Google Search

Božić - globalni praznik


     Božić je, zaista, kosmopolitski praznik! Običaji i trpeza u Badnje veče razlikuju se u zavisnosti od klime, kulture, zemlje, pa čak i kalendara, ali njegov duh prevazilazi sve te razlike. Badnje veče je proslava koja zbližava odvojene porodice za svečanom večernjom gozbom, koja odiše emocijom i obnavlja prijateljstva, često zapostavljena pod pritiskom obaveza koje nameće svakodnevni život.

Bozic globalni praznik

   Svake godine, ljudi se okupljaju oko svečane trpeze. Upaljene sveće na prozorima okrenute su prema ulici. Treperenje svećica u mraku predstavlja nadu da će se Hrist, u obliku nekog stranca, pridružiti porodici za večerom. One su svetionik koji će pomoći u traganju duši bilo kog člana porodice, koji nije bio u mogućnosti da lično prevali put do kuće.

   Predhrišćanstvo je oslikavalo duhovno obožavanje božićnih simbola, poput božićnog drveta, imela, bora i bršljana. Previše jela na trpezi, nizanje božićnih svećica, razmena poklona, čak i spaljivanje badnjaka su tradicionalni običaji na koje nailazimo u proslavama starih Rimljana, a zadržani su i danas.

   Mnoge od naših slika Božića predstavljene su snežnim motivima na čestitkama. Na jugu, ispod Ekvatora je leto. No i pored visokih temperatura, božićna drva, imele, borovi i evropski stil poklona, prate svečanost i na južnoj Zemljinoj polulopti.

   Šta to povezuje Zair, Rumuniju ili Poljsku? To su božićni običaji po selima, koji dočaravaju različite poglede na drevno Božićno predanje, upotpunjeno figurama Heroda i njegovih vojnika, mudraca, pastira, ovaca, kamila, magaraca, Marije, Jozefa i mladog Isusa.

   Hrana i svečanost, čini se, dobijaju univerzalne osobine u božićnom slavlju. Tamo gde je domaće stanovništvo primilo uticaj evropskih običaja, Božićna gozba se bazira na pečenju. U evropskim zemljama, čija istorija počiva na osvajanjima rimske vojske, pečenje je svinjsko - tradicionalni obed se koristio da bi proslavio rimske pirove i Saturnalije. U mnoge od ovih evropskih zemalja, pod uticajem američke tradicije, uvožena je ćuretina, i ona je zamenila svinjetinu.

   Zemlje južne hemisfere odlikuje upotreba svežeg voća i povrća u vreme Božićnih gozbi. Zeleno povrće, mladi kukuruz, sveže voće i sladoled često prate pečenje, koje je, ako je gozba pripremljena na seoski način, spremljeno na ražnju.

Bozic globalni praznik

   Jamajka, nekolicina drugih karipskih ostrva i neke od afričkih zemalja, favorizuju Božićne svečanosti uz maskenbale i ulične žurke. U Siera Leone-u grupe maskiranih školaraca marširaju gradom zaustavljajući se na različitim mestima da bi izveli kratku, 15.minutnu predstavu, koja se završava plesom.

   U Venecueli, mladi pod maskama, pune ulice odmah po ponoći na Badnje veče. Stotine tinejdžera na rolerima rasprše se u obliku lepeze po ulicama grada, završavajući svoju vožnju pred crkvom u ranim jutarnjim satima. Na povratku kući oni bivaju nagrađeni obilnim Božićnim doručkom. To je Božićni kolač od kukuruza, punjenog masnim mesom i kuvanom bananom.

   U Brazilu, Pere Noel ulazi kroz prozor, pozdravlja se sa “Boas Festas” (Srecan praznik) i “Feliz Natal” (Srecan Bozic). Običaj je da se ponoćna proslava odvija napolju. U igri, izletima i vatrometu svi uživaju. Siromašniji zivalj će se gostiti piletinom i pirinčem. Za one koji imaju mnogo novca, na Božićnoj trpezi će se naći: piletina, ćurka, svinja, šunke, pirinač, salata i voće.

   U Danskoj, patuljak po imenu Jule Nissen donosi poklone. Uzvikuje se “Gledelig Jul”, a običaj nalaže da se ekstra trpeza zasniva na odsustvu namirnica životinjskog porekla; dozvoljen je puding od pirinča. Jede se punjena guska, crveni kupus, kolači od jabuke i puding od pirinča.

   U Engleskoj, se pozdravlja sa “Happy Christmas” (Srecan Bozic), ide se od vrata do vrata sa pesmom, božićno drvo se kiti svećicama, a iznad kamina se kači čarapa puna poklona. Kao desert se jede puding od šljiva, nazdravlja se iz pehara koktelom od jakog piva, jabuke, jaja, šećera i začina.

   U Finskoj Christmas Goat, obučen u krzneni kaput, vozi se na sankama koje vuku irvasi, sa pomoćnicima, patuljcima. Pozdravljen je sa “Gausjas Joulua”. Jelka je okićena svećicama, dekorativnim voćem, slatkisima i sljokicama. Jede se bakalar, kuvani krompir, sečeni hleb i mlada prasetina.

   U Francuskoj dolazi Pere Noel, pozdravljen sa Joyeux Noel. Pokloni se predaju za Novu godinu. Posle ponoćne guzve, u kasne sate, večeraju se ostrige, pije se vino i jedu kobasice. Kolač je u obliku panja obložen čokoladom.

   U Nemačkoj St. Nicholas (6. decembar), Christ Child ( Christkindl) donosi poklone. Pozdravlja se sa Froeliche Weihnachten. Donosi se lovorov venac, mesi domaći hleb od đumbira, i ukrašava božićno drvo. Na porodičnoj trpezi je guščje pečenje, kolači od marcipana.

   Grčku proslavu započinju pozdravom “Eftihismena Christougenna”. Četrdesetodnevni post prethodi božićnom slavlju, deca idu od vrata do vrata pevajući vesele pesme u božićnoj noći. Sprema se Božićni hleb sa krstom na vrhu, razni slatkiši,jagnjetina sa spanaćem, pita od sira, pita od spanaća i mnoga druga grčka tradicionalna jela.

   U Holandiji Sinter Klaus jaše belog konja. Pozdravlja se sa “Hartelijke Kerstgroeten”. Deca pune klompe senom i šargarepama. One se nalaze na ragastovu prozora, a pored njih su zdele sa vodom za konje Svetog Nikole. Spremaju se posebni kolači.

   U Norvešku dolazi Jule Nisse (patuljak). Govori mu se” Gledelig Jul. “ U vis se diže psenica visokom motkom za gladne ptice, a pokloni se dele tek nakon večere. Služi se četrnaest vrsta kolača, marinirana haringa, bakalar, šunka, praseće i guščje pečenje i tanki hleb.

   U Španiji Wise Men se pozdravlja sa “Felices Pascuas”. Deca pune cipele senom a ujutro pronalze poklone u njima. Deca oblače seljačku odeću i igraju u scenama rađanja Hrista. Nugat je omiljen božićni slatkiš.

   U Švedskoj postoji božićni patuljak, gnom (Jultomten), koga pozdravljaju sa God Yul. Praznik svetlosti je 13. decembra na dan Svete Lucije. Deca tada postavljaju činije sa ovsenom kašom za Jultomtena. Božićna hrana uključuje kuvanog bakalara, šunku, mršava rebra, kobasice i specijalni puding od pirinča.

   U Ukrajini, se slavi Sveti Nikola, koga pozdravljaju sa “Khrystos Rodevsia”. Badnje veče je veoma važna proslava. Po stolnjaku se prosipa slama kao podsećanje na Isusa koji je rođen u jaslama. Trpeza sadrži 12 bezmesnih jela-ribu, pečurke, sarmice od kupusa, borsč i Kutya (mesavina meda, pšenice i maka).

   U Japanu Božić se proslavlja još od tridesetih godina ovog veka. Na Badnje veče zaljubljeni obasipaju jedni druge poklonima a deca očekuju Deda Mraza iz dimnjaka. Spremanje obilne večere ne predstavlja neki problem. Roditelji su znali da čekaju u dugim redovima, postrojeni ispred lokalnog Kentucky Fried Chicken-a da bi kupili ćuretinu svojoj deci. Ako ovome dodamo i staru kulinarsku tradiciju zaslađivanja kolačom od jagoda, sa plastičnom jelkom na vrhu, onda ćemo dobiti potpunu sliku Božićnog slavlja na japanski način.

Bozic globalni praznik

   Bozic u Australiji i Južnoj Africi počinje sa pečenom živinom, a glavno posluženje se nastavlja za svečanim stolom. Zatim sledi opušteni piknik pod vedrim nebom gde se uživa u skampama sa roštilja.

   U Poljskoj se slavi Sveti Nikola, 6. decembra. Pozdrav je “Wselych Swiat”. Ljudi peku “oplatki” (oblande) koje su blagoslovene i ukrašavaju se figurama rađanja Hrista. Večera se sastoji od dvanaest đakonija bez mesa-ribe, supe, kiselog kupusa, poljskih knedlica, piroga... Kao podsećanje na Hristovo skromno mesto rođenja, pregršt slame je posuto po belom lanenom stolnjaku. Pre no što obed počne, izgovara se molitva. Tanke oblande ili komadi hleba umešenog bez kvasca (kao za pričest), ukrašeni biblijskim figurama Hrista, anđela, jaganjaca i Blagoslovene Marije, daju se svakom od učesnika. Nekoliko oblandi se nosi u ambar i njima se hrani stoka ili živina te porodice - drugo podsećanje na stalu u Vitlejemu. Ostale blažene oblande već su poslate daljim rođacima i prijateljima. Meso se ne servira na trpezi za Badnje veče. Badnje veče je vreme strogog posta, to su sati kada se završava četvoronedeljni period hrišćanskog pokajanja. Mada je večera bezmesna, to ne znači da meso nije “desert”. Počinje se sa najmanje tri vrste supa, uključujući i čorbu od mesa (borsc). Ubrzo slede tri tradicionalna riblja glavna jela, od kojih su, najmanje dva, šaran i štuka. Mesna čorba-boršč (bistra crvena poljska i ruska supa) se prvobitno spremala sa junetinom s paškanatom. Danas je boršč supa od cvekle, spremljena sa mesom, kupusom, i cesto, krompirom i drugim korenastim povrćem. Sledi beskonačno rešanje pređela, garnirunga na poslužavnicima od kiselog kupusa i bezmesnih “piroga”. Pirogi su poljske knedle napravljene od raznih vrsta nadeva. Tu su i salata od cvekle, marinirane pečurke, haringa u marinatu i riba u sosu od paradajza. Takođe, na stolu se mogu naći i “Bozi'na babuška”, kao i rolnice od maka. Posle obeda, seče se Božićno drvo. Obično se, na Badnje veče, razmenjuju pokloni, pre ponočne gužve ili pre odlaska na spavanje.

   Bez obzira za šta se vezuje dan praznovanja, Božić ce i dalje biti opšti praznik đirom sveta, praznik koji prevazilazi jezičke, kulturne razlike, čak i verska ubeđenja. Bez obzira na vaša ubeđenja i razloge praznovanja, želim i nadam se da ćete u svakom novom danu pronaći motiv za radost i slavlje.

    autor: Ass. mr sc med. dr Tatjana Mraović, spec. higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA

   DC Magazin 2001.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©