Google Search

Posebno značajan deo uskršnjeg folklora su uskršnja jaja


     Uskrs je praznik velike radosti i veselja. Slavi se u znak sećanja na smrt i vaskrsnuće Isusa Hrista, to je dan radosti večne kada je bezgrešni Sin Božiji i Sin Čovečiji pobedio smrt. Ovaj najveći hrisćanski praznik za većinu savremenih ljudi je i prijatan prolećni odmor. Svečarsku atmosferu u kući prati bogata trpeza koja dodatno popravlja inače dobro raspoloženje. Prolećne đakonije sa zelene pijace, poput kapame, ćušpajza od šargarepe, šarene salate i svežeg povrća dopunjuje i u tradicionalno jelo, mlada jagnjetina. Ona ima i simboličko značenje jer predstavlja Hristovu nevinost.

Posebno znacajan deo uskrsnjeg folklora su uskrsnja jaja

   Posebno značajan deo uskršnjeg folklora su uskršnja jaja. Ornamentirana, šarena, poznata i kao pisanice, jaja su simbol uskrsa. Ona su izraz ljubavi, želje za dečijom igrom prisutnom u nama, radosti koja se njihovim razbijanjem oseća u našim domovima, sreće zbog novog rađanja i novog početka. Igre poput kotrljanja jaja niz padinu su verovanja da će nas ona zaštititi od zlih sila i nedraga vremena. Jaja se u okolini Boljevca zakopavaju u vinogradima da grožđe bolje rodi. Ako se zamese u stočnu hranu stoka se neće razboljevati!

   Bojenje uskršnjih jaja je veoma star običaj, još u skandinavskim i germanskim grobovima nalažene su ljuske od obojenih jaja. Po predanju, Marija Magdalena, došavši u Rim da caru Tiberiju objasni Isusovo uskrsnuće, darovala mu je crveno kokošije jaje. Uskršnje jaje predstavlja uskrsnuće i simbol je rađanja života iz smrti, jer jaje je mrtvo dok pod uticajem toplote, ušuškano ljubavlju majke, pile novostvorenom snagom ”ne razvali svoj grob” I ne izadje na svet.

   Jaja se boje u crveno i druge jarke boje da bi se njima darivali prijatelji. Uskršnja jaja se poklanjaju dragoj osobi. Baka i deka unučetu, devojka momku, drug drugu. Farbanje jaja je veliki događaj, posebno za mališane koje treba uključiti u ovu igru bezbrižnog umetničkog izražavanja. Prvo jaje koje domaćica farba, na Veliki Četvrtak, je crveno. Ta boja simboliše radost, dobro zdravlje i moć. Poznato je kao čuvarkuća, njemu se pripisuju lekovite moći i zato se čuva tokom cele godine. Naši stari su pisanice pravili koristeći darove prirode, poput ljuske crnog luka, kore drveta šljiva, duda, oraha, kruške, netom skuvane ljubičice i peršuna… Veoma je zanimljivo verovanje Timočana da dece ne treba da jedu puno kuvanih jaja jer će im lice požuteti ako pojedu više od tri jaja u toku dana. Ovo vredno narodno iskustvo može biti povod za osvrt na jaja kao važnu namirnicu u našoj svakodnevnoj ishrani i to koja saznanja o jajima ima savremena medicina.

   Jaja sadrže 65% vode, 1% šećera, 14% proteina, 13% masti. Jedno jaje obezbeđuje 315 kJ energije ili oko 65 ccal a njegova energetska vrednost je identična umereno masnom goveđem mesu. Ljuska , taj tvrdi omotač načinjen od kalcijumkarbonata, može imati različitu boju i mada se o tome često polemiše za pijačnim tezgama, boja ljuske nema nikakav uticaj na kvalitet jaja. Belance, koje obezbeđuje samo petinu energije celog jajeta (dakle samo 15 ccal), je koloidni rastvor ovoglobulina, ovoalbumina i ovomukoida sa malim količinama mineralnih materija, masti i vitamina A. Žumanac je emulzija stabilizovana lecitinom sa dosta vitamina A, D, E, nekim vitaminima grupe B komleksa, velikom količinom masti poput fosfolipida, holesterola i proteina, pre svega ovovitelina. U njemu su prisutne i mineralne materije: kalcijum, gvožđe, fosfor i cink. Jaja sadrže i dovoljne količine selena. Kokošja jaja zaslužuju da ih smatramo važnim izvorom punovrednih esencijalnih proteina, čiji sastav je optimalan za potrebe našeg organizma kao i nezasićenih masnih kiselina koje čine 2/3 masti prisutnih u jajetu. Treba znati i to da sa samo dva pojedena jajeta u toku dana unosimo10 gr masti i više od 500 mg holesterola, što je više od dnevno potrebne količine koja iznosi oko 300 mg holesterola. Pored svežih jaja (koja, ako to već niste znali, se prema veličini klasifikuju u sedam klasa: SU,S,A,B,C,D,E) na tržistu se u prodali nalaze i konzervisana jaja-hlađena cela jaja, hlađeno i smrznuto belance ili žumance, smrznuti melanž, jaja u prahu… Ispitivanja jaja spremljenih na različite načine pokazala su da od načina spremanja jaja zavisi njihova svarljivost odnosno iskoristljivost. Meko kuvana jaja (5-10 minuta na 100 C) imaju najveću dijetetsku vrednost, jer u potpunosti zadržavaju svoje hranljive materije i najlakše se vare. Tvrdo kuvana jaja uvek izgube izvesnu količinu svojih belančevina zbog razornog dejstva toplote. Nezgodna strana meko kuvanih jaja je što u centru jaja temperatura tokom kuvanja nije veća od 43 C a nju izvesne patogene bakterije mogu preživeti bez oštećenja njihove vitalne snage.

   Jaja su neophodan sastavni deo naše ishrane posebno mladih u toku njihovog rasta i razvoja. Ali u određenim situacijama jaja mogu biti štetna po zdravlje ljudi. Ona su posebno opasna ako su zaražena mikroorganizmima, trovačima iz grupe salmonella (često prisutna u pačijim jajima). Toplotnom obradom jaja moguće je prevenirati nastanak crevnih infekcija, otud savet da jaja u svežem stanju ne budu prisutna u vašem jelovniku. Opasnost postoji i onda kada je prisutna alergija na jaja ili ako se jede velika količina jaja odjednom kao i velika količina belanaca odjednom. Dakle narodno verovanje da vam “od jaja može požuteti lice” imaju naučnog osnova i zato uživajte u prazniku, poklonite uskršnje jaje dragim osobama i budite umereni u njihovom konzumiranju. Hristos vaskrese.

    autor: Ass. mr sc med. dr Tatjana Mraović, spec. higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA

   DC MAgazin 2001.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©