Google Search

Intolerancija na hranu


     Pre svega, ovaj poremećaj razlikuje se od alergije, a čim se pojave simptomi, treba se obratiti gastroenterologu i dijetologu.
 

Ass. mr sc. med. dr Tatjana Mraović specijalista higijene, dijetolog
 

Intolerancija na hranu

   Kako se otkriva?

   Šta je intolerancija na hranu? Po čemu se razlikuje od alergije? Na koje simptome treba obratiti pažnju i koliko su reakcije izazvane njome opasne po život? Na ova, ali i niz sličnih pitanja odgovara ass. mr sc. med. dr Tatjane Mraović, specijalista higijene i dijetolog.

   Šta je intolerancija na hranu?

   Nepodnošenje neke hrane ima brojne manifestacije – koje nestaju nakon što se prestanu konzumirati te namirnice – a nazivamo ga intolerancijom ili netolerancijom. Naduvenost, česti prolivi, ponekad zatvor, neprijatni grčevi u crevima, mučnina, osećaj lošeg varenja i težine u želucu, gorušica, oticanje, letargija, glavobolje i migrene neki su od simptoma nepodnošenja unetog obroka. Ona ne predstavlja opasnost po život, ali življenje može učiniti manje komfornim.

   Da li je reč o urođenoj ili stečenoj reakciji organizma?

   Intolerancije i simptomi koje hrana izaziva nekad se dugo potiskuju kao problem, ili se zbog oskudnih tegoba ne shvataju ozbiljno. Genetska potpora postoji, ali nije obavezna. Tako u Evropi i Americi laktoznu intoleranciju ima 20% pripadnika bele rase, a najugroženiji su neki narodi u juogistočnoj Aziji, koje pogađa više od 90% populacije. Netolerancija na laktozu najčešće se sreće kod više članova u jednoj porodici, a simptomi se obično razvijaju u tinejdžerskim ili zrelim godinama.

   Šta uzrokuje ovu pojavu?

   Nedostatak funkcionalnog varenja hrane. Nepostojanje jednog ili više enzima čini hranu nesvarenom. I to je početak problema. Pojedinac nekad teško može povezati svoje tegobe s konzumiranjem neke namirnice, te nastavlja da se hrani na uobičajen način sve dok organizam može to „amortizovati“. Kad opterećenje postane preveliko, mehanizmi odbrane popuštaju i nastaje reakcija „pobune“ u vidu različitih simptoma. Prve reakcije obično nastupaju dvadesetak minuta do dva sata posle jela.Nije retkost da tegobe nastanu i posle nekoliko dana.

   Na koje simptome treba obratiti pažnju?

   Simptomi intolearncije na hranu mogu se javiti na koži: osip, uporan svrab, koprivnjača, ekcem, psorijaza, akne... Česti simptomi jesu otekla nosna sluznica, rinitis, sinusitis, nadražaj ždrela, suvi kašalj. Javljaju se grčevi u stomaku, afte u usnoj šupljini, mučnina, gasovi, proliv, zatvor i sindrom iritabilnog creva. Neretko je krvni pritisak povišen, javljaju se aritmije, ciruklatorne smetnje... Hormonski poremećaji: klimakterične tegobe i neregularan menstrualni ciklus nisu retkost. Neurološki sproblemi javljaju se u obliku glavobolje, migrene, vrtoglavice ili nesvestice. Tu su i gubitak motivacije, osećaj teskobe, letargije, depresije i umora, a kod dece hiperaktivnost.

   U kojoj su meri burne reakcije organizma opasne po čoveka, tj. mogu li prouzrokovati neke bolesti ili hronična stanja?

   Burnih reakcija opasnih po život nema. Narušenog kvaliteta življenja ima. Hronične tegobe mogu postojati, udruženost s drugim bolestima takođe, a tad se i tegobe tih pridruženih stanja pogoršavaju.

   Naduvenost, česti prolivi, ponekad zatvor, neprijatni grčevi u crevima, mučnina, loše varenje, gorušica, oticanje, letargija, glavobolje i migrene neki su od simptoma nepodnošenja unetog obroka

   Kad treba posumnjati da „nešto nije u redu"?

   Nekada, nekoliko sati posle obroka osećate mučninu, lice vam obliva hladan znoj, tresu vam se ruke, uznemireni ste, srce vam brzo lupa, osećate nepodnošljivu glavobolju, hvata vas osećaj panike... Razmislite šta ste prethodno pojeli. Možda je reč o intoleranciji na hranu. Naime, simptomi nepodnošenja hrane vrlo su specifični i uporni, a potraga za pravom dijagnozom spora.

   Treba li praviti razliku između intolerancije na hranu i alergije na hranu?

   Intolerancija na hranu – ili nealergijska preostljivost na hranu – zakasnela je patološka reakcija na hranu, piće i aditive u hrani. Uzrokuje niz simptoma, ne samo u organima za varenje. Alergija na hranu je imunološka preosteljivost koja se najčešće javlja kao odgovor na proteine mleka, jaja, morskih plodova, školjki, soje, orašastih plodova, pšenice i kikirikija. Intolerancija nastaje zbog nedostatka specifičnih hemijskih materija ili enzima potrebnih za varenje hrane, a i zbog patološke reakcije na neke materije uobičajeno sadržanih u hrani.

   U praksi je česta zabuna u dijlagnostici alergije i intolerancije na hranu.

   Intolerancija na hranu hronična je pojava, često s maskiranim simptomima, pa se teže dijagnostikuje nego alergija. Simptomi intolerancije znatno variraju od osobe do osobe. IgE antitela u slučaju alergija stvaraju jasnu i burnu sliku, dok se u slučaju intolerancije simptomi javljaju nekoliko sati do dva dana nakon uzimanja hrane ili pića.

   Možete li nam navesti konkretan primer.

   Netolerancija na laktozu jedan je od primera. Ona se mora razlikovati od alergije, koja je imunološki odgovor na protein mleka, najčešće kravljeg. U slučaju alergije na protein mleka, simptomi se javljaju već nakon 60 sekundo do 24 sata. Obično je prate reakcije na koži, a češća je kod dece. Čak i male količine mleka mogu izazvati alergijsku reakciju, dok većina laktozno netolerantnih može tolerisati do 10 g laktoze, što je jedna čaša mleka, bez izrazitijih simptoma. Češće, manje porcije mlečnih proizvoda, pojedene s drugom hranom, čine manje verovatnim nastanak simptoma nego veće porcije progutane na prazan stomak – u slučaju nepodnošenja laktoze. Kad je reč o alergiji, nije tako.

   NIJE ISTO ŠTO I ALERGIJA

   Treba praviti razliku između intolerancije na hranu i alergije na hranu. „lntoleran– cija na hranu, ili nealergijska preostljivost na hranu, zakasnela je patološka reakcija na hranju i piće, te aditive u njima. Uzrokuje niz simptoma, ne samo u organima za varenje. Alergija na hranu je imunološka preosteljivost koja se najčešće pojav- ljuje kao odgovor na proteine mleka, jaja, morskih plodova, školjki, soje, orašastih plodova, pšenice i kikirikija. lntolerancija nastaje zbog nedostatka specifičnih hemijskih materija ili enzima potrebnih za varenje hrane, a i zbog patološke reakcije na neke materije uobičajeno sadižane u hrani“, objašnjava dr Mraović.

   Koje su namirnice na vrhu liste kad govorimo o intoleranciji?

   Osetljivost na laktozu i gluten često se pominje. Moguća je intolerancija na: hranu koja sadrži toksična jedinjenja, poput pesticida, herbicida, olova; zatim skombrotoksizam (histaminsko trovanje nakon konzumiranja neadekvatno skladištene ribe). Takođe, mnoge osobe ne podnose aditive (žuto narandžastu boju, tartrazin...), kao ni salicilate, kojih ima u čaju, pivu, govedini, majonezu, maslinama, bademima, brojnom povrću i voću).

   Je li namirnica izbačena iz jelovnika zauvek „otpisana“, ili se posle nekog vremena može ponovo konzumirati?

   Ako se zna koja hrana predstavlja problem, treba je izbaciti iz jelovnika, bar na nekoliko meseci. Potom može uslediti postepeno konzumiranje, uz praćenje pojave simptoma. Tako potpun prekid konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda - ili njegovo svođenje na najmanju moguću meru eliminiše stomačne tegobe. Ipak, kod nekih ljudi moguće je podstaći ponovnu produkciju enzima laktaze. Naime, prekid unosa mleka na neko vreme, a zatim postepeno uvođenje laktaze i povećavanje njenog unosa može podstaći čovekov organizam da proizvodi više ovog enzima. Takođe, sekundarni oblik netolerancije često je, s oporavkom sluznice, reverzibilan, te simptomi otežanog varenja nestaju. Mleko i mlečni proizvodi bitne su namirnice u ishrani, te ako sumnjate na nepodnošenje laktaze, potražite lekarski savet.

   Šta vi mislite o testu intolerancije na hranu?

   Sve je više osoba koje se smatraju intolerantnim na hranu, a pritom je psihička komponenta veoma naglašena. Traži se razlog za gojaznosti loše varenje, a pritom se zanemaruje činjenica da su najčešći uzročnici ovih poremećaja loša ishrana koja obiluje slatkišima i gaziranim napicima, prejedanje, fizička neaktivnost, poremećaj spavanja, stres... Spekulacije, koristoljubivost u propagiranju kojekakvih nenaučnih tvrdnji, nemedicinski pristupi u lečenju – sve je to današnja stvarnost. Oni koji su zaista intolerantni na neku hranu imaju drugi put otkrivanja izvora svojih tegoba gastroeneterologa i dijetologa.
 

   Eva Cubrović

   Hrana kao lek - Decembar 2015.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©