Kada je srce počelo ozbiljno da preskače, a bol u zglobovima bivao sve jači, znao sam da pod hitno moram da se rešim suvišnih kilograma. Vrlo brzo sam shvatio kolikoje u tom višku kilograma bilo potisnute depresije i stresa”, objašnjava Aleksandar
Odavno je poznato da novinarski posao spada u kategoriju najstresnijih, što je na svojoj koži osetio i Aleksandar Filipović, urednik i voditelj emisije „Tabloid”. Tokom dve decenije duge karijere uživao je u poslu koji radi, ali brige i stresa nije nedostajalo. Trebalo je održati rejting, izboriti se sa urednicima, izaći na kraj s gostima među kojima je bilo i onih koji jednostavno ”zaborave” da se pojave na snimanju, preživeti s platom koja često nije bila adekvatna uloženom trudu. Potisnute strahove i nezadovoljstva Aleksandar je kompenzovao hranom, a takav način života rezultirao je povećanim brojem kilograma, koji su ozbiljno ugrozili njegovo zdravlje. Pre nešto manje od godinu dana odlučio je da okrene drugi list i započne novo poglavlje u svom životu. U tome je i uspeo!
Pre godinu dana objavili ste rat kilogramima! Šta je bila kap koja je prelila čašu?
Imao sam ozbiljne zdravstvene probleme: visok krvni pritisak, srčane tegobe, giht, oticao sam, nisam mogao da napravim nekoliko koraka a da se ne umorim. Šećer mi je bio u granicama normale, ali sam zbog neredovne ishrane imao variranja na dnevnom nivou. Mnogo sam se znojio. Bio sam kao barometar, osetio bih svaku promenu vremena. Ignorisao sam sve te simptome dok me jednog dana nije probudilo lupanje sreca koje je teško rečima opisati. To me je trglo i nateralo da se zapitam: „Filipoviću, hoćeš li da budeš zdrav i da potraješ svom detetu ili nećeš?”. Znao sam da je krajnje vreme da nešto preduzmem.
Kome ste se obratili za pomoć?
Jednom prilikom sreo sam našeg proslavljenog trubača Dejana Petrovića. Nisam ga prepoznao i, u maniru rasejanog Blizanca, jednostavno sam ga zaobišao. Deki se toliko podmladio i prolepšao da sam mislio da je to njegov mlađi brat. Preko njega sam uspostavio kontakt sa dr Tanjom Mraović sa VMA. Gostovala je sa Dejanom u ”Tabloidu”, pričali smo o tome da li su dijete u revijalnoj štampi dobre. Posle emisije mi je trebalo dva meseca da skupim hrabrost i posetim je u ordinaciji. Pre toga sam, u stilu emisije koju radim, otišao kod Lee Kiš, omrsio se raznim đakonijama i javno saopštio da ću za pet meseci biti vidno drugačiji. To je bilo 27. februara. Do sredine jula smršao sam 20 kilograma.
Iz kojih razloga ste se našli u situaciji da se borite s viškom kilograma?
Loše životne navike, nedisciplina, preteran unos kalorija, nedovoljna fizička aktivnost… Vrlo brzo sam shvatio koliko je u tom višku kilograma bilo potisnute depresije i stresa – to su svi oni gosti koji su me nervirali, to su svi moji ratovi s urednicima, to su posledice turbulentnog života u Srbiji.
Koju ste lekciju iz programa dr Mraović ste prvo savladali?
Jesti manje i povećati fizičku aktivnost. Dovoljno je pojesti jednu jabuku, a ne deset. Ne jede se kilogram badema, nego 50 grama. Gomilanju kilograma doprinelo je i to što sam, iskren da budem, duže vreme bio lenj da se pokrenem. Rešio sam da se aktiviram. Stavio sam slušalice na uši, pustio hitove Jasne Zlokić i Ljupke Dimitrovske i krenuo da špartam ulicama Novog Sada i pevam iz sveg glasa. Istina, neki bi rekli da sam se ”dernjao” (smeh). U početku je moja šetnja trajala 20 minuta, sad mogu da hodam i tri sata bez ikakvog napora. U procesu mršavljenja sam se podmlađivao, prolepšavao, dobijao novu energiju. Efekti promena prvo su bili vidljivi na licu, a zatim i na telu.
Jesu li promene vidljive i u zdravstvenom kartonu?
Apsolutno. Tegobe su nestale: nemam lupanje srca, nisam otečen, u odličnoj sam fizičkoj kondiciji. Kao duboko intelektualni tip ne volim teretanu, užasavam se trčanja – čak i na traci. Volim plivanje i brzu šetnju uz šlager pesme. Formu sam popravio bez radikalne fizičke aktivnosti.
Kako izgleda vaš režim ishrane.
Doktorka i ja smo promenili tri ili četiri režima ishrane dok nismo došli do idealnog za mene. Ja sam čovek koji ne može da živi po zadatom jelovniku, moja psiha ne podnosi presinge bilo kakve vrste. U okviru kalorijskih vrednosti organizovao sam jelovnik koji podrazumeva tri glavna jela i dve užine. U toku dana mogu da pojedem tri parčeta integralnog hleba. Doručkujem musli sa jogurtom ili parče dvopeka sa ajvarom. Za prvu užinu pojedem neku voćku, a za drugu badem ili lešnik (30 do 50 grama). Za ručak je obavezno povrće: recimo bećar paprikaš i belo meso. Salate jedem u neograničenim količinama. Večera je lagana: testenina s posnim sirom, riba… Umesto sokova pijem vodu s limunom, mnogo čaja, kafu. Ujutru popijem sok od ceđenog voća.
Sta ste izbacili izjelovnika?
Ne jedem masno, pohovano, pečenja… Ne pijem gazirana pića. Ako mi je gušt, pojedem pirošku ili roštilj, parče pice ili lazanje, ali to je sve ređe. Organizam je promenio svoj pH, detoksikovao se i više mu ne prija teška hrana, ne podnosi slavske gozbe i ”krkanja”.
Da li je bilo momenata kada ste hteli da odustanete?
Bilo je. Najlakše sam sprovodio program u hotelima s pet zvezdica, u Turskoj i Grčkoj, gde mi je sve bilo nadohvat ruke. Sklon sam da odustanem kad sam moram da pripremam hranu, jer tempo novinara nije prilagođen ulozi „očajne domaćice”. Ranije sam na putu do posla navraćao u pekare ili po pljeskavicu, a sada tačno znam u kojim marketima ili restoranima mogu da nabavim hranu koja se uklapa u moj jelovnik.
Promena kilaže uzrokovala je, verovatno, i promene u garderoberu.
Spao sam na dvoje pantalone i dve trenerke. Pre neko veče sam obukao sako iz 1996. godine, koji sam sačuvao u ormanu. Ne mogu vam opisati koliko sam bio ponosan. Za emisiju, srećom, imam stilistkinje. Kažu mi da sam do sada promenio dva konfekcijska broja. Kolege sa TV Vojvodina ogromna su mi podrška, kad god dođem na snimanje, nagrade me aplauzom. Kažu da su fascinirani rezultatima koje sam postigao.
Koliko ste ljudi motivisali da krenu vašim putem, znate li?
Ljudi vole da vide lepe, mršave i zgodne. Ali, pre svega, vole pobednike. To što sam izgubio 20 kg i povratio zdravlje smatram svojom velikom pobedom, mogao bihje porediti sa tim što sam „Tabloid” održao u vrhu gledanosti pune dve decenije, a pritom sam ostao dosledan svojim stavovima i uređivačkoj politici. Nisam podlegao trendu i neukusu. Ljudi me konstantno zaustavljaju na ulici, mnogi su mi slali poruke na Fejsbuku, a sve u želji da saznaju kako sam se izborio sa kilogramima. Shvatio sam da moj slučaj nije usamljen, da je ovo problem sa kojim se suočava veliki broj ljudi. Ovaj program je jedan od najiskrenijih poduhvata u mom životu, uradio sam to zbog sebe, a ne zbog nekog PR-a i naslovnih strana.
NE MENJAJTE SAMO JELOVNIK VEĆ I NAČIN RAZMIšLJANJAPitali smo Aleksandra da li se plaši jo–jo efekta: „Nema šanse da se vratim na staro. Kao što sam rekao: moj organizam se promenio! Ali, promenila se i moja psiha, odnosno način razmišljanja. Ranije sam nervozu smirivao čvarcima i stišnjenom šunkom. Nisam imao drugi ventil: ne pušim, ne pijem, nemam poroke. Morao sam negde da se izduvam” i rešenje sam našao u hrani. Zahvaljujući programu koji sprovodim, naučio sam mnogo toga o sebi, ali i o tome kako da sebi ugodim a da mi to ne ide na štetu. Proces mršavljenja ne može se siliti, organizam funkcioniše u ritmu koji njemu odgovara, u skladu s tim može se očekivati napredak, ali i stagnacija. Ja sam svoj cilj ostvario: ušao sam u sferu zdravlja. Zdrav sam, zadovoljan i srećan. Imam 48 godina, a osećam se kao tinejdžer.“
Eva Čubrović
Hrana kao lek – Januar 2016.
