menja za meso. Ne možemo mi uz objašnjenje da smo uneli više povrća tog dana izbaciti meso. Ne stoji priča da pečurke mogu da zamene belančevine. Meso ima amino–kiseline koje su neophodne za funkcionisanje organizma i zato treba jesti meso: junetinu, teletinu, svinjetinu, pileće meso ili ribu, ali u preporučenoj količini. Mnogo je pametnije razmišljati o manjoj količini mesa i ne prejesti se, već umesto dve šnicle pojesti samo jednu – objašnjava dr Mraović.

Naša sagovornica podseća da je evolutivno gledano, kompozicija tela promenjena kada je čovek počeo da jede veće količine mesa:

– Tako je drugačija građa ljudi koji jedu meso i koji su ga izostavili iz ishrane. Vegetarijanci su stvarno mršaviji, manja im je mišićna masa i imaju manju težinu, dok mišićno jak čovek nikada nije vegetarijanac.

Doktorka Mraović kaže da meso sadrži gradivne materije, a one su nam potrebne celog života, a ne samo dok rastemo i razvijamo se, već i kasnije, jer se naše tkivo stalno obnavlja.

– U starosti iskoristivost mesa je manja, ali i tada ga treba pojesti da bi telo od toga imalo koristi. Za sve važi da se u nešto manjoj količini jedu crvena mesa, u nešto većoj bela i u najvećoj meri riba. I svinjetinu trebe jesti, ali u razumnim malim količinama, jer je ona bogata vitaminom E, pa prema tome nije za izbacivanje – kaže ova doktorka.

Dr Pfaf kaže da je najkvalitetnije riblje meso, a u Srbiji još nije stvorena navika da riba na jelovniku bude tri puta nedeljno.

Kada je reč o optužbi da nam meso u ishrani povećava rizik od nekih vrsta raka, doktorka Mraović kaže da direktna veza jedino postoji ako se jede masno meso ili se ne odvajaju masni delovi, jer je tada ono zaista uzrok porasta holesterola, srčanih oboljenja, ali se to ne događa kada se jedu umerene količine mesa.

Velike količine uopšte proteina u ishrani, koje dobijamo ne samo iz mesa nego i iz masnih sireva i kačkavalja su optuženi za veći rizik oc raka debelog creva. Posebno kada se meso termički obrađuje kako ne treba – na uglju, to jest na ćumuru. Zdravije je pripremati meso na električnom roštilju. I iznutrice su pune holesterola, pa preporučujem količine od 100 do 1 50 grama jednom nedeljno ili dva puta mesečno – navodi naša sagovornica.

Olivera Popović

Politika – Zdravlje u tanjiru 02.2015.

Intolerancija na hranu

Pre svega, ovaj poremećaj razlikuje se od alergije, a čim se pojave simptomi, treba se obratiti gastroenterologu i dijetologu.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Kako se otkriva?

Šta je intolerancija na hranu? Po čemu se razlikuje od alergije? Na koje simptome treba obratiti pažnju i koliko su reakcije izazvane njome opasne po život? Na ova, ali i niz sličnih pitanja odgovara ass. mr sc. med. dr Tatjane Mraović, specijalista higijene i dijetolog.

Šta je intolerancija na hranu?

Nepodnošenje neke hrane ima brojne manifestacije – koje nestaju nakon što se prestanu konzumirati te namirnice – a nazivamo ga intolerancijom ili netolerancijom. Naduvenost, česti prolivi, ponekad zatvor, neprijatni grčevi u crevima, mučnina, osećaj lošeg varenja i težine u želucu, gorušica, oticanje, letargija, glavobolje i migrene neki su od simptoma nepodnošenja unetog obroka. Ona ne predstavlja opasnost po život, ali življenje može učiniti manje komfornim.

Da li je reč o urođenoj ili stečenoj reakciji organizma?

Intolerancije i simptomi koje hrana izaziva nekad se dugo potiskuju kao problem, ili se zbog oskudnih tegoba ne shvataju ozbiljno. Genetska potpora postoji, ali nije obavezna. Tako u Evropi i Americi laktoznu intoleranciju ima 20% pripadnika bele rase, a najugroženiji su neki narodi u juogistočnoj Aziji, koje pogađa više od 90% populacije. Netolerancija na laktozu najčešće se sreće kod više članova u jednoj porodici, a simptomi se obično razvijaju u tinejdžerskim ili zrelim godinama.

Šta uzrokuje ovu pojavu?

Nedostatak funkcionalnog varenja hrane. Nepostojanje jednog ili više enzima čini hranu nesvarenom. I to je početak problema. Pojedinac nekad teško može povezati svoje tegobe s konzumiranjem neke namirnice, te nastavlja da se hrani na uobičajen način sve dok organizam može to „amortizovati“. Kad opterećenje postane preveliko, mehanizmi odbrane popuštaju i nastaje reakcija „pobune“ u vidu različitih simptoma. Prve reakcije obično nastupaju dvadesetak minuta do dva sata posle jela.Nije retkost da tegobe nastanu i posle nekoliko dana.

Na koje simptome treba obratiti pažnju?

Simptomi intolearncije na hranu mogu se javiti na koži: osip, uporan svrab, koprivnjača, ekcem, psorijaza, akne… Česti simptomi jesu otekla nosna sluznica, rinitis, sinusitis, nadražaj ždrela, suvi kašalj. Javljaju se grčevi u stomaku, afte u usnoj šupljini, mučnina, gasovi, proliv, zatvor i sindrom iritabilnog creva. Neretko je krvni pritisak povišen, javljaju se aritmije, ciruklatorne smetnje… Hormonski poremećaji: klimakterične tegobe i neregularan menstrualni ciklus nisu retkost. Neurološki sproblemi javljaju se u obliku glavobolje, migrene, vrtoglavice ili nesvestice. Tu su i gubitak motivacije, osećaj teskobe, letargije, depresije i umora, a kod dece hiperaktivnost.

U kojoj su meri burne reakcije organizma opasne po čoveka, tj. mogu li prouzrokovati neke bolesti ili hronična stanja?

Burnih reakcija opasnih po život nema. Narušenog kvaliteta življenja ima. Hronične tegobe mogu postojati, udruženost s drugim bolestima takođe, a tad se i tegobe tih pridruženih stanja pogoršavaju.

Naduvenost, česti prolivi, ponekad zatvor, neprijatni grčevi u crevima, mučnina, loše varenje, gorušica, oticanje, letargija, glavobolje i migrene neki su od simptoma nepodnošenja unetog obroka

Kad treba posumnjati da „nešto nije u redu“?

Nekada, nekoliko sati posle obroka osećate mučninu, lice vam obliva hladan znoj, tresu vam se ruke, uznemireni ste, srce vam brzo lupa, osećate nepodnošljivu glavobolju, hvata vas osećaj panike… Razmislite šta ste prethodno pojeli. Možda je reč o intoleranciji na hranu. Naime, simptomi nepodnošenja hrane vrlo su specifični i uporni, a potraga za pravom dijagnozom spora.

Treba li praviti razliku između intolerancije na hranu i alergije na hranu?

Intolerancija na hranu – ili nealergijska preostljivost na hranu – zakasnela je patološka reakcija na hranu, piće i aditive u hrani. Uzrokuje niz simptoma, ne samo u organima za varenje. Alergija na hranu je imunološka preosteljivost koja se najčešće javlja kao odgovor na proteine mleka, jaja, morskih plodova, školjki, soje, orašastih plodova, pšenice i kikirikija. Intolerancija nastaje zbog nedostatka specifičnih hemijskih materija ili enzima potrebnih za varenje hrane, a i zbog patološke reakcije na neke materije uobičajeno sadržanih u hrani.

U praksi je česta zabuna u dijlagnostici alergije i intolerancije na hranu.

Intolerancija na hranu hronična je pojava, često s maskiranim simptomima, pa se teže dijagnostikuje nego alergija. Simptomi intolerancije znatno variraju od osobe do osobe. IgE antitela u slučaju alergija stvaraju jasnu i burnu sliku, dok se u slučaju intolerancije simptomi javljaju nekoliko sati do dva dana nakon uzimanja hrane ili pića.

Možete li nam navesti konkretan primer.

Netolerancija na laktozu jedan je od primera. Ona se mora razlikovati od alergije, koja je imunološki odgovor na protein mleka, najčešće kravljeg. U slučaju alergije na protein mleka, simptomi se javljaju već nakon 60 sekundo do 24 sata. Obično je prate reakcije na koži, a češća je kod dece. Čak i male količine mleka mogu izazvati alergijsku reakciju, dok većina laktozno netolerantnih može tolerisati do 10 g laktoze, što je jedna čaša mleka, bez izrazitijih simptoma. Češće, manje porcije mlečnih proizvoda, pojedene s drugom hranom, čine manje verovatnim nastanak simptoma nego veće porcije progutane na prazan stomak – u slučaju nepodnošenja laktoze. Kad je reč o alergiji, nije tako.

NIJE ISTO ŠTO I ALERGIJATreba praviti razliku između intolerancije na hranu i alergije na hranu. „lntoleran– cija na hranu, ili nealergijska preostljivost na hranu, zakasnela je patološka reakcija na hranju i piće, te aditive u njima. Uzrokuje niz simptoma, ne samo u organima za varenje. Alergija na hranu je imunološka preosteljivost koja se najčešće pojav- ljuje kao odgovor na proteine mleka, jaja, morskih plodova, školjki, soje, orašastih plodova, pšenice i kikirikija. lntolerancija nastaje zbog nedostatka specifičnih hemijskih materija ili enzima potrebnih za varenje hrane, a i zbog patološke reakcije na neke materije uobičajeno sadižane u hrani“, objašnjava dr Mraović.

Koje su namirnice na vrhu liste kad govorimo o intoleranciji?

Osetljivost na laktozu i gluten često se pominje. Moguća je intolerancija na: hranu koja sadrži toksična jedinjenja, poput pesticida, herbicida, olova; zatim skombrotoksizam (histaminsko trovanje nakon konzumiranja neadekvatno skladištene ribe). Takođe, mnoge osobe ne podnose aditive (žuto narandžastu boju, tartrazin…), kao ni salicilate, kojih ima u čaju, pivu, govedini, majonezu, maslinama, bademima, brojnom povrću i voću).

Je li namirnica izbačena iz jelovnika zauvek „otpisana“, ili se posle nekog vremena može ponovo konzumirati?

Ako se zna koja hrana predstavlja problem, treba je izbaciti iz jelovnika, bar na nekoliko meseci. Potom može uslediti postepeno konzumiranje, uz praćenje pojave simptoma. Tako potpun prekid konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda – ili njegovo svođenje na najmanju moguću meru eliminiše stomačne tegobe. Ipak, kod nekih ljudi moguće je podstaći ponovnu produkciju enzima laktaze. Naime, prekid unosa mleka na neko vreme, a zatim postepeno uvođenje laktaze i povećavanje njenog unosa može podstaći čovekov organizam da proizvodi više ovog enzima. Takođe, sekundarni oblik netolerancije često je, s oporavkom sluznice, reverzibilan, te simptomi otežanog varenja nestaju. Mleko i mlečni proizvodi bitne su namirnice u ishrani, te ako sumnjate na nepodnošenje laktaze, potražite lekarski savet.

Šta vi mislite o testu intolerancije na hranu?

Sve je više osoba koje se smatraju intolerantnim na hranu, a pritom je psihička komponenta veoma naglašena. Traži se razlog za gojaznosti loše varenje, a pritom se zanemaruje činjenica da su najčešći uzročnici ovih poremećaja loša ishrana koja obiluje slatkišima i gaziranim napicima, prejedanje, fizička neaktivnost, poremećaj spavanja, stres… Spekulacije, koristoljubivost u propagiranju kojekakvih nenaučnih tvrdnji, nemedicinski pristupi u lečenju – sve je to današnja stvarnost. Oni koji su zaista intolerantni na neku hranu imaju drugi put otkrivanja izvora svojih tegoba gastroeneterologa i dijetologa.
Eva Cubrović

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Hrana kao lek – Decembar 2015.

Da li se gojimo tokom praznika?

Da li je tačan podatak da se tokom praznika u proseku ugojimo oko 3kg?

Postoji velika šansa da praznični, zimski period donese nove kilograme, posebno zato što se u Srbiji praznuje već od septembra, pa sve do kraja januara. Novogodišnji praznici uslede posle velikih Slava, nakon pojedenih značajnih količina hrane, slatkiša, pića. Organizam već naviknut na obilne porcije, a razlozi sve manji da pazimo, pohrli u dodatno prejedanje.

Kako da izbegnemo ovu zamku? Kako da probamo od svega što je pripremljeno ali da to ne ugrozi našu liniju, ili barem ne drastično?

Teško. Naravno da je teško. Ali nije nemoguće. Ako idete na slavlje izaberite najzanimljivije zalogaje, ne morate sve probati. Ne vraćajte se ponovo na ono što ste već pojeli, birajte piće koje vam tog momenta prija, ali jedno do dva. Sutradan drastično smanjite obroke, lagana čorba od povrća i salata će rešiti sve grehe od predhodne večeri.

Šta je najkaloričnije na prazničnoj trpezi? Sta umesto uobicajene proje i prsute, sarme, pecenja, ruske salate, raznih slatkisa moze da bude alternativa zdrava i ukusna, a malo kaloricna?

Srpski sto, bački ručak običan, leskovački voz, divan porodični Božićni ručak… sve su to hiljade kalorija. “Novogodišnja noć, kako da se ne jede doktorka? Pojeo sam četri sarme……” i zajedno izračunasmo 12000 kcal u jednoj noći. (Nikola je trebao da bude na dijeti od 2000 kcal.). To se gotovo redovno može čuti. Slabi nam motivacija, pažnja, potreba za umerenošću. Tu ne pomaže alternativa ruskim salatama, slatkišima, gaziranim pićima…. Tradicija koju prati prejedanje, naduvenost, bol u stomaku, otečenost, skok krvnog pritiska, mamurluk, glavobolja… Sopstveni izbori koji se mogu modifikovati umerenošću, istinskom umerenošću čak i kada ste sve to pripremili. Znate Vi kada je dosta! Ne kada se prejedete “da puca”, već kada ste ponosni što ste polusiti.

Da li mozda postoje neke namirnice koje mogu da posluze kao prva odbrana u unistavanju suvisnih kalorija, sok od limuna ili grejpfruta posle obroka, struk celera i sl…

U borbi protiv masnih ćelija citrusi zauzimaju važno mesto. Smanjuju taloženje masti na stomaku i mogućnost nakupljanja masnoće u jetri, takođe podstiču metabolizam. Naravno ovaj efekat će izostati ako se ne pridržavate saveta o ishrani koja mora biti uravnotežena. Grejp obiluje flavonoidima, hesperidinom posebno, a on je odgovoran za smanjivanje nivoa triglicerida i lošeg holesterola u serumu. Grejp, prirodni „sagorevač masti“ je najdelotvorniji posle jela. Gorke materije potstiču varenje, a bogatstvo vlaknima poput pektina smanjuje apsorpciju masti u crevima. Iako ima kiselkast ukus, grejp zapravo ima alkalno dejstvo, te će smanjiti količinu želudačne kiseline i smanjiti potrebu za uzimanjem lekova protiv gorušice.

Zeleni čaj smanjuje apetit. Potočarka smanjuje apetit zbog sadržaja hroma koji bitno reguliše osećaj sitosti. Đumbir pospešuje proces tokom kojeg telo sagoreva masnoće i pretvara ih u toplotu. Đumbir ujedno poboljšava cirkulaciju što utiče na brzu razmenu materija, čišćenje tela ali i potrošnju kalorija. Kapsaicin iz ljute papričice podiže temperaturu tela, samim tim troši se energija i osećaj sitosti duže traje. Ren i senf mogu da povećaju brzinu kojom naše telo sagoreva kalorije. Navodi studije sa Oksforda pokazuju da se metabolizam ubrzava za 15% nekoliko sati nakon unosa senfa u organizam, slične tvrdenje se iznose i kod konzumiranja ljutih paprika.

Namirnica Kalorijska vrednost
Sarma 650kcal porcija
Ruska salata 160kcal 100g
Voćna torta 300kcal parče
Čokoladna torta 440 kcal parče
Praška šunka 110kcal 50g
Pršuta 110kcal 50g
Podvarak sa suvim mesom Oko 600 kcal po porciji
Prebranac posni 460 kcal po porciji
Supa Čorba 65 kcal tanjir
Feta punomasna 130kcal 50g
Trapist 170kcal 50g
Posna sarma 400kcal porcija
Prženi šaran 422 porcija
Gazirani sokovi 42kcal 100ml dakle čaša je 100kcal
Pivo 210kcal krigla od 500ml
Vino 100kcal čaša
Šampanjac 200kcal čaša
Viski 245kcal u samo 100ml
Vermut 225kcal u 100ml
Votka 235kcal u 100ml

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Preuzeto sa: Vecernje novosti

Manje šećera za bistiji um i bolje zdravlje

Više šećera u ishrani od onoga koliko nam je potrebno narušava zdravlje, remeti metabolički sklad, pospešuje apetit i vodi u nastanak hroničnih bolesti

Koliko puta u toku dana pomislite ili izgovorite ”jede mi se nešto slatko”, a onda se brže–bolje zaputite do najbliže prodavnice (ukoliko već nemate neki slatkiš pri ruci) kako biste se častili čokoladom, keksom ili nekom drugom omiljenom poslasticom? Možda toga niste ni svesni, ali u osnovi potrebe za slatkišima jeste zavisnost od šećera. Nimalo retka, ali ni bezopasna pojava. O istinama i zabludama vezanim za šećere razgovarali smo s kompetentnim stručnjakom, specijalistom higijene i dijetologom ass. mr sc med. dr Tatjanom Mraović.

Kada govorimo o zavisnosti od šecera?

Kada se šećeri (i to oni prosti) jedu u velikim količinama, što za posledicu ima višak kilograma, probleme sa varenjem (nadutost, zatvor), tromost, otečenost… remete se vrednosti šećera u krvi, isprva šećer pada, što vodi neprijatnim simptomima koji se, po pravilu, rešavaju ponovnim posezanjem za nečim slatkim. Više šećera u ishrani od onoga koliko nam je potrebno narušava zdravlje, remeti metabolički sklad, pospešuje apetit i vodi u nastanak hroničnih bolesti.

Koji je prvi i osnovni pokazatelj da postoji zavisnost od šećera?

Višak kilograma. Protekle dve decenije obeležio je porast broja dece i mladih koji su, kao posledicu gojaznosti, dobili dijabetes tip 2 i sindrom insulinske rezistencije, koji je u ranijem periodu bio rezervisan samo za starije osobe. Šećerna bolest spada u pet vodećih uzroka smrtnosti u većini zemalja. Srbija, u poređenju s drugim zemljama, ima srednje visok rizik umiranja izazvan tom bolešću. Od nje ne obolevaju samo starije osobe, ona se sve češće javlja i kod mladih, čak dece.

Koliko grešimo kada je reč o konzumiranju šećera?

Svesnost o tome koliko šećera unosimo često ne postoji. Dakle, veoma grešimo! Nedostaje nam manje ili istrajnost da se zadržimo na pravim i po zdravlje dobrim ugljenim hidratima, koji jesu esencijalni za normalno funkcionisanje organizma. Lekari apeluju na oprez u konzumiranju raznovrsnih, primamljivih, ali ne i neophodnih ugljenih hidrata. Dodavanje šećera pićima ili jelima ne povećava njihovu nutritivnu vrednost, već samo kalorijsku, što nije zanemarljivo. Prazne kalorije su možda strog ali realan izraz za sokove, gazirane napitke, alkoholna pića, slatkiše, bela peciva. Moj savet je – ne više od pet-šast kašičica dodatog šećera u toku jednog dana. Muškarcima se preporučuje do 150 kcal, a ženama 100 kcal dnevno na račun kalorija iz dodatog šećera.

I pored dobre volje, šećer nije uvek lako izbeći

Istina, šećer je danas teško izbeći, mnoge namirnice ga sadrže. Kukuruzni sirup, bogat fruktozom, Americi se dodaje industrijski tretiranim namirnicama kao zaslađivač. Evropa i Azija koriste saharozu. Hleb, jogurt, kečap, sokovi i mnoštvo drugih namirnica predstavljaju izvor skrivenog šećera. UCLA istraživanje je pokazalo da šećeri usporavaju procese pamćenja, učenja i funkciju mozga.

Recite nam nešto više o uticaju šećera na mozak

Fruktoza usporava funkcije mozga i otežava pamćenje i učenje. Razlog bi mogla da bude insulinska rezistencija. Ishrana bogata šećerom uzrokuje veće oslobađanje insulina, ćelije mozga postaju manje osetljive na njega i razvijaju toleranciju. Energija koju mozak dobija iz glukoze nedostaje jer šećeri ne dospevaju unutar ćelije, one su gladne” i, naravno, oslabljenih funkcija. Naučnici zato savetuju da se smanji količina šećera u hrani koliko god je to moguće i da se poveća unos omega-3 masnih kiselina, konzumiranjem namirnica poput lososa, oraha ili semenki lana. Manje šećera za bistriji um i svakako bolje zdravlje.

Šta treba da sadrži jelovnik odraslog, zdravog čoveka?

Kratko i jasno – sve! Doručak može biti musli s jogurtom, mlekom ili ceđenim sokom. Kaša, kačamak, griz ili sutlijaš, popara. Ručak može i bez hleba, osim ako nije reč o kuvanom obroku, tada se uzima parče integralnog hleba. Večera je parče hleba uz, recimo, tunjevinu i čašu jogurta. Za užinu treba jesti sveže voće ili do 30g badema, oraha ili lešnika, kao i red crne čokolade. To su neke osnovne smernice. Kada bi svako jeo onoliko koliko je zaista potrebno njegovom organizmu, ne bi samo bio zdraviji, već bi na mesečnom nivou uštedeo najmanje 10.000 dinara. Kupujte manje količine hrane, efekti neće izostati.

Kako se u princip zdrave ishrane uklapaju ugljeni hidrati?

U praksi se često susrećem s pacijentima koji su, kada su počeli da se goje, iz ishrane izbacili ugljene hidrate. To je pogrešno iz više razloga. Pre svega, ugljeni hidrati su nam neophodni, oni čine 50 posto naše ishrane (20 posto čine proteini, a 30 masti). Osim toga, svaka namirnica sadrži i proteine, i ugljene hidrate, i masti u različitom sastavu. To što ćete se, recimo, hraniti isključivo mesom, ne znači da ćete izbeći ugljene hidrate; 100g mesa u proseku ima 16g proteina, ali sadrži i masti, ugljene hidrate i vodu. Vrlo su retke namirnice koje nemaju masti, na primer voće. Znači, ničega se ne treba odricati, već savladati lekciju kada i koliko treba pojesti.

Zbog čega je tako lako upasti u zamku šećera?

Mnogi slatkiše ne računaju u jelo, za njih je to momenat uživanja koji sledi nakon obroka. Često se mogu čuti i izgovori, tipa ”ne jedem mnogo, ali bez čokolade ili torte ne mogu”. Naravno, ne računaju se kalorije koje ti slatki zalogaji donose. Drugo, mi smo izgubili meru. Gojaznost je uzela maha praktično samo zato što se ne kontroliše količina hrane koju unosimo. Ako ste doručkovali, da li vam je potrebno i voće? Ne, naravno. Ne treba neko da vam zabrani da jedete voće u okviru obroka, ali racionalno je da ga ostavite za užinu. Kada biste jeli 300g voća, podeljeno u dve užine, nivo šećera ne bi varirao.

ZASLADITE SE NA ZDRAV NAČINPomešajte 2–3 kašike muslija sa kašičicom mlevenog lanenog semena, susama, golice, nekoliko jezgara oraha ili badema, dve suve šljive ili kajsije i prelijte ih sa 150ml voćnog jogurta.

U čemu se ogleda značaj voća u svakodnevnoj ishrani?

Sveže voće je izvor zdravih šećera. Ono sadrži fruktozu, dakle, ima šećera, ali su količine mnogo manje jer se izbegava dodavanje šećera. Voće je odličan izbor namirnice za unos 150kcal dnevno, a koja sadrži šećer. Ipak, i s voćem treba biti oprezan. Sada su u modi ceđeni sokovi: ako iscedite kilogram voća za čašu soka, uneli ste mnogo više šećera nego što vam treba. Preporučujem da se voće jede u izvornom obliku: žvakanjem čuvate zube, čuvate desni, razvijate muskulaturu i trošite kalorije.

Šta podrazumeva terapija odvukavanja od zavisnosti?

Isključivanje prostih šećera, ne ugljenih hidrata. Intenzivan ukus slatkog treba zaboraviti, a to se desi posle tačno dva meseca. Nakon dva meseca izbegavanja slatkiša, vi nemate potrebu za njima, ta zavisnost je anulirana. Ostaje vam sećanje na slatko, ali ono vam više ne predstavlja zadovoljstvo. Većina pacijenata kaže da su, kada su posle dva meseca pojeli parče torte, osetili mučninu.

Koji broj pacijenata, procentualno, uspešno sprovede terapiju do kraja?

Njih 30 posto uspešno završi lečenje, 30 do 40 posto zna da je ono što čuju od mene apsolutno tačno i pokušavaju da se pridržavaju datih smernica, ali bude tu i borbe, i vraćanja na staro, i novih pokušaja. To je sasvim normalna pojava. Problem je odustati od sebe i ne pokušavati ništa. Na kraju, 30 posto pacijenata odmah odustane od programa, uvereni da će sami rešiti problem pomoću ”čarobnog štapića” ili dijete iz nekog magazina. Jedan od razloga zbog kojih javno istupam jeste edukacija, ukazivanje na pravi put do dobrog zdravlja. I, pravo da vam kažem, najsrećnija sam kada čujem ljude koji, često i nesvesno, citiraju moje reči. Vredelo je.

KOLIČINA ŠEČERA u 100 G VOĆA* Banana – 3 kašičice šećera
* Jabuke – 2,6 kašičice šećera
* Ananas – 2,5 kašičice šećera
* Grejp – 4 kašičice šećera
* Limun – 0,6 kašičica šećera
* Kivi – 2,3 kašičice šećera
* Jagode – 1,3 kašičice šećera
* Borovnice – 1,7 kašičice šećera
* Brusnice – 1 kašičica šećera 2

Eva Cubrović

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Hrana kao lek – Mart 2016.