Google Search

Bomba vreba iz frižidera


    Prava poplava "lajt" i "ziro" proizvoda zahvatila i naše tržište - pitanje je ipak da li su i koliko oni zaista korisni. Često se iza popularnog "bez" krije hrana s raznim aditivima, a ponekad se radi i o reklamnom triku.

Bomba vreba iz frizidera

    B. Caranović - M. Spasenov | 20. septembar 2008. 19:08

   SIR i mleko sa "nula" mlečne masti, sladoled bez šećera i masnoće, majonezi koji ne goje, jer nemaju kalorije, sokovi bez slatkog praha... Rafovi prodavnica puni su takozvanih "lajt" ili "ziro" (nula) proizvoda bez holesterola, šećera, masti, kofeina i drugih "štetnih" dodataka, za sve koji žele da žive zdravo. Ostaje, međutim, pitanje da li je sve tako kako na prvi pogled izgleda, odnosno, da li su i koliko ovi proizvodi zaista zdravi?

   Nutricionisti kažu da nije toliko važno da li je iz ove hrane zaista izbačeno sve naznačeno na deklaraciji, već kakav efekat takvi proizvodi imaju na čoveka koji ih redovno konzumira, posebno na mlade, koji lakše prihvataju "revolucionarne" novine. A, iza popularnog "bez" često se kriju dodaci veštačkih zaslađivača i raznih aditiva, koji ponekad posluže samo da bi se izmanipulisali potrošači.

     Za i protiv

- OBEZMAŠĆENI mlečni proizvodi imaju svrhu onda kada ih savetujete ljudima sa povišenim vrednostima masnoće u krvi, obolelima od šećerne bolesti, gojaznima - naglašava dr Tatjana Mraović, specijalista higijene, dijetolog Savetovališta za ishranu Vojnomedicinske akademije. - Korisni su kada postoji bolesno stanje koje treba tretirati isključivanjem masnoća životinjskog porekla iz ishrane. Masnoće iz mleka, međutim, za sve ostale imaju svoje prednosti i značaj u očuvanju zdravlja i vitkosti i nikako ih ne bi trebalo zanemarivati.

   Specijalista higijene dr Zorica Jovanovski iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta "Dr Milan Jovanović Batut" ističe da u ishrani mlečni prozvodi sa većim sadržajem masti od 3,2 odsto nisu preporučljivi. Zato nutricionisti savetuju poluobrano mleko od 1,5 do 2,8 mlečne masti.

- Aterogene masne kiseline u mleku opasne su za krvne sudove, jer povećavaju holesterol, pa se zato preporučuje poluobrano i obrano mleko - kaže dr Jovanovski. - Treba kupovati jogurte sa dodatkom acidiofilnih, odnosno mlečnokiselinskih bakterija, koje štite gastro trakt od loših bakterija. Obezmašćeni proizvodi, dakle, nisu šarena laža, već su zaista namenjeni očuvanju zdravlja.

   Zdravi ljudi, ističe dr Jovanovski, trebalo bi da jedu mlečne proizvode sa umerenim sadržajem mlečne masti, zbog liposolubilnih vitamina, koji se rastvaraju u toj masti. Prema njenom mišljenju, međutim, pavlake i margarine zbog velike koncentracije mlečne masti treba izbegavati.

- Slogan "bez holesterola" često se zloupotrebaljava - objašnjava dr Jovanovski. - Najveća je glupost kada na biljnim uljima piše da nemaju holesterola, a poznato je da ga biljke i inače nemaju. Holesterol se može naći samo u namirnicama životinjskog porekla. Slična je priča i o crnom hlebu. Naš institut nije radio istraživanja, ali znam da bi crni hleb trebalo da bude braon boje. Crni hleb na našem tržištu je uvek crne boje. To ukazuje da se u proizvodnji hleba možda koriste boje, što je u pekarskoj industriji, inače, zabranjeno.

   "Farbanje" vekni je javna tajna među pekarima. Nikada ne bi zvanično govorili o tome, ali je poznato da se crni hleb pravi od brašna tipa 850, koje je prilično skupo za naše tržište. Kako se pekarima ne isplati da ga koriste, obično u belo brašno stavljaju određenu količinu koncentrata "bakine smeše", koja bukvalno boji veknu. Tako nastaje polubeli, crni, čak i integralni hleb. Onda se takve vekne nude potrošačima po znatno višim cenama, jer se prodaju pod deklaracijom "specijalne vrste hleba".

    Šarena laža

   SRPSKO tržište preplavljeno je raznovrsnim proizvodima koji propagiraju, navodno, zdrav način života. Sa televizijskih ekrana ne silaze reklame o majonezu sa prepolovljenim procentom masnoće, koji ima i smanjenu energetsku vrednost. Sve brojnije su i kampanje o čipsu sa 30 odsto manje ulja, jogurtu sa "nula" masnoće, bez glutena, a "lajt" čokolade i keks su posebno "popularni".

- Gazirana pića uopšte ne preporučujemo, posebno kada predstavljaju jedini način nadoknade neophodne tečnosti organizmu, tako da i nije najvažnije pitanje koliko u sebi šećera imaju - ističe dr Tatjana Mraović. - Ovakva pića su često razlog unosa viška kalorija, jer sokovi bez šećera ne postoje. Oni samo nemaju dodat šećer kao konzervans, a voćni šećer je, ipak, prisutan. U prilog tome i podatak da je eliminacija navike pijenja sokova nekada sasvim dovoljna restrikcija u ishrani dece pa da ona izgube sav višak kilograma.

   Doktorka Mraović naglašava da gazirana pića pospešuju izlučivanje kalcijuma mokraćom, što slabi njegovu ugradnju u kosti mladih. Kod starijih, gazirana pića pospešuju osteoporozu.

- Gazirane vode često su bogate solju, pa se zabranjuju osobama sa povišenim krvnim pritiskom - objašnjava dr Mraović. - Gazirani sokovi, osim soli, često sadrže i šećer, u "korist" duple štete. A, sva ta pića bez šećera sadrže veštačke zaslađivače, čija štetnost je predmet kontroverznih polemika dugi niz godina.

   Na rafovima se sada gotovo ne mogu naći žvake sa šećerom. Sve je više proizvođača koji namaze "deklarišu" kao posne, zbog manjeg procenta masti. Za bucmaste ljubitelje sladoleda vest godine sigurno su bili ledeni dezerti sa "nula" masti i šećera. Nude nam se i bombone bez šećera, pavlaka bez masti ili pahuljice bez kalorija.

- Uvek ostaje otvoreno pitanje zauzimanja srednjeg stava u formiranju svih životnih navika, pa i navika u ishrani - savetuje naša sagovornica. - Dobra mera u svemu je ključ zdravlja i uspeha. Ipak, generalno mogu da kažem da pozdravljam kritički stav prema svakom agresivnom marketinškom nastupu.

    KAKO MLEKO GUBI MAST

   PODEŠAVANjE sadržaja mlečne masti ostvaruje se postupkom separacije, poznatim kao obiranje mleka - kaže Nataša Tucović, direktor proizvodnje "Imleka". - Čitav proces odvija se uz pomoć uređaja koji se zovu separatori, na kojima se odvajanje mlečne masti bazira na razlici specifične mase mlečne masti i ostalih sastojaka mleka. Kapljice mlečne masti se kao lakše, pod uticajem centrifugalne sile, izdvajaju kao posebna faza, potrošačima poznata kao pavlaka. Izborom različitih parametara na tom separatoru mogu se postići razni stepeni obiranja. Time se može postići potpuna separacija ili obrano mleko, odnosno delimična separacija, čime se dobija mleko sa 0,5, 1,6 ili 2,8 odsto mlečne masti.

    PRODAJA OPADA

   PRODAJA mleka u prvoj polovini ove, u odnosu na isti period prošle godine, opala je za čak 11 odsto. Ako se posmatra tržište mleka i mlečnih proizvoda zajedno, u ovom periodu prodaja je smanjena za oko četiri odsto.

   Upravo ove namirnice prednjače i u poskupljenjima. Mleko i prerađevine su ove godine poskupeli gotovo za trećinu i uglavnom su skuplji nego na tržištima u okruženju.

    EVROPSKI KVALITET

   NA pitanje kome su bezmasni prioizvodi namenjeni, s obzirom na to da nutrucionisti tvrde da zdravi ljudi treba da piju mleko sa određenim sadržajem mlečne masti, Nevena Veselinović iz "Imleka" kaže da mleko i jogurt bez masti koriste svi kojima je stalo do zdravlja i koji žele dobro da izgledaju.

- Nekada su uglavnom žene bile zainteresovane za takve proizvode, ali sada sve više muškaraca prati trendove i kupuje naše "fit" proizvode - tvrdi naša sagovornica. - U poređenju sa razvijenim svetom, posmatrajući kvalitet i standarde pod kojima se naši proizvodi prave, možemo reći da imamo evropski nivo. Mi se trudimo da zadovoljimo potrebe tržišta i želje potrošača.
 

Preuzeto sa: www.novosti.rs

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©