Google Search

Čokolada - hrana bogova


     Osim količine, vrlo je bitno koju čokoladu jedemo, jer jedino čokolada sa visokim sadržajem kakaoa doprineće pozitivnom dejstvu na naše zdravlje.

Cokolada hrana bogova

   Priča o čokoladi počinje sa pronalaskom Amerike. Do tada, stari svet nije znao ništa o divnom i stimulativnom ukusu koji će postati poslastica miliona ljudi. Na dvoru kralja Ferdinanda i kraljice Izabele prvi put se pojavio glavni sastojak čokolade, kada se Kolumbo vratio iz Amerike i doneo mnoge do tada nepoznate namirnice. Među njima, i tamnobraon plodove koji su ličili na badem i nisu delovali obećavajuće. To su bili plodovi kakaoa, izvor svih čokolada.

   Tokom osvajanja Meksika, Kortez, veliki španski istraživač, otkrio je da su Asteci koristili kakao za spremanje napitka koji daje mudrost i znanje, poznat kao “čokolada”.1815. godine, slavni vladar Montezuma, koji je pio 50 čaša čokolade dnevno, poslužio je, u zlatnim čašama, španske goste pićem koje je nazvao “hrana bogova”. Međutim, zbog gorkog ukusa, Španci nisu bili oduševljeni. Da bi poboljšali ukus, oni su došli na ideju da ga zašećere. Osim toga, dodavali su i druge začine, kao što je vanila, i pre služenja ga grejali. Tako je novo piće pridobilo pristalice među španskom aristokratijom, a tajnu gajenja kakaoa i spremanja čokolade čuvali su od Evropljana skoro 100 godina.

   Konačno, tajna se proširila Evropom i uskoro je čokolada postala omiljeno piće na Francuskom dvoru, a uskoro je postala omiljena i u Egleskoj. U to vreme, samo su bogati mogli sebi da priušte zadovoljstvo pijenja čokolade.

   19.vek obeležio je dva revolucionarna otkrića u razvoju čokolade. Jedna engleska kompanija proizvela je čokoladu za jelo, a uskoro je u čokoladu počelo da se dodaje mleko, što je znatno poboljšalo njen ukus.

   Šta to sadrži čokolada?

   Čokolada sadrži proteine, masti, vitamin E, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, šećer, preko 600 antioksidanata, uključujući antioksidante koji štite od srčanih bolesti i kancera. Kalorijska vrednost čokolade je velika. Dodati šećeri najviše tome doprinose. Dve trećine masti u čokoladi nalazi se u formi zasićenih masti, stearinske kiseline i mononezasićenih masti, kao i oleinske kiseline. Za razliku od drugih zasićenih masti, stearinska kiselina ne podiže nivo štetnog LDL holesterola. Međutim, masti koje se dodaju pri proizvodnji čokolade su uglavnom u formi hidrogenizovanih biljnih ulja, da bi se očuvala konzistencija na sobnoj temperaturi.

   Kako čokolada može pozitivno da utiče na zdravlje?

   Novije studije pokazuju da kakao i tamna čokolada mogu da utiču na bolje zdravlje.Tamna čokolada, sa visokim sadržajem kakaoa, bogat je izvor flavonoida, među kojima je najvažniji epokatehin, koji ima kardioprotektivni efekat. Kakao poseduje značajan antioksidantni uticaj, štiti LDL od oksidacije, možda i više nego druge namirnice bogate polifenolima. Neka istraživanja su usmerena na prozvodnju kapsula sa flavonoidima iz kakaoa, u cilju lečenja demencije , dijabetesa i drugih bolesti. Čokolada sadrži kofein koji deluje stimulativno, ali je sadržaj znatno manji nego u kafi, tako da ne dovodi do poznatih neželjenih efekata koji mogu štetno uticati na zdravlje. Istraživanja su pokazala da teobromin, koji se takođe nalazi u čokoladi, može da utiče na smanjenje kašlja i da je efikasniji od kodeina.

   Zašto čokolada popravlja raspoloženje?

   Sadrži triptofan, koji je prekursor serotonina, tzv.hormona sreće, a poznato je da u centralnom nervnom sistemu serotonin igra važnu ulogu u regulisanju spavanja, raspoloženja, seksualnosti i apetita. Zato je čokolada proglašena za antidepresiv, a neki čokoladu svrstavaju i u afrodizijak. Dr Penny Kris-Etherton, poznati nutricionista, došao je do saznanja da čokolada ima i svojstvo da stimuliše produkciju endorfina, endogenih opioida. Endorfini deluju na opioidne receptore oslobađajući nas bola i stvarajući dobro raspoloženje. Za povećanje psihomotorne aktivnosti odgovoran je feniletilamin, supstanca slična amfetaminu.

   Ko treba da izbegava čokoladu?

   Dugo je čokolada proglašavana krivcem za pojavu akni. Međutim, naučnim studujama ovo nije potvrđeno, nego se čak došlo do zaključka da antioksidanti prisutni u čokoladi deluju pozitivno na kvalitet kože. Naime, utvrđeno je da je za pojavu akni zaslužno mleko, koje se dodaje pri proizvodnji mlečne čokolade. Pored svih korisnih svojstava čokolade, ne smemo zaboraviti da je visokokalorična namirnica i da bi gojazni ljudi trebalo da je izbegavaju.Osim njih, osobe koje boluju od migrene, jer se čokolada smatra okidačem migrenoznih napada.

   Zapamtite da je konzumiranje malo crne čokolade dobro, suviše je štetno. Ako želite da jedete više čokolade, moraćete da smanjite kalorije unete drugom hranom. Izbalansirana ishrana i redovna fizička aktivnost i dalje su osnova dobrog zdravlja.

Cokolada hrana bogova

   Tablica sastava nekih kakao proizvoda

  Kakao prah   Mlečna
čokolada  
Čokolada sa
lešnicima  
Čokolada
za kuvanje  
Energetska
vrednost  
400kcal >552.2kcal 562.7kcal 533.3kcal
Belančevine 8.0g 8.2g 9.3g 5.8g
Masti 21.0g 33.8g 35.6g 31.7g
Ugljeni hidrati   34.3g 53.8g 51.3g 56.2g
Na 6.5mg 92.5mg 80.0mg 10.0mg
Ca 124.3mg 205.4mg 229.0mg 54.0mg
K 1962.5mg 444.3mg 442.0mg 375.0mg
Mg 90.0mg 49.0mg 150.0mg 148.0mg
P 710.7mg 241.5mg 272.0mg 175.0mg
Vit.A 8.0µg 54.6µg 69.0µg 9.6µg
B1 0.31mg 0.31mg 0.29mg 0.08mg
B2 0.32mg 0.44mg 0.08mg 0.21mg
B6 0.0 0.035mg 0.38mg 0.04mg
E 0.0 0.3mg 0.0 0.0

   Zapamtite: Nikad ne jedite čokoladu pre jela ili na prazan stomak nego radije posle nisko kaloričnog, vlaknima bogatog obroka.

   Institut za zaštitu zdravlja Srbije «Dr Milan Jovanović Batut»

  Potpis: mr.sc.med. Jovanovski Zorica, spec. higijene

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©