Dijeta i podmladjivanje

Pravilna ishrana štiti od bolesti, obnavlja energiju, a neke namirnice, što je dokazano, usporavaju proces starenja

10 namirnica za vitalnost

Zdrava i raznolika ishrana osnov je blistave i mlade kože.

Podsećamo vas zašto neke namirnice, minerali i vitamini, ne bi smeli da nedostaju u vašem jelovniku ako želite da usporite starenje i sačuvate mladalačku svežinu kože.

1.    Sočivo, slanutak i pasulj

Svojstva: Štite od srčanih bolesti,pomažu kod problema sa cirkulacijom i raka creva, savršena su pomoć zdravom mršavljenju.

Priprema obroka: Šolju slanutka ili konzervu pasulja pomešajte sa seckanim patlidžanom, lukom i paradajzom, popaprite. Začinite sa malo karija, 3 iseckana čena belog luka, kašičicom sosa od soje, 2 kašike bademovog ulja, sokom jedne limete kesice limuntusa i 1/2 limuna. Dobro promešajte, stavite u vatrostalnu posudu, prekrijte aluminijumskom folijom, pa pecite u srednje zagrijanoj rerni, otprilike, 40 minuta. Gotovo jelo pospite seckanim korijanderom.

Preporučena količina: jedna činija dnevno.

2.    Crni i beli luk

Svojstva: Čiste krv i štite od srčanih bolesti, snižavaju holesterol u krvi.

Priprema obroka: Prženjem, čen belog luka i mala glavica crnog postaju slatki i hrskavi. Začinite ih sosom od jednog jogurta sa zgnječenim čenom belog luka, dodajte kašičicu maslinovog ulja, kašičicu jabukovog sirćeta i malo bibera. Osvežite seckanom nanom, vlascem, naseckanim krastavcem, čilijem ili karijem.

Preporučena količina: Čen belog luka dnevno i četiri glavice crnog nedeljno.

3.    Limun i limeta limuntus

Svojstva: Pomažu u borbi protiv raka i bolesti organa za disanje.

Priprema obroka: Odrezak ribe lista, škarpine ili sabljarke, začinite seckanim origanom, sokom limuna i limete, maslinovim uljem i kriškama limuna. Zamotajte u aluminijsku foliju i pecite 15 minuta na 200 stepeni. Ili, započnite dan uskusnim napitkom: izrendajte đumbir u pola litra tople vode, dodajte sok limuna ili limete i malo cimeta, pa popijte.

Preporučena količina: sok jednog limuna ili limete bar tri do četiri puta nedeljno, a po mogućstvu svaki dan.

4.    Ulje i semenke lana

Svojstva: lan obiluje omega 3 masnim kiselinama, pa je odlična zamena za ribu. Omega 3 masne kiseline dobre su za prevenciju oboljenja srca, krvotoka i raka.

Priprema obroka: Semenke lana pospite po zobenoj kaši ili dodajte u musli, a laneno ulje izvrsna je zamena maslinovom ulju u salatama, posebno uz pržene pinjole sa malo bosiljka. Ne koristite laneno ulje za kuvanje, jer od visoke temperature užegne, kao i od svetla, zato je najbolje da se drži u frižideru.

Preporučena količina: kašika ulja ili dve kašike semenki dnevno.

5.    Crno vino

Svojstva: Sadrži antioksidanse polifenole, koji pomažu u sprečavanju tegoba sa srcem i cirkulacijom, a neka istraživanja pokazala su da redovno konzumiranje crnog vina smanjuje opasnost od svih zdravstvenih problema, čak 30%.

Popijte čašu crnog vina dnevno, i to uz glavni dnevni obrok, ali ne preterujte, jer u većim količinama vino postaje štetno za zdravlje. Što je vino tamnije, to je bogatije polifenolima.

6.    Tamna čokolada

Svojstva: Uz antioksidanse, sadrži gvožđe, magnezijum i vitamine B grupe, pa ublažava stres, leči teskobna raspoloženja i snižava krvni pritisak. čokolada mora da ima bar 70-80% kakaa da bi blagotvorno uticala na zdravlje, a najbolje je pojesti tri do četiri kockice dnevno, odnosno, 50 grama.

7. Šipak ili nar

Svojstva: Sadrži više bioflavonoida nego grožđe i zeleni čaj, ptiti od srčanih bolesti i smanjuje rizik od nastanka raka.

Industrijski pripremljeni sokovi su pasterizovani, pto znači da ne sadrže korisne sastojke, zato je nabolje jesti sveže voće ili piti sveže isceđeni sok.

Preporučena količina: 2 komada ili pola litra svežeg soka od šipka nedeljno.

8.    Crveno zelje

Svojstva: Sadrži puno sumpora, pa pomaže kod problematične kože i infekcija disajnih organa. Uz to, važan je izvor gvožđa, zbog čega se preporučuje kod anemije, pomaže u sprečavanju tumora.

Priprema obroka: Najbole je jesti sveže zelje, a ako ga kuvate, radite to na pari da biste sačuvali hranljive sastojke. Najukusniji je u kombinaciji sa zelenim kupusom, šargarepom, lukom i jabukom

Preporučena količina: optimalno je svakodnevno jesti povrće, poput crvenog zelja, brokula, kelja ili kelerabe.

9.    Orasi

Svojstva: Orasi su vredan izvor omega 3 masnih kiselina i antioksidansa, poboljšavaju sposobnost pamćenja i sprečavaju srčana oboljenja.

Priprema obroka: Orahe možete dodavati salatama ili ih koristiti uz deserte. Obrani jogurt pomešajte sa medom, dodajte seckane orahe i čašicu borovnica – to je odličan, zdrav i hranljiv doručak. Orahe u ljusci treba čuvati u dobro zatvorenoj posudi u frižideru. Pri kupovini, birajte plodove koji su teški i bez napuklina.

Preporučena količina: šaka očišćenih oraha dnevno.

10.    Đumbir

Svojstva: Šodstiče cirkulaciju, zbog čega je dobar za osobe sa proširenim venama, ali pomaže i protiv ozeblina. Osim toga, koristan je i u prevenciji upale zglobova.

Priprema obroka: Rendani ili seckani đumbir može se dodati različitim salatama, a nariban u toplu limunadu sa medom čini opuštajući napitak protiv mučnine i prehlade. Ocedite sveži sok od đumbira, šargarepe, spanaća i cvekle za pročišćavanje krvi.

Ne sme da nedostajeVitamini, minerali i elementi u tragovima obavezni su u ishrani, a njihove preporučene dnevne doze mere se u miligramima i mikrogramima. Moguće ih je konzumirati i u obliku dodataka ishrani, ali su letnji meseci idealni za unos ovih prijatelja zdravlja u izvornom obliku. Podsećamo da se većina tih korisnih nutrijenata uništava kuvanjem i pripremanjem hrane.

Vitamin C

Vitamin C osim što svojim antikosidacijskim svojstvima usporava procese starenja svh tkiva organizma, vitamin C učestvuje u sintezi kolagena, što znači da čuva elastičnost i čvrstoću kože. Da biste osigurali potrebnu dnevnu kolićinu tog vitamina, koja iznosi, otprilike, 60 miligrama, morate da pojedete dve porcije voža i dve povrža. Citrusno voće, kivi, povrće, poput paprike, brokula ili kelja, bogati su izvori vitamina C, posebno ako se jedu sveži. Karoteni i vitamin A utiću na stanje kože i epitela, tkiva koje pokriva telesne šupljine i organe.

Nedostatak tih nutrijenata česta je posledica izbacivanja masnoća iz ishrane, što se ogleda u suvoj koži i različitim kožnim tegobama.

Preporučena dnevna doza iznosi 750 miligrama, a odličan izvor su neobrani mlečni proizvodi, jaja, džigerica i šargarepa.

Prijateljski cink

Važan je za razvoj ćelija, a utiče i na hidrolipidni sloj kože, pomaže u regulisanju lučenja masnoće i učestvuje u brojnim antioksidacijskim procesima. Za zdravlje kože, pomoći će dnevni unos od, otprilike, 10 – 15 miligrama. Namirnice bogate tim mineralom su školjke, crveno meso i povrće, poput mahuna, pečuraka ili peršuna.

Gvožđe za vitalnost

Malokrvnost i anemija su čest problem u razvijenim zemljama, posebno pogađaju žene u plodnom periodu života. Ovaj poremećaj ispoljava se bledilom, nedostatkom sjaja i elastičnosti kože, a često i opadnjem kose. Da biste to sprečili, važno je unositi hranom dovoljnu količinu gvožđa, što znači od 12 do 18 miligrama dnevno, imajući na umu da meso, jaja i školjke sadrže najviće tog minerala.

Vitamin E protiv oksidacije

Ublažava štetno delovanje sunca, soli ili nečistoća iz vazduha na kožu. Neutrališe delovanje slobodnih radikala, a time i starenje ćelija. Prisutan je u maslinovom ulju ili sušenom voću, ulju pšeničnih klica, a sa 20 do 25 grama badema ili lešnika dnevno, možete osigurati potrebnu količinu tog vitamina.

Magnezijum protiv stresa

Direktno je povezan sa energetskim funkcijama ćelija i celim metabolizmom. Vrlo često nedostaje, jer ga sadrže voće i povrće, a u tlu ga ima sve manje. Glavni izvori magnezijuma su kakao, sušeno voće, banane i zob.

Selen protiv starenja

Zajedno sa vitaminima C i E, selen je drugi veliki antioksidans i važan saveznik protiv starenja kože. Preporučuje se oko 120 mikrograma dnevno preko žitarica, govedine i piletine. Ne sme se zaboraviti da je granica između optimalne i toskične doze vrlo mala, pa zato dodatak selena treba uzimati sa mnogo opreza, samo uz lekarsku kontrolu.

Probiotici za glatku kožu

Poznat je uticaj bakterijske crevne flore na ukupno zdravlje, za očuvanje imunološkog sistema, a prema nekim istraživanjima, i za zaštitu od tumora. Probiotici se nalaze u acidofilu, kefiru, svežem kravljem siru. Kožu održavaju glatkom i mekanom.

Glukozamin

Ova supstanca prirodnog porekla pokazala se uticajnom u lečenju istrošenosti zglobova i u lečenju artritisa. Prema rezultatima istraživanja, koji su objavljeni prošle godine u ćasopisu “Journal of Immunology”, glukozamin bi se mogao koristiti i za ublažavanje simptoma multiple skleroze, a umnogome doprinosi čvrstoći i otpornosti mekih tkiva.

Mršavite opreznoU želji da održite vitkost, možda slabite svoj imunološki sistem i podstičete starenje celog organizma i kože.

Zato, ako ste na dijeti

NE
– unositi manje od 20% preporučenog kalorijskog unosa dnevno
– gubiti više od 1 kg nedeljno
– preskakati obroke.

DA
– meriti se najviše jedanput nedeljno
– smanjiti unos masnoća životinjskog porekla
– dnevno pojesti 5 obroka
– dnevno pojesti 40-50 g vlakana
– manje šećera

ZapamtiteNe gladujte, jer manje od 1200 kalorija dnevno teško će telu osigurati dovoljan unos svih potrebnih hranjivih sastojaka. Jedan od prvih simptoma neuravnotežene i siromašne ishrane je suva, opuštena i koža bez sjaja.

Autor: Dr. sc med.Tatjana Mraović. Doktor medicine. Specijalista higijene i medicinske ekologije – dijetolog – nutricionista.

Vita 2006.