Google Search

Anoreksija i bulimija


       Da li je reč o prolaznoj fazi razvoja i odrastanja ili o istinskom poremećaju

Anoreksija i bulimija

   Poremećaji ishrane, anoreksija i bulimija, najčešći su u periodu adolescencije, ali pogrešno je smatrati ih poremećajima isključivo mlađeg životnog doba. Sve češće, ti poremećaji dijagnostikuju se i kod žena srednjeg životnog doba, oko 30. ili 40. godine života. U nastojanju da slede modne diktate, strahujući od viška kilograma, neke devojke, posebno u periodu adolescencije, obolevaju od poremećaja ishrane. Anoreksija, odbijanje jela, više je od težnje za dobrim izgledom, reč je o vrlo složenom psihičkom poremećaju, koji s bulimijom ima mnogo dodirnih tačaka.

   Prekomerna briga o izgledu, zabrinutost zbog eventualnog viška kilograma i pridavanje prevelikog značenja izgledu tela kriaju se u pozadini anoreksije i bulimije, poremećaja ishrane koji, osim što imaju teške posledice na psihičko i fizičko zdravlje, mogu da se završe kobno. U nekim slučajevima, sve počinje težnjom da se izgleda lepše - poput poznatih manekenki ili je posredi strah od starenja i promena koje ono donosi. Ali, bez obzira na uzroke i životno doba u kojem se jave, vrlo je važno pravovremeno otkriti poremećaje, osigurati odgovarajuće lečenje i prekinuti začarani krug u kojem se osoba nalazi. Bilo da je reč o anoreksiji ili bulimiji, u oba slučaja radi se o poremećaju ishrane, ali i znatno više od toga, zapravo, o psihičkim tegobama koje zahtevaju složen pristup, kako lekara tako i članove porodice obolele osobe.

   Kako prepoznati poremećaj

   Nagle promene telesne težine, stalno sprovođenje dijeta za mršavljenje, ili jednostavno preterana zabrinutost za količinu i vrstu hrane, i odbijanje hrane ili izbegavanje obedovanja zajedno s ostalim članovima porodice prvi su znaci upozorenja na koje bi roditelji trebalo da obrate pažnju. Kod zrelijih osoba, simptomi poremećaja mogu biti preterana briga za fizički izgled, iskrivljena slika o sopstvenom telu, strah od viška kilograma i starenja, prekomerna, nekontrolisana upotreba lekova koji pomažu mršavljenju i sredstava koja blokiraju osećaj gladi, prekomerno, tj. iscrpljujuće bavljenje sportom, česte glavobolje i probavne smetnje… Ali, postavljanje dijagnoze nije jednostavno, pri dijagnostikovanju je potreban veliki oprez. Naime, važno je otkriti da li je reč o istinskim znakovima bolesti ili samo o prolaznim promenama koje mogu biti odraz trenutnih stanja i događaja, depresije i teskobe i evenutalnih hroničnih oboljenja, na primer, dijabetesa, poremećaja rada štitnjače ili nekih vrsta tumora.

   Kome se obratiti za pomoć

   Za stručnu pomoć, najbolje je prvo se obratiti lekaru u pripadajućoj ambulanti. Posle prve procene ugroženosti organizma, slede detaljniji pregledi, koji ukazuju na stepen poremećaja rada pojedinih organa. Među specijalističkim pregledima, neizostavan je i razgovor sa psihijatrom.

   Ponekad, lečenje mora početi u bolničkim uslovima, i to ako se proceni da je došlo do znatnog iscrpljenja organizma. Kod relativno dobro očuvane fizičke kondicije, počinje stručno praćenje i uporedo uključivanje u psihoterapijski tretman. U celom procesu, važno je učestvovanje porodice, ne samo radi podrške nego i promene porodične homeostaze.

   Lečenje poremećaja hranjenja dugotrajan je proces koji se obično meri godinama, nažalost, tek u manjem broju slučajeva ono traje nekoliko meseci. Tokom lečenja, u kojem se zapaža poboljšanje, mogući su i duži periodi urednog jedenja ometani ponovnim recidivima bolesti. U slučajevima gde su anoreksija i bulimija samo neprimereni mehanizmi u razvojnom procesu odrastanja, prognoza je bolja. Ako se ovi mehanizmi učvrste i ne dođe do zamene sa zrelijim načinom rešavanja problema, potrebna je dugogodišnja psihoterapija.

   Cilj lečenja je postizanje fizičke i psihičke stabilnosti. Osim zdravog odnosa prema telu, to znači i ostvarivanje dobre slike o sebi, stabilnih odnosa s drugima i dobru procenu realnosti.

   Da li je moje dete bolesno?

   Nažalost, poremećaji ishrane, često, u početku, prođu nezapaženo, a tada izostaje lečenje. Naime, obolele osobe ne traže pomoć, jer nisu svesne svog stanja. Ipak, postoje neke promene ponašanja i znaci po kojima je moguće naslutiti da je posredi poremećaj ishrane. Neka vam naš podsetnik posluži samo kao pomoć u orijentaciji, nikako za postavljanje dijagnoze i pokušaje lečenja, neka vam olakša snalaženje i pomogne da potražite stručnu pomoć. Posmatrajte ponašanje svoje kćeri, odgovorite na pitanja i ako je više pozitivnih nego negativnih odgovora, popričajte s lekarom koji će vam dati savet šta i kako dalje.

   Umišlja da je predebela, zapravo ima normalnu telesnu težinu i građu.
   a) Da
   b) Ne

   U poslednje vreme, jako je smršala, ali tvrdi da se odlično oseća.
   a) Da
   b) Ne

   Prečesto je zainteresovana za zdravu ishranu (izbor namirnica, način pripremanja hrane...).
   a) Da
   b) Ne

Anoreksija i bulimija

   Često boravi u kuhinji i gleda kako pripremam jela.
   a) Da
   b) Ne

   Neke namirnice uopšte ne želi da jede (meso, umake...).
   a) Da
   b) Ne

   Nikad nije gladna, ne jede kao ostali članovi porodice i uvek jede sama.
   a) Da
   b) Ne

   U poslednje vreme, vrlo je povučena, ne druži se s prijateljima i rođacima.
   a) Da
   b) Ne

   Naizmenično se prejeda i gladuje.
   a) Da
   b) Ne

   Posle jela, povraća.
   a) Da
   b) Ne

   Tvrdi da nema nikakvih problema s hranom.
   a) Da
   b) Ne

   Sprovodi razne i stroge dijete u nastojanju da smrša, gladovanje joj ne pada teško.
   a) Da
   b) Ne

   Često komentariše način na koji se drugi hrane, kritikuje ih i deli savete.
   a) Da
   b) Ne

   Prestala joj je menstruacija ili ima vrlo neuredan ciklus.
   a) Da
   b) Ne

   Hiperaktivna je, svakodnevno se bavi iscrpljujućim fizičkim aktivnostima.
   a) Da
   b) Ne

   Neprestano se žali da joj je hladno.
   a) Da
   b) Ne

   Da li ste znali

   Prema nekim statistikama, od anoreksije danas boluje, otprilike, 0,5% populacije od 12. do 30. godine života, a većinu obolelih čine devojke i žene. Savremena medicina anoreksiju smatra jednim od najopasnijih poremećaja ishrane, kojem je izloženo, otprilike, 10% adolescenata. Da je reč o ozbiljnom i zabrinjavajućem poremećaju, potvrđuju i upozorenja lekara da se u 15-20% nelečnih slučajeva može očekivati koban ishod.

   Za razliku od anoreksije, za bulimiju je karakteristično prejedanje koje izaziva osećaj krivice i, posle nekontrolisanog uzimanja hrane, sledi namerno izazvano povraćanje. Od bulimije, prema statistikama, boluje, otprilike, 1,5% populacije životnog doba 12-30 godina. I anoreksija i bulimija javljaju se kao posledica preterane brige za izgled.

   Vita 2007.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©