Google Search

Čokolada


     Da sva čula uživaju

Cokolada

   Možda ste imali prilike da na nekom od vaših egzotičnih putovanja vidite raskošno stablo ćija visina dostigne i 15m, koje voli vlažnu i toplu tropsku klimu, a na nekom senovitom, zaklonjenom mestu cveta i rađa tokom cele godine. Njegov plod je crvenkasto smeđe boje, u kome su semenke gusto poređane poput zrna u klipu kukuruza. Da, to je kakao, drvo koje krasi plantaže Meksika, Ekvadora, Venecuele, Brazila. Odavde su potekla sva stabla na Trinidadu, San Dominiku, Javi, Borneu i Cejlonu.

   I dok su narodi Centralne Amerike kakaovac poznavali od davnina, Evropljanima ga predstavljaju španci za vreme osvajackog pohoda u Meksiku početkom XVI veka. U Meksiku je zrno kakaoa bilo na tako visokoj ceni da je služilo kao sredstvo placanja. Zna se i to da su još tada urođenici iz tog zrna pripravljali čudno piće, koje su nazivali SOKOLATEL. Zbog velike cene ovog napitka, pili su ga samo bogati, a jedino ga je kraljevski dvor trošio u neograničenim količinama. U Evropi njegova popularnost raste tek krajem XIX veka. Razlog je bila najvažnija i najpoznatija prerađevina od kakaoa - čokolada.

   Čokolada je smesa kakao mase i šećera. Dodavanjem kakao maslaca, koji je prijatnog aromatičnog mirisa, značajno se popravlja kvalitet čokolade koji je upravo određen sadržajem kakao masti. U čokoladi za kuvanje njegova količina je mala, oko 20%, dok se u dezertnim čokoladama nalazi nešto više od 30% kakao maslaca. Najbolje vrste čokolada imaju najveći postotak masti, i malo šećera. To je razlog što su preterano slatke čokolade i najjeftinije. Čokoladinu aromu pospešuje dodavanje biljnog lecitina, najčešce iz soje, zatim cimeta, vanile, burbonala. Poseban gurmanski užitak pruža nam mlečna čokolada, koja je zapravo čokoladni proizvod jer je smesa čokolade i mleka u prahu. U čokoladama visokog kvaliteta mleko se zamenjuje pavlakom, a kod jeftinijih obranim mlekom. Čokolade sa dodacima imaju mnoštvo novih ukusa: lešnik, moka, voćne čokolade, fondan, marcipan, rum, likeri… . Hranljiva vrednost čokolade i kakao proizvoda je velika, čak 530 ccal. Oni su sastavni deo zdrave, dnevne ishrane, naročito dece. Pored ugljenih hidrata, masti i neašto malo proteina, sadrže vitamin A i vitamin D. Mlečne čokolade su važan izvor kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, gvozdja… Zato su pored energetske uloge u ishrani, značajan izvor mineralnih sastojaka, čto je naročito važno za najmladju populaciju.

   Čookolada, mada nešto manje od kafe i čaja, ima osvežavajuce dejstvo. Ono potiče od teobromina, alkaloida sličnog kofeinu. Ne bez razloga ona je proglašena "hranom za dušu". U trenucima tuge žene su sklone da posegnu za čokoladom. Onako lako topiva u ustima, istovremeno je umirujuca i podsticajna. Aktivna hemijska jedinjenja u njoj imaju moc da poprave raspoloženje, pruže osecaj blaženstva i zaljubljenosti. Nekoliko kockica čokolade u toku dana, ako ste ljubitelj čokolade, nije greh. Naprotiv, dozvolite sebi taj užitak ako ste je poželeli. Ona je hrana i poslastica, dovoljno dobra da je sa razlogom volimo.

    autor: Ass. mr sc med. dr Tatjana Mraović, spec. higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA

   DC Magazin 2002.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©