Google Search

Rizična debljina u detinjstvu


     Gojaznom detetu u budućnosti prete visok pritisak, dijabetes, povećane masti u krvi... Promena loših navika: doručak najvažniji

Rizicna debljina u detinjstvu

   Svako treće dete u Srbiji ima prekomernu težinu ili je gojazno, a vrlo je opasno i pogrešno uobičajeno mišljenje da će se „izvući kad poraste", da je „samo jako i krupnih kostiju“ i da ne treba ništa preduzeti, jer „sada dete raste i nije zdravo držati dijetu u dečjem dobu".

   Ovo ozbiljno upozorenje stiže od magistra medicinskih nauka doktorke Tatjane Mraović, specijaliste higijene i dijetologa iz Savetovališta sa ishranu Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

   Gojazno dete raste u gojaznu odraslu osobu i to treba imati stalno na umu. Uzroci nisu samo nasledni faktori, već i navike i ponašanja roditelja vezani za ishranu, a koje dete gleda - kaže dr Mraović.

   Tako većina gojazne dece potiče iz porodica u kojima su i ostali članovi sa viškom kilograma, jer dete stiče navike u porodici.

   Naša sagovornica kaže kako gojazna deca već sa tri godine imaju rane, upozoravajuće znake srčanih oboljenja, porast holesterola i triglicerida u krvi. Ona su podložna većem riziku da u kasnijem dobu dobiju šećernu bolest tipa dva ili visok pritisak. Kod njih su češći ortopedski problemi, znači imaju ravne tabane, bolove u kičmi, poremećaje metabolizma, ali i psihološke probleme, jer im nije lako među vršnjacima.

   Kada uoče višak kilograma i masne naslage kod deteta, roditelji ne treba da odlažu posetu lekaru. Dete se smatra gojaznim kada ima 20 odsto viška kilograma u odnosu na normalnu težinu, na primer, sedmogodišnji dečak treba da ima oko 23 kilograma, a već 30 kilograma težine znači da je gojazan. Kome je teško da računa neka se zabrine kada dete nosi odeću dva ili tri konfekcijska broja veću od svojih vršnjaka i kada je već vizuelno gojazno.

   Doktorka Mraović naglašava da je promena načina ishrane najznačajnija u borbi sa gojaznošću u dečjem dobu. Naša sagovornica zagovara povratak sendviču koji pravi – mama!

   * Šta ne treba ga bude užina *

   - Masno testo, preslane grickalice, krekeri, napolitanke, pržena hrana, slatkiši, kolači i druga obrađena gotova hrana, čokoladno mleko, biskviti, čips, a palačinke su suviše često zastupljene u ishrani dece. Ova hrana sadrži nepotreban višak kalorija, ugljenih hidrata i veliku količinu loših masti, takozvanih transmasti koje su toksične za naše ćelije - kaže dr Mraović.

   - Prvi koraci koji vode poremećaju navika u ishrani i zdravlja jeste hrana koju deca kupuju sama, a koja im je nadohvat ruke u raznim mini-prodavnicama i kioscima brze hrane. Kada ne nose užinu, deca lako kupe čokoladno mleko, krekere, biskvite, čips, lisnata testa po pekarama, hranu prženu u fritezi ili palačinke sa izobiljem kremova. Ova hrana sadrži, pored viška ugljenih hidrata i veliku količinu loših masti takozvanih transmasti – upozorava naša sagovornica.

   Dobar izbor doručka čine integralna kifla, margarin bez transmasti, ćureća prsa i sveže povrće, uz jogurt. Ako se ćureća prsa i povrće zamene medom ili domaćim džemom bez šećera dobija se i slatka varijanta zdravog sendviča.

   - Sitost nakon jutarnjeg obroka donosi bolju koncentraciju, a đaci koji ne „preskaču" doručak su redovniji u školi, manje se razbolevaju, a mogu se pohvaliti boljom disciplinom i uspehom - kaže dr Mraović.

   Ova lekarka posebno ističe opasnost koju nose takozvane transmasti koje podižu nivo lošeg LDL holesterola i nivo apolipoproteina A u krvi, koji su optuženi za nastanak arterijskih oboljenja. Ove masti, sa druge strane, smanjuju nivo dobrog HDL holesterola, zaštitnika srca i krvnih sudova. One remete imuni sistem, uz stvaranje slobodnih radikala, koji igraju važnu ulogu u degenerativnim procesima, raznim metaboličkim poremećajima, pa i u nastanku ćelija raka. Transmasti mogu uzrokovati i neželjene alergijske reakcije.

   - Biljne masti su nam neophodne, a njih naš organizam ne može da stvori sam. Zato ih moramo uneti hranom, ali treba izabrati one masnoće koje ne sadrže neželjene transmasti. Mononezasićene masti se nalaze u maslinovom ulju, orasima, i ulju uljane repice. Polinašsićene masti se nalaze u nekim biljnim uljima - suncokretovom, susamovom, sojinom i kukuruznom, zatim u koštunjavom voću i semenkama, ribljem ulju i margarinima, ali uz uslov da imaju garanciju da ne sadrže transmasti. Na našem tržištu postoji margarin, koji ih ne sadrži – navodi dr Mraović.

   * Grickalice za VELIKI odmor *

   - Pravi izbor grickalica za veliki odmor mogu da budu pečeni, neslani bademi, kikiriki, seme suncokreta, lešnik ili miks orašastih plodova sa suvim voćem i naravno - sveže voće - predlaže dr Mraović.

Rizicna debljina u detinjstvu

   Polinezasićene masne kiseline teže da zaštite organizam od viška holesterola. Snižavaju njegov nivo i otklanjaju naslage masnoća na arterijama. Poli i mononezasićena ulja, kao i margarin od tih ulja, treba da u određenim količinama zamene puter, kajmak, životinjsku mast, prelive, sosove ali i biljne masti koje imaju zasićene masne kiseline, poput palminog, kokosovog ulja i putera od kikirikija.

   Nezasićene masti, poznate kao omega–3 i omega-6 masne kiseline su izuzetno važne u dečjoj ishrani. One imaju važnu ulogu u razvoju mozga i vida kod dece, kao i u očuvanju zdravog srca. Nalaze se u kukuruznom, ulju od semenki pamuka, suncokretovim semenkama i ulju, semenu lana, soji i sojinom ulju, nekim vrstama margarina, morskoj ribi i morskim plodovima. Biljna ulja su korisna u borbi za dobar imunitet, što će prehlade i virusne infekcije kod dece učiniti ređim. Dečji uzrast često prate alergije, promene na koži u vidu ekcema ili akni. Ulja pomažu u zaštiti od upala, sprečavaju sakupljanje vode u telu, jačaju imunitet. Ubrzavaju i oporavak mišića nakon fizičkih napora i jačih treninga, olakšavaju tegobe nakon povreda, poput uganuća, iščašenja, podliva i masnica koja su kod dece česta, posebno ako se bave sportom.

O. Popović

Politika - Zdravlje u tanjiru 04.2013.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©