Google Search

Alergije - Nuspojava sterilnih životnih uslova


    Istraživanja pokazuju da je epidemija alergijskih bolesti posledica sve boljeg standarda, a jedan od glavnih "optuženika" je i duvanski dim

Alergije - Nuspojava sterilnih životnih uslova

   Alergijske bolesti ekstremno su raširene u današnjem svetu. Pogađaju sve segmente populacije, od novorođenčadi do starijih, a njihov uticaj na kvalitet života je veliki. Naime, bolest utiče na životne odluke kojima se bolesnik prilagođava svojoj alergiji, što može da ima dugotrajne posledice za njegov život, poput porasta težine usled izbegavanja fizičke aktivnosti, smanjenog samopuzdanja ili učinka na poslu ili u školi. Alergije nastaju kao reakcija na supstance - alergene iz spoljnog sveta, a oni su na svakom koraku, u kući i izvan nje. U kući se mogu naći plesni, grinje iz kućne prašina, dlake kućnih ljubimaca, alergeni u kozmetici, sredstvima za čišćenje i lekovima, a u spoljnom okruženju to su poleni biljaka, zagađivači u vazduhu, insekti i slično. Ukratko, alergeni su svuda oko nas, a alergijske reakcije koje izazivaju mogu da zahvate disajne puteve, kožu, oči ili probavni sistem, ali najčešće su alergijske bolesti sistema za disanje.

   Higijenska teorija

   Povećano obolevanje od alergijskih bolesti u savremenom svetu tumači se tzv. higijenskom teorijom koja pretpostavlja da su široka primena antibiotika i vakcina, manja učestalost bakterijskih infekcija i manja izloženost endotoksinima bakterija i ređi kontakt s domaćim životinjama razlog slabe stimulacije imunološkog sistema, čije se reakcije zato usmeravaju u alergijskom smeru. "Western lifestyle" u zemljama s najvećim ekonomskim prosperitetom takođe doprinosi razvoju alergijskih bolesti. Savremen čovek veliki deo vremena provodi u zatvorenom prostoru, promenio se način ishrane i ona sadrži manje svežih namirnica, više dodataka hrani i polugotovih jela, a kuće se grade sa boljom izolacijom i jače se zagrejavaju. Život u takvim "sterilnim" uslovima, ali i promena klime koja uključuju duže trajanje toplog perioda godine i promene biljnih i životinjskih vrsta, okolnosti su koje pogoduju alergijskim bolestima. U spomenutu higijensku teoriju uklapa se i podatak da je veća učestalost alergijskih bolesti zapažena u porodicama s manje dece i u porodicama s višim primanjima, a manja je kod dece koja su pohađala vrtiće, imala braću i sestre i živela na selu. Promenene okolnosti spoljne sredine oblikuju imunološki sistem koji se, poput mozga, razvija u interakciji s okolinom. Boljeg "učitelja" od izloženosti okolini nema: na primer, ljudi koji su prvobitno živeli u Africi, a zatim su im životne okolnosti promenjene, prilagođavali su odbrambeni sistem uslovima nove okoline. Savremeno doba redukovane bakterijske stimulacije u kombinaciji s povećanim koncentracijama raznih vrsta alergena novi su uslovii, a prilagođavanje njima dovodi do bolesti.

   Alergije disajnih puteva

   Alergijske bolesti najčešći su oblik alergija. U blažoj formi, manifestuju se slično prehladi, kijanjem, sekrecijom iz nosa ili zapušenošću nosa, što je često praćeno svrabom očiju, nepca i ušiju. Težu alergijsku bolest sistema za disanje predstavlja astma, u kojoj su zahvaćeni donji disajni putevi, odnosno bronhije, a ispoljava se simptomima napada kašlja, težine iza grudne kosti, osećaja nedostatka vazduha, gušenja i sviranja u grudima. Alergijska astma je zapravo sastavni deo bolesnikove alergijske bolesti, jer je alergija stanje celokupnog organizma, a ne samo jednog njegovog organa.

   * Kako se leče

   Za lečenje alergijskih bolesti sistema za disanje u upotrebi je veliki broj lekova za lokalnu primenu kojima se blaže smetnje potpuno kontrolišu, a teže mogu značajno da se ublaže. Jedini način lečenja usmeren prema uzroku bolesti je primena imunoterapije s postepenim, rastućim dozama uzročnog alergena koji je bolest pokrenuo. Takva terapija se primenjuje putem injekcija, na odeljenjima koja imaju iskustvo i znanje za zbrinjavanje mogućih neželjenih reakcija. Poslednjih godina u kliničku praksu se uvode i preparati u kapima za primenu putem sluzokože usne duplje, ali je njihovo delovanje slabijeg uticaja.

   * Mere opreznosti

   Obolelima od alergijske bolesti respiratornog trakta preporučuje se uredan životni prostor tako da se smanji koncentracija grinja, kućne prašine, plesni, polena i belančevina kućnih ljubimaca. Neophodno je redovno usisavanje, provetravanje, uklanjanje tepiha i zavesa, a posebno održavanje čistoće posteljine i spavaćih soba. Više puta godišnje je poželjno sprovesti veliko čišćenje, redovno prati i dezinfikovati topla i vlažna mesta, kuhinje i kupatila, na kojima se grinje zadržavaju. Glatke površine koje nisu prekrivene tepihom treba usisavati i brisati mokrom krpom jednom nedeljno.

Alergije - Nuspojava sterilnih životnih uslova 2

   Nutritivna alergija

   Učestalost alergija na hranu manja je od učestalosti alergija disajnih puteva i više pogađa decu nego odrasle. U ranom dobu, u vreme dojenja, obično se javlja prolazna alergija na kravlje mleko, koja sazrevanjem imunološkog sistema nestaje. Najčešće alergijske reakcije na hranu nastaju zbog uspostavljanja preosetljivosti na proteine mleka, jaja i riba, a ređe žitarica. Alergijske reakcije na hranu mogu da budu i posledica ukrštene preosetljivosti s koštunjavim voćem (jabuke, kruške, višnje) i nekim povrćem (celer, šargarepa, paradajz, beli biber) kod bolesnika koji su inače preosetljivi na brezu i lesku.

   Fenomen ukrštene reaktivnosti prisutan je i među mahunarkama, žitaricama, kikirikijem, bademima i orasima, ali i kod drugih namirnica. Alergijska reakcija na spanać može da bude posledica ukrštene preosetljivosti na lateks, a retke alergijske reakcije na pečurke dovode se u vezu s alergijom na spanać. Takođe, s preosetljivošću na lateks, javlja se ukrštena preosetljvost i na bananu, kivi, avokado i lešnik.

   Kod odraslih osoba, najčešće su alergijske reakcije na ribu, školjke i rakove, a uzročni alergeni u hrani mogu da budu i boje, aditivi i konzervansi (uglavnom su to tartrazin, natrijumov metabisulfit, natrijumov nitrat, natrijumov benzoat, natrijumov glutamat i askorbinska kiselina). Hrana može da bude kontaminirana plesnima i njihovim produktima alfatoksinima, koji posle konzumacije mogu da se luče majčinim mlekom i utiču na odbrambeni sistem deteta. Osim toga, hrana može da sadrži i molekule antibiotika, na primer penicilin u mleku, što kod preosetljvih osoba izaziva koprivnjaču.

   * Kako se ispoljava

   Simptomi alergije na hranu sastoje se od bockanja u ustima, oticanja jezika, usana i grla, svraba i suzenja očiju, svraba nepca, zatvaranja nosa i bistre sekrecije iz nosa posle konzumiranja sirove hrane. Mogu da se jave koprivnjača, otežano disanje, povraćanje, abdominalni grčevi, proliv, a kod najtežih slučajeva i gubitak svesti i za život opasan anafilaktički šok.

   * Mere opreznosti

   Osobe preosetljive na nutritivne alergene moraju da se pridržavju određene eliminacione dijete i pažljivo biraju namirnice čitajući deklaracije o sastavu. Prilikom pripreme hrane, ne bi trebalo koristiti gumene rukavice s lateksom. Namirnice koje sirove izazivaju tzv. "oral allergy syndrome" treba uzimati kuvane, a ako se posle uzimanja sirovog voća (jabuka, krušaka, kivija i sl.) ili povrća (šargarepa, celer) jave simptomi u ustima, odmah treba prestati s jelom da bi se sprečio nastanak težih simptoma. Ponekad, alergijske manifestacije mogu da se spreče izlaganjem voća temperaturi od 80-90 C u mikrotalasnoj rerni. Kod dece preosetljive na kravlje preporučuje se sojino mleko, a ako se preosetljivost uspostavi i na tu namirnicu, u ishranu se uvode preparati aminokiselina. Uopšteno, deci i odraslima preporučuje se hrana s puno probiotika, tj. korisnih bakterija poput Lactobacillusa, koje jačaju imunitet probavnog trakta.

   Kožne alergije

   Najranija manifestacija alergijske bolesti javlja se kod male dece u obliku atopijskog ekcema, koji se pojavljuje na koži lica, ali i drugih delova tela. Tipična lokalizacija bolesti su pregibi tela, a koža je na tim mestima crvene boje, hrapava i zadebljana, s ogrebotinama od češanja zbog nesnosnog svraba.

   Atopijski ekcem, kao sastavni deo alergijske pripravnosti celog organizma, obično se u najranijem detinjstvu smiruje, a posle nekoliko godina zamenjuje ga astma. Poslednji u tom "alergijskom maršu" javlja se rinitis. Često se u doba puberteta alergijske manifestacije primire, ali to zatišje nije pokazatelj potpunog izlečenja, jer smetnje mogu da se vrate bilo kada tokom života.

   Alergije na lekove i vakcine

   Lekovi mogu da prouzrokuju neželjene reakcije u raznim organima, a preosetljivost na lekove može da bude posledica alergijske ili nealergijske reakcije. Među alergijskim reakcijama na lekove najvažnije mesto zauzimaju penicilinski antibiotici, koji izazivaju jaču reakciju ako se daju u injekciji nego na usta. Zbog bojazni od razvoja anafilaktičkog šoka s mogućim smrtnim ishodom, vlada strah od penicilinske alergije, ali njena učestalost je zapravo vrlo niska. Postoje i tzv. pseudoalergijske reakcije na lekove koje su klinički vrlo slične alergijskim, ali u kojima imunološki sistem nije aktiviran. Supstance koje mogu da prouzrokuju takve reakcije su acetilsalicilna kiselina (aspirin) i svi lekovi za lečenje reumatskih bolesti.

   * Kako prepoznati alergiju na lekove

   Alergijska reakcija najčešće se manifestuje u obliku kožnih osipa, od sitnih tačkastih promena, preko većih zadebljanja ili mehurića do koprivnjače celog tela s otokom grla, gušenjem ili anafilaktičkim šokom. Ali, te rekacije ne mogu da se predvide, odnosno osoba ne može da zna da li je alergična na neki lek dok ga ne uzme.

   Važno je znati!

   Vrlo je važno da osobe s najtežim oblikom preosetljivosti (sa sistemskom alergijskom reakcijom) uvek uz sebe imaju autoinjektor epinefrina i brzodelujući antihistaminik za hitnu samopomoć.

   Opasnost od pušenja

   Uz različite rizične faktore za nastanak alergijske bolesti, utvrđena je i pozitivna veza između pojave alergija i udisanja duvanskog dima. Danas je štetan uticaj pušenja na ispoljavanje bolesti naučno dokazana činjenica. Upozoravajući je podatak do kojeg su došli istraživači dokazavši veću učestalost alergijskih bolesti kod one dece čije su majke u trudnoći bile izložene duvanskom dimu.

   Takođe, mnoge su studije pokazale da je duvanski dim zaseban rizični faktor za povećanje koncentracije IgE antitela - ključnih molekula u patofiziološkom procesu alergijske bolesti. Posle praćenja kretanja alergije kod odraslih u periodu od 15 godina, istraživači su dokazali da je pušenje rizičan faktor za istovremeno povećanja IgE antitela i pozitivan kožni test na spoljne alergene.

   Ubodi insekata

   Kod nas su najčešće alergijske reakcije prouzrokovane ubodima insekata, posebno pčela, osa i stršljena. Posle uboda insekta, u većini slučajeva, javlja se lokalna alergijska reakcija. Kod posebno osetljivih osoba mogu da se jave i blaže ili teže sistemske reakcije, ali može da dođe i do najteže manifestacije alergije - anafilaktičkog šoka koji završava smrtno ako se hitno ne leči. Bolesnik koji je u šoku u stanju je sloma cirkulacije, bez krvnog pritiska, nepokretan, hladno mu je, obliven je hladnim znojem, mračno mu je pred očima i ima osećaj da gubi svest. Usled uboda insekata može da se javi i koprivnjača, otok očnih kapaka i crvenilo očiju, a kod nekih bolesnika javljaju se kašalj i otežano disanje uz “zviždanje “ u grudima. Grč ili otok grla posle uboda mogu da izazovu stezanje u vratu, promuklost i gušenje.

   * Mere opreznosti

   Tokom boravka u prirodi, treba izbegavati mahanje rukama radi teranja insekata, jer tada postaju agresivniji, ne stavljati jake mirise i ne jesti slatko voće na otvorenom, jer to privlači insekte. Dobro je izbegavati i široku odeću u koju inekti mogu da se uvuku. Korisno je prozore zaštititi mrežom. Osobe alergične na ubode treba uvek uz sebe da imaju lekove.

   * U slučaju teške alergijske reakcije

   Pri ubodu pčele, pincetom treba izvaditi žaoku i na mesto uboda staviti hladnu oblogu. Ako je reakcija samo crvenilo ili svrab, kožu treba oprati sapunom ili premazati antihistaminikom. Ako je osoba bez svesti, stavite je u bočni položaj do dolaska lekara.


     Doc. dr prim. Asja Stipić-Marković, spec. interne medicine i supspec. alergologije


     Vita 2008.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©