Zdrava hrana u pravom smislu te reči podrazumeva umerenost, a ne opsednutost
Postoje ljudi koji se plaše svakog zalogaja, ali opsesija zdravom hranom može da bude veoma opasna i da odvede u ozbiljan poremećaj ishrane koji se zove ortoreksija, upozorava mr sc. med. dr Tanja Mraović, dijetolog Sektora za preventivnu medicinu VMA. Ona tvrdi da nam se ništa loše neće dogoditi ako za ručak imamo 120 grama krompira i isto toliko mesa, ali hoće ako je porcija 300 ili 500 grama!Radi se o meri, koju smo mi definitivno pogubili i onda idemo u krajnost: ili uopšte ne pazimo ili preterano pazimo.
Piše Dana Stanković
Preuzeto sa: www.politika.rs
Porodični lekar: Ortoreksija
Robovanje zdravom životu
Nije nimalo lako hraniti se zdravo, jer to zahteva pažljiv izbor dobrih namirnica. Međutim, opsesija zdravom hranom može da bude veoma opasna…
Sve više ljudi teži zdravom načinu života, a pre svega zdravoj ishrani. Ipak, mr sci med. dr Tanja Mraović, dijetolog Sektora za preventivnu medicinu VMA, kaže da preterana pažnja usmerena ka tome šta će se pojesti zarad zdravlja nije dobra zato što opterećuje i fizički, i psihički.
– Opsesija zdravom hranom može da bude veoma opasna i da nas odvede u ozbiljan poremećaj ishrane koji se zove ortoreksija. Mada počinje prilično nevino, kao želja da se popravi opšte zdravstveno stanje ili prebrodi hronična bolest, kod ortoreksije se, u stvari, zdravlje narušava. Ortoreksija praktično remeti hranjenja, jer ako pravimo veliku selekciju namirnica, izbegavajući mnoge, tada zapravo postoji opasnog od neunošenja neophodnih nutritivnih elemenata – upozorava naša sagovornica.
Dr Mraović ističe da osobe sklone ograničavanju hrane vremenom sve više sužavaju popis namirnica. A, kada svakog trenutka tražimo izvore gde ćemo takvu hranu naći, praktično sve više iznalazimo razloge zašto neku namirnicu nećemo pojesti. Povrće ne valja jer sadrži pesticide, meso je puno antibiotika ili mu je prošao rok…
– Postoje ljudi koji se plaše svakog zalogaja. Zbog toga troše velike svote novca za kupovinu zdravih namirnica i jelovnike planiraju danima unapred – kaže dijetolog.
Baveći se preterano proverom kvaliteta namirnica oni sebe vode i u socijalnu izolaciju.
– Oni koji pate od poremećaja zvanog ortoreksija skloni su da proveravaju sve što određene namirnice sadrže do najsitnijih detalja i često su na, takozvanim, zdravim dijetama. Jesti samo klice pšenice i raži, ili samo jednom dnevno, nejesti sedam dana, piti samo vodu, su neki od pogrešnih izbora. Pojedini su se odrekli kuvanja pogrešne hrane čak i za svoju decu i familiju, ubeđujući sve oko sebe da je to što rade jedino ispravno i da su ostali, koji na takav način ne brinu o sebi, neodgovorni i da jedu „smeće”. Ali, to se nikako ne može nazvati dobrom i zdravom ishranom! Takav pristup je apsolutno pogrešan – konstatuje dijetolog.
Doktorka smatra da zdrava hrana u pravom smislu te reči podrazumeva umerenost, a ne opsednutost.
– Mada je bolje namirnice što manje termički obraditi, nikako ne znači da sve treba da jedemo u svežem stanju. To pogoršava mnoga gastrična patološka stanja. Neko ko ima osetljiv želudac i creva, ili boluje od iritabilnog kolona ili kolitisa, ne može da jede samo sveže namirnice. Čak će i zdrav stomak imati probleme ako pređe samo na tu hranu. Poželjno je da za ručak imamo baren karfiol posut malinovim uljem (posle barenja), jednu dinstanu šniclu bilo kog mesa i svežu salatu – navodi kao primer.
Ne mora se, kaže, jesti meso svaki dan, ali ne treba ni da se ne jede. Postoji i druga krajnost kada ljudi jedu samo meso da bi postigli neke efekte u mršavljenju ili ne kombinuju određene namirnice, kao recimo meso i krompir, što je po njenom mišljenju, takođe, jedna od zabluda. Ona tvrdi da nam se ništa loše neće dogoditi ako za ručak imamo 120 grama krompira i isto toliko mesa, ali hoće ako je porcija 300 ili 500 grama! Radi se o meri koju smo mi definitivno pogubili i onda idemo u krajnost: ili uopšte ne pazimo ili preterano pazimo.
– Da bismo ostali zdravi prvenstveno moramo da brinemo o ekologiji i o tome kako se te namirnice proizvode, onoliko koliko je to u našoj moći. Izbegavanjem ništa nećemo postići. Treba voditi računa, ali ne preterano. Mi smo sastavni deo ovog sveta i naš imuni sistem se spontano prilagođava i brani od štetnih uticaja. Ništa nam neće biti ako pojedemo pomfrit kada se nađemo na nekoj zabavi. Naše telo sigurno može podneti taj obrok. Ne kažem ni da ne treba konzumirati ugljene hidrate, ali, ne u velikoj količini i ne u oblicima koje telo najlakše obradi, pa se najlakše i goji, a to su torte, bela peciva… Nema potrebe jesti slatkiše, sem ako smo na nekoj proslavi, pa prekršimo. Ali, ako ih dva meseca pre toga nismo okusili, nećemo ni imati preterano potrebu za njima – zaključuje doktorka, uverena da je do potpune kofuzije, a i do bolesti kod onih koji su labilni i podložni uticaju, dovela opšta pomama za tom vrstom, često neproverenih, informacija.
– Mnogo je patološke filozofije na temu hrane. Reći da ne jedete «ništa što ima oči i što ima majku» može i jednostavnije da se nazove vegetarijanstvom. Čemu novi pojmovi! Zdravoj ishrani posvećen je veliki broj blogova, internet magazina, članaka u novinama i televizijskih emisija. Prošle godine je bila interesantna žena koja je jela samo banane u vreme svoje trudnoće, što je po mom mišljenju nonsens. Samo petnaest dana pre toga čula sam vest na radiju da je banana za majmuna ono što je za čoveka – torta. Znači, sasvim suprotne informacije na istu temu. Ne sme se dozvoljavat da savete o opštem zdravlju i zdravoj ishrani daju oni koji nisu kompetentni. Ja istinski imam problem u savetovalištima sa ljudima koji nešto ne žele da jedu zato što su medijski obavešteni da je to štetno – konstatuje.
Dr Mraović kaže da čovek pre svega treba da sluša svoje signale i da jede ono što mu se jede, jer mu organizam poručuje šta mu, i u kojim količinama, prija. Međutim, treba praviti razliku između gladi i apetita.
– Glad je objektivna potreba, a apetit maštanje o hrani. Gurmanluk. Ali, mi nećemo ni imati preteranu želju za hranom ako jedemo redovno i umereno. Zato uvek savetujem: „Hranite se kao što ste hranili vašu bebu – na tri sata.” To znači tri obroka i dve, tri sitne užine. Kad kažem sitne, time, na primer, mislim na šaku (u proseku deset) badema koja će napraviti osećaj sitosti i zadovoljstva. Dakle, glad ne treba ni da nastupi. Kada se želudac navikne na normalnu količinu hrane i ritam jela, imaćemo izbalansiran apetit. A, to je suština – potražiti dobre preporuke kod specijaliste higijene i dijetologa, kao subspecijaliste, poslušati ih i ući u taj ritam. Mi to radimo ovde na VMA, ali nismo jedini, ovim poslom se bave i kolege na Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, Institutu za higijenu pri Medicinskom fakultetu i u Kliničkom centru u Beogradu – preporučuje i poručuje za kraj:
Mnogo je pogrešnih dijeta, a svima je cilj isti – redukcija u ishrani. Redukcija uvek vodi mršavljenju, ali neke redukcije mogu oštetiti zdravlje. Ja savetujem zdravorazumski pristup lečenju gojaznosti ili potrebi da se zdravo hranimo. Od prvog momenta propisivanja dijete to je normalna, uravnotežena ishrana. Nju ne morate da držite samo tri meseca ili… Tako treba uvek da se hranite! kaže dijetolog dr Tanja Mraović.
Antrfile: Sladoled kao obrok
– Sladoled je odlična namirnica, jer sadrži mleko, masnoće, kalcijum… Ali, sladoled treba je doživeti samo kao obrok. Ako ste ga pojeli, shvatite da ste užinali, a možda i večerali ili doručkovali. Sladoled ne ide posle obroka – ističe dr Mraović.
Antrfile: Relativno nova bolest
Ortoreksiju je prvi definisao doktor Stiven Bratmen, specijalista alternativne medicine, pre gotovo dve decenije. Istraživanja koje sprovodi Evropska agencija za sigursnot prehrambenih proizvoda (EFSA) pokazuju da je u 2010. godini oko 47 odsto stanovnika evropskih zemalja strahovalo da će ih hrana učiniti bolesnim, više od onih koji su se bojali da mogu biti ugroženi u saobraćajnim nesrećama, njih je 34 odsto.
Antrfile: Prave mere
– Ljudi su često loše informisani koliko kilograma treba da imaju, a gotovo uvek misle da treba da imaju više. Pravu meru može da da dijetolog i to je individulano. Ja moje pacijente u toku terapije učim da se prava mera ne ogleda samo u kilogramima, već i u procentu mišićne i masne mase, obima stuka, bitne su i godine, visina… Recimo, dečko od 180 santimetara visine treba da ima između 70 i 75 kilograma, a stariji muškarac te visine od 80, do 85 kilograma, ne više. Sa godinama se težina malo povećava. Ako je devojka sa 30 godina bila teška 50 kilograma, sasvim je u redu da kao baka ima 65. Mada, u Americi postoje stavovi da sa godinama ne treba dobijati na težini. I Azijati imaju strože mere u odnosu na nas. Ali, mi ne poštujemo ni ove naše mere. Mnogo je gojaznih, a s gojaznošću i bolesti. Naravno i da će žena koja ima 175 visine uvek moći da pojede više od one od 150 santimetara. Manje telo zahteva manje energije i manje kalorija. Otkrite i prihvatite vaše individualne potrebe. Svaki čovek može da oseti da li se dobro hrani. Ako nema znake bolesti, nema problem sa varenjem, lepo spava i nije zadihan uz stepenice, ima poželjne kilograme, onda je na pravom putu. Ali, ako mu nešto od toga nedostaje, treba da potraži savet– podseća naša sagovornica.
Antrfile: Ortoreksija nije što i anoreksija
Mada se i kod ekstremne opsednotusti često javljaju prekomerni gubitak telesne težine i pothranjenost, doktorka podseća da ortoreksija nije isto što i anoreksija, jer cilj ortoreksičara nije mršavljenje, već isključivo konzumiranje zdrave hrane.
