Google Search

Šta je zdrava ishrana u Srbiji?


   27. januar 2011, Privredna komora Srbije, Beograd. EVROPSKI WELLNESS INSTITUT je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“, Vojnomedicinskom akademijom i Udruženjem menadžera primarne zdravstvene zaštite, održao Stručnu panel diskusiju „Ishranom do zdravlja“. Cilj diskusije je bilo unapređenje informisanosti stanovništva i promocija principa pravilne ishrane i prevencije gojaznosti koja predstavlja jedan od ključnih faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih oboljenja

Sta je zdrava ishrana u srbiji

   Prisutni stručnjaci su govorili o pravilnoj, izbalansiranoj ishrani koja je u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, glavnim faktorima koji utiču na nastanak gojaznosti, metaboličkom sindromu, kao i značaju pravilnog načina ishrane, kontrole telesne težine i fizičke aktivnosti za ostvarenje bolje radne sposobnosti.

Govornici na stručnoj panel diskusiji su bili:
   - dr Tatjana Mraović, Vojnomedicinska akademija
   - doc. dr Maja Nikolić, Medicinski fakultet
     Univerzitet u Nišu, Institut za javno zdravlje Niš
   - prim. dr Branka Konstantinović Birovljev,
     Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata.

   Moderator skupa je bila mr Gordana Hasimbegović, Privredna komora Srbije.

   Prema rečima dr Mraović, danas se unosi 257 kilo kalorija više nego pre 20 godina. Ona poručuje da ne bi trebalo da zaboravimo da je glad objektivna, a apetit je zadovoljsto i on može da se kontroliše. „I važan savet kada je so u pitanju – HVALA NE! Pola grama soli dnevno je dovoljno za organizam, a 5gr je maksimalna kolicina koju bi trebalo da unesemo“, naglasila je dr Marović.

   Prim. dr Birovljev je istakla da danas ljudi još uvek biraju hranu prema ceni i ukusu, a u budućnosti će birati "funkcionalnu hranu" sa željom da se posle jela bolje osećaju i budu zdravi.

Sta je zdrava ishrana u srbiji

   Doc. dr Nikolić je posebno istakla značaj sticanja zdravih životnih navika kod dece. „Svakodnevno razvijanje korisnih navika u ishrani dece radi dugoročne promene stila života pruža mnogo, pre svega smanjenje rizika za oboljenja, dobro zdravlje, pravilan rast i razvoj i bolji kvalitet života“, istakla je doc. Dr Nikolić, kao i da su najvažniji faktori rizika za gojaznost dece: gojaznost roditelja, neodgovarajuće navike u ishrani (preskakanje obroka, manji broj obroka kod kuće, ređi obroci), kao i nedovoljna fizička aktivnost.

   Nakon završetka zvaničnog dela skupa, prisutni gosti su imali priliku da provere svoj nivo šećera u krvi. Ovu aktivnost, za sve prisutne, realizovali su članovi organizacije Plavi krug, dok je kompanija Borf svim gostima pružila mogućnost da obave analizu sastava tela (BMI, ocena fizičke spremnosti), kao i nutricioničku dijagnozu (količinu proteina, minerali, masti i edema u organizmu).

   Organizacioni odbor čine: Gordana Hasimbegović, Privredna komora Srbije, dr Milan Manojlović, Udruženje menadžera u primarnoj zdravstvenoj zaštiti Srbije, dr Ana Mrkajić, lekar opšte prakse, mr Maja Jagodić, Program Evropski Wellness Institut.
 


Preuzeto sa: www.feellife.rs

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©