Google Search

Pomodarstvo je najveći neprijatelj zdrave ishrane


    Dr Tatjana Mraović, dijetolog, savetuje zašto ne treba stalno konzumirati šejkove od voća i povrća i sirovu hranu i otkriva zašto nijedna krajnost nije dobra za zdravlje

Pomodarstvo je najveci neprijatelj zdrave ishrane 1

   Naši ljudi uvek traže nov, revolucionaran način da bi rešili problem viška kilograma i nikako da shvate da revolucija u ovoj vrsti medicine ne postoji.
   Uvek sam za sredinu u ponašanju, za stolom i oko stola... Ali, to je najteže – kaže dr Tatjana Mraović, dijetolog i nastavlja: – U priči o ishrani ima previše onih koji preozbiljno shvataju savete, najčešće nestručnih, i odlaze u drugu krajnost. Ortoreksija, preterana pažnja na ono šta ste i koliko jeli, predstavlja od skora novo psihijatrijsko oboljenje. Često 1 mediji i mi lekari, svojom pričom, kumujemo toj pojavi.

   Trendovi i krajnosti nikad ne vode ka dobrom. Danas je pomodarstvo konzumiranje sirove hrane i pravljenja šejkova od povrća i voća. Čemu to? Stavite pola kilograma voća u blender, dobijete čašu ili pola čaše soka, i nepotrebno ste pojeli gomilu voća. Šta će nam blender kad imamo zube? Gde je tu spora degustaćija i uživanje u hrani? Zašto ne potrošiti i neku kaloriju na žvakanje hrane? Mešanjem voća i povrća ili različitih vrsta voća dobijaju se potpuno drugačiji ukusi, gube se sećanja na prirodne ukuse banane, jagoda, ćvekle...

   Slično je i kad odete na all inclusive te na tanjir stavite sve što vam se nudi – miks hrane koja vas teško može usrećiti, posebno kada počnete da je varite. Ali mora da se pojede, platili smo„ mislimo, i to je psihologija koju treba menjati. Kod nas još uvek vlada strah od gladi, što je posledica življenja u nemaštini.

   Kažete: "Nepotrebno se pojede velika količinja voća." Koja količina se preporučuje?

   Količina voća u dijetama ne treba da pređe 150 (10 300 grama, zavisno od uzrasta i broja kilograma. Zdrav odrastao čovek trebalo bi da pojede 500 do 600 g voća raspoređenih u dve užine.

   Šta bi trebalo da se nađe natanjiru svakog zdravog čoveka?

   Mnogo povrća, umereno voća, po koji komad mesa, ne mora svaki dan, riba bar jednom do dva puta nedeljno i žitarice, odnosno proizvodi od integralnog brašna. Slatkiše i torte ostaviti za proslave – treba ih jesti veoma retko. Naravno, treba piti i mnogo tečnosti, pre svega vode„.

   Koje su najlošije prehrambene navike koje praktikujemo?

   Preskakanje obroka je veoma štetna navika, bilo da se preskače doručak ili večera. Neophodna su tri glavna obroka i dve do tri užine. Opasna je i jednoličnost u ishrani. Fast food bi trebalo praktikovati veoma retko. Retko pijemo vodu, već žeđ zadovoljavamo sokovima, kiselom vodom, gaziranim napicima koji imaju i soli i šećera i tako unosimo veću količinu kalorija, što dovodi do gojaznosti. Zaboravili smo na vodu. Hranu svakodnevno pržimo u dubokom ulju... Ali, pre svega, mi jedemo neuporedivo veće količine hrane od onoga što nam je potrebno.

   Koje sve posledice ostavlja nezdrava ishrana, sem gojaznosti?

   Gojaznost je ono što vidimo, a iza toga se kriju i povišen krvni pritisak, poremećaj vrednosti šećera u krvi, holesterola, trigliceridia, masna jetra, a nekada u kasnijim fazama i poremećaj rada bubrega. Veoma često gojaznost dovodi do pojave policističnih jajnika, poremećaja menstrualnog ciklusa, neplodnosti. Na kraju može da dođe i do nastanka karcinoma, i kod muškaraca i kod žena.

   Kako ishranom možemo da spustimo visok pritisak?

   Prva jaka mera je izbacivanje soli iz ishrane, i to treba da ostane tralna navika. Mnogi me pitaju da li običnu so mogu da zamene sa kalijumovom, himalajskom ili bilo kojom drugom vrstom soli. Kada nešto ne treba da jedete, onda nemojte da jedete. Ne treba da se zavaravate da će nešto drugo biti adekvatna zamena. To isto važi i za šećere i za veštačke zaslađivače. Ipak, nije poenta reći pacijentu samo da izbaci so, ako mu pritom ne objasnite gde se sve so nalazi i gde su skrivene tihe zamke. Sva hrana koju kupujemo manje–više sadrži so, jer je ona konzervans. U đevreku se nalazi pola naše dnevne potrebe za solju. Šta je sa sirom, šunkom ili sa prirodnim rezervama soli u namirnicama... Ne setimo se da u kiseloj vodi, turšiji, zimnici ima soli. U tim namirnicama so treba prepoznati i izbegavati. Lako je naučiti.

   Jelovnik za avgust

   DORUČAK: komad sira, jaje, jedno dva parčeta integralnog hleba, jogurt i dobra salata.

   UŽINA: pre podne - voće, druga užina do ručka D šaka orašastih plodova (badem, lešnik ili orah), popodnevna užina – voće.

   RUČAK: tanjir kuvanog jela (meso i povrće), salata.

   VEČERA: nešto što asocira na doručak malo hleba uz salatu i malo belančevina, tipa tunjevine, šunke ili sira... (sendvič umerene veličine).

   Ishrana odlaže starenje

   Uravnotežena ishrana , kao i uravnoteženo mišljenje prija, a sve što vam prija doneće i boljitak za zdravlje. Ako se ne opterećujete količinom hrane, izbećićete mnogo toga što hranom dospeva u naš organizam, od aditiva do pesticida. Njih je nemoguće izbeći. Naša jetra ima fantastičan kapacitet da nam pomogne, da mnogo toga očisti. Ali, ako vi pojedete kilogram, umesto sto grama, svakako ćete jetru teže očistiti. Šta se onda dešava? Imate potrebu za detoksikacijom za koju ne znate da li će vam doneti boljitak ili veću štetu. Detoksikaciju bi trebalo sprovesti samo tako što ćete smanjiti unos hrane, povećati unos tečnosti i fizičku aktivnost.

   Filter kafa - najbolja

   Koliko је kafe poželjno piti dnevno?

   Ја sam sa temom kafe magistrirala i veoma je volim. Kafu treba piti umereno, dve klasične šoljice dnevno. To je doza koja može da prija. Kafa u velikoj količini može da podigne holesterol i triglioeride. Isto tako, veoma je važno znati o kojoj kafi govorimo: o turskoj, nes ili espreso. One se međusobno razlikuju.    Po nekim istraživanjima neskafa ima tri do osam puta više kofeina od turske.

   Da li kafa diže pritisak?

   Kafa je diuretik i ona obara pritisak. U početku, 20 minuta posle ispijanja, ona deluje stimulativno zbog kofeina, ali to nije skok pritiska. Nakon toga kafa je diuretik, ubrzava peristaltiku, i sa padom tečnosti usloviće pad pritiska.

   Kome prija kafa sa mlekom?

   Kafa sa mlekom može da napravi tzv. tanat kofeina, koje osobe sa gastritisom može da iritira. Međutim, sdruge strane, ako nemate gastrične tegobe, а mleko je vezalo kofein u tanat, dobićete kafu sa manje kofeina, prijatnijeg ukusa.

   Koja kafa је najbolja?

   Najbolje su filter kafe. Ne sadrže tzv. kafeol i kafestol, masne delove kafe, koji utiču na skok holesterola. Ta masnoća se zadrži na filteru pri filtriranju kafe. U tom kontekstu ona je najbolja.

   Koja namirnica obara pritisak?

   Beli luk, u praksi sam se uverila. Treba ga obavezno ubaciti u jelovnik, makar na kraju kuvanja, da izgubi aromu, ako to nekoga sprečava da ga konzumira.

   Kakva je nutritivna terapija bubrežnih bolesti?

   To je širok spektar, zavisi od tipa bolesti. Terapija je individualna, postoji uvreženo mišljenje da kod bubrežnih bolesti treba izbaciti belančevine, ali to nije pravilo, postoje bubrežne bolesti gde ih treba unositi u većoj količini.

   Šta ubrzava lenja creva?

   Vlakna, pre svega. Naša ishrana je apsolutno siromašna vlaknima. Dnevno bi trebalo uzimati između 20 i 25 g vlakana, a mi u našoj ishrani uglavno unosimo do pet grama. Prerađena hrana nema vlakana.

   Koja ishrana jača kosti?

   Do svoje 20. godine treba konzumirati mlečne proizvode i puno vežbati da bi ste u starosti imali čvrste kosti. Kalcijum se neće ugraditi u njih ako nema fizičke aktivnosti. Neophodno je, kako ja volim da kažem, lupati petama u pod, hodanjem, trčanjem, da kosti postanu čvršće.

   Šta se preporučuje za poboljšanje reproduktivnog zdravlja?

   Dijetoterapija. Ne treba nijednu namirnicu unositi više ili manje, nego uravnotežiti ishranu koja će doneti boljitak. Gojaznost, ali i gubitak težine, odnosno masnog tkiva, može da dovede do gubitka ciklusa.

   Kakav je vaš stav o hrono ishrani?

   Problem gojaznosti je veliki, i mali broj ljudi je posle savetovanja spreman da se leči. Teško je promeniti ponašanje koje ste imali godinama i koje je bilo istinski dijeta za gojenje, jer sve što ste radili dovelo je do gojaznosti. Svaki gojazan čovek opravdava svoju gojaznost hormonima, nasleđem, intolerancijom na namirnice... To je pronalaženje razloga da opravdate sopstveni izgled i nebavljenje sobom. Jedna od ponuda je hrono ishrana. Jedna od specifičnosti u hrono ishrani je izbacivanje ugljenih hidrata u onoj količini koja šteti gojaznima, jer oni, u 99% slučajeva, jedu ugljene hidrate u velikim količinama. Ako njima izbacite slatko, ograničite količinu hleba i u početku zabranite voće, što je nonsens, svakako će biti efekta. Po meni, to je pogrešan pristup, i za većinu nije trajno rešenje. Veoma mali procenat njih će ostati na toj ishrani doživotno, jer je ipak drugačija i zahteva da postanete fanatik. Veoma lako se vraćate starim navikama, odnosno onoj navici koja se zove dijeta za gojenje.

   Koliko loša ishrana utiče na pojavu kancera?

   Ako žene nisu gojazne, neuporedivo je manji rizik za karcinom dojke i materice, a kod muškaraca za karcinom debelog creva. "Dijeta za gojenje" koju mnogi praktikuju, smanjuje odbrambenu moć organizma, stvara podlogu da se u jednom momentu otkači genetski mehanizam koji dovodi do raka. Ima, doduše, i slučajeva kada se i oni koji vode prilično uredan život razbole. Ali, kada loše utičete na svoje zdravlje, mnogo je manja šansa da se ne razbolite.

   Uvek treba imati da umu da se loše stvari ne dešavaju samo drugima.
 

   M.R.

   Preuzeto iz časopisa "Magično bilje"

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©