Da li je meso obavezno u ishrani

Naši stručnjaci tvrde da treba uzimati najmanje 700 grama ribe, piletine, ali i ostalih vrsta mesa nedeljno.

Zamislite sedmicu u kojoj ćete na meniju imati tri puta ribu, samo salatu ili neku pastu za dan u kojem vas ne čeka mnogo posla i stresa, i ukupno od 300 do 600 grama mesa za svakog člana porocice.

Ovo su neke od najnovijih preporuka poznatih zdravstvenih organizacija. Mesne prerađevine bi, u skladu sa ovom preporukom, trebalo jesti u izuzetnim prilikama, a ne svakodnevno. Stižu upozorenja da ako jedemo više od 300 do 600 grama mesa nedeljno izlažemo sebe većem riziku da obolimo od kardiovaskularnih bolesti, ali i od raka. Američki Institut za istraživanje raka je 2007. godine, posle analize skoro 7.000 studija utvrdio da je prevelika količina mesa, i to pre svega crvenog mesa i mesnih prerađevina mogući uzrok preranih smrti, pre svega zbog raka pankreasa i debelog creva.

U Švedskoj su pratili 4.700 ljudi, od 1966. do 2006. godine, i zaključili da ako jedemo već samo 30 grama mesnih prerađevina svakoga dana povećavamo rizik pojave raka na želucu za 15 do 40 odsto.

Naši stručnjaci za ishranu, međutim, smatraju da su preporučene količine mesa nedovoljne, ali se slažu da suhomesnate prerađevine treba svesti na najmanju moguću meru.

Količina mesa koja nam je potrebna dnevno i nedeljno uvek se određuje u odnosu na pol, uzrast, profesiju kojom se bavimo i fizičku aktivnost. Nije ista količina mesa koja se preporučuje ženi visokoj 1,70 metar i njenom suprugu, pogotovu ako je on visok dva metra i bavi se sportom. Preporučene količine od 300 do 600 grama nedeljno su ipak suviše male: 200 grama mesa dnevno je prava mera za odraslog čovek, ali ovo je uvek individualna priča – smatra asistent dr medicinskih nauka Tatjana Mraović, specijalista higijene i dijetolog Savetovališta za ishranu Vojnomedicinske akademije.

Ona pojašnjava da je za dete propisana količina mesa od 80 do 100 grama dnevno, ženama umerene visine biće dovoljno 150 do 200 grama, a muškarcima od 250 do 300 grama mesa. Dodaje da čak kada pravi takozvane redukcione dijete od 1.200 do 1.300 kalorija, neizostavno je uračunati od 120 do 150 grama mesa na dan.

Dr ljubomir Pfaf, specijalista nutriciolog u penziji, kaže kako nije nikakav predstavnik „stare škole ishrane“, ali da samo 300 do 600 grama mesa za jednu nedelju ni u kom slučaju nije dovoljno.

Kroz meso čovek dobija proteine to jest gradivne materije, a deca i mlade osobe u razvoju treba da unesu do dva i po grama belančevina na kilogram telesne težine. Poželjno je da odrasla osoba dobije minimalno 700 grama mesa nedeljno, a maksimalno 1.400 grama, naravno zavisno od energetskih potreba i zanimanja kojim se bavi. Nisam zagovornik modernih težnji da jedan ili dva dana budu nemesni dani, jer za to nema razloga.

Od raka će nas zaštiti pravilna ishrana koja podrazumeva da svakoga dana unosimo sve vrste namirnica uz fizičku aktivnost od najmanje 30 minuta dnevno kaže dr Pfaf.

Da se ništa u organizmu neće desiti ako odlučimo da jedan ili dva dana nedeljno ne jedemo meso, smatra i doktorka Mraović. Za one koje sa mesom preteraju u dane slavlja doktorkin recept je jednostavan: narednog dana skuvajte posan pasulj ili čorbicu Od povrća.

Može organizam malo da se odmori od mesa, ali to nije neoptdno. Povrće se nikada ne menja za meso. Ne možemo mi uz objašnjenje da smo uneli više povrća tog dana izbaciti meso. Ne stoji priča da pečurke mogu da zamene belančevine. Meso ima amino–kiseline koje su neophodne za funkcionisanje organizma i zato treba jesti meso: junetinu, teletinu, svinjetinu, pileće meso ili ribu, ali u preporučenoj količini. Mnogo je pametnije razmišljati o manjoj količini mesa i ne prejesti se, već umesto dve šnicle pojesti samo jednu – objašnjava dr Mraović.

Naša sagovornica podseća da je evolutivno gledano, kompozicija tela promenjena kada je čovek počeo da jede veće količine mesa:

– Tako je drugačija građa ljudi koji jedu meso i koji su ga izostavili iz ishrane. Vegetarijanci su stvarno mršaviji, manja im je mišićna masa i imaju manju težinu, dok mišićno jak čovek nikada nije vegetarijanac.

Doktorka Mraović kaže da meso sadrži gradivne materije, a one su nam potrebne celog života, a ne samo dok rastemo i razvijamo se, već i kasnije, jer se naše tkivo stalno obnavlja.

– U starosti iskoristivost mesa je manja, ali i tada ga treba pojesti da bi telo od toga imalo koristi. Za sve važi da se u nešto manjoj količini jedu crvena mesa, u nešto većoj bela i u najvećoj meri riba. I svinjetinu trebe jesti, ali u razumnim malim količinama, jer je ona bogata vitaminom E, pa prema tome nije za izbacivanje – kaže ova doktorka.

Dr Pfaf kaže da je najkvalitetnije riblje meso, a u Srbiji još nije stvorena navika da riba na jelovniku bude tri puta nedeljno.

Kada je reč o optužbi da nam meso u ishrani povećava rizik od nekih vrsta raka, doktorka Mraović kaže da direktna veza jedino postoji ako se jede masno meso ili se ne odvajaju masni delovi, jer je tada ono zaista uzrok porasta holesterola, srčanih oboljenja, ali se to ne događa kada se jedu umerene količine mesa.

Velike količine uopšte proteina u ishrani, koje dobijamo ne samo iz mesa nego i iz masnih sireva i kačkavalja su optuženi za veći rizik oc raka debelog creva. Posebno kada se meso termički obrađuje kako ne treba – na uglju, to jest na ćumuru. Zdravije je pripremati meso na električnom roštilju. I iznutrice su pune holesterola, pa preporučujem količine od 100 do 1 50 grama jednom nedeljno ili dva puta mesečno – navodi naša sagovornica.

Olivera Popović

Politika – Zdravlje u tanjiru 02.2015.