Google Search

Debela deca - gojaznost je opasna za zdravlje


     Nekada je debljina u dečjem dobu bila sinonim za zdravlje, danas je znak da nešto nije u redu.

Debela deca gojaznost je opasna za zdravlje

   Čim beba ugleda svet, tim stručnjaka podvrgava je detaljnom pregledu, između ostalog merenju telesne težine i visine, a te brojke su važan pokazatelj detetovog napretka i smernice za način hranjenja i brige o detetu. Većina dece pri rođenju teži između tri i četiri kilograma, ali moguće su krajnosti koje prelaze donju i gornju granicu.

   Kako dete odrasta, telesna težina je pokazatelj njegovog zdravlja i roditeljima i pedijatru koji prati razvoj. Budući da je na redovnom lekarskom pregledu kontrola težine i visine obavezna, pedijatar može na vreme da reaguje i primeti nepravilnosti. Dok je nekada debelo dete bilo sinonim za zdravlje, danas je prekomerna debljina znak da nešto ipak nije u redu.

   Za razliku od siromašnih zemalja Azije i Afrike, u razvijenim zemljama broj gojazne dece u stalnom je porastu, a prema nekim statistikama danas ih je 9 miliona u dobu od 6 do 19 godina.

   Kada bi gojaznost bila samo estetski problem, možda i ne bi trebalo oko nje dizati toliku galamu, ali prekomerna težina je jedan od faktora koji pospešuju pojavu mnogih oboljenja. Istraživanja pokazuju da je veliki postotak odraslih koji imaju problem sa težinom, u detinjstvu takođe bilo gojazno. Dakle, gojaznost je bolest koju je moguće sprečiti i koju treba lečiti još od malih nogu, inače može imati velike posledice za ceo život, kako na psihičko tako i na fizičko zdravlje. Na primer, gojazna deca u kasnijem životnom dobu imaju veće šanse da obole od dijabetesa i bolesti srca.

   S obzirom na brzi ritam života i zaposlenost oba roditelja, deca se vrlo rano socijalizuju i odvajaju od svoje porodice, dakle, izložena su uticaju okoline i počinju da se bore za svoje mesto u društvu. Gojazno dete teže će se uklopiti među svoje vršnjake, jer mu suvišni kilogrami neće dopustiti da ih prati u igri, uvek će biti najtromije i najsporije. Tako je izloženo izrugivanju i zadirkivanju ostale dece, što za posledicu ima povučenost, osećaj manje vrednosti, pasivnost, izbegavanje kontakata, a u adolescentnom dobu i depresiju koja može dovesti do teških poremećaja poput bulimije ili anoreksije. Dakle, roditelji, ako primetite da se vaše dete pretvara u slatku debeljucu, reagujte na vreme!

   Kada je dete gojazno?

   Prekomerna težina određuje se prema količini masnog tkiva u odnosu na mišićnu masu i telesnu visinu. Ali, potrebno je istaći da je potkožno masno tkivo neophodno i da ga svi imamo, međutim, ukoliko ga ima previše, ono utiče na pokretljivost, fizičko i psihičko zdravlje.

   Ne postoji savršena telesna težina deteta, ali postoje standardi s obzirom na telesnu visinu, doba i pol. Na primer, preporučena težina 8-godišnjeg deteta bila bi između 23 i 32 kilograma. Ali, gojaznost je mnogo više od broja na vagi, a jedino će pedijatar, koji redovno prati razvoj vašeg deteta, proceniti da li je reč o gojaznosti. Lekar kod svoje procene uzima u obzir visinu, težinu, doba i pol, koji se definišu indeksom telesne mase ili ITM-om.

   Kad je reč o vrednosti ITM-a, treba reći da je i to samo okvirni pokazatelj mase masnog tkiva kod deteta. Kako su mišići teži od masnog tkiva, često mišićavija deca imaju veći indeks od prosečnog, a to ne znači da su gojazna. Takođe, neki sa niskim indeksom telesne mase mogu imati preveliku količinu masnog tkiva.

   Zašto se dete goji?

   U većini slučajeva, višak kilograma je posledica nepravilne i neredovne ishrane, unos više kalorija nego što ih potroši fizičkom aktivnošću. Višak kalorija se taloži u masno tkivo, pa što više kalorija dete unese, u njegovom se organizmu stvori više masnoće.

   Deca danas, uglavnom, većinu svog slobodnog vremena provode ispred TV-a ili igrajući kompjuterske igrice, usput grickajući čips i ostale grickalice i ispijajući neko slatko gazirano piće. Na spomen šargarepe i spanaća, reći će: "Bljak!", a roditelji će im, zbog nedostatka vremena, jednostavno dodati još jedan hamburger ili neku poslasticu. Tek je mali broj škola koje decu podstiču na sportske aktivnosti. Pešačenje, plivanje i vožnja bicikla sve su ređa zabava.

   Spomenućemo još jedan faktor: gojaznost može biti i nasledna. Ali, nemojte se obeshrabriti, jer, uz zdrav način života, redovno kretanje i pravilnu ishranu, svoje dete možete sačuvati od prekomerne težine. Štaviše, poželjno je da se i vi disciplinujete, jer vaše navike - koliko zdrave hrane jedete i koliko se krećete - i te kako utiču i na zdravlje vašeg deteta.

   Sačuvajte svoje dete od gojaznosti, idite s njim u prirodu, učite ga da zavoli sport i kretanje. Zajedno možete, kroz igru, puno toga da prenesete svom detetu. Aktivno iskoristite slobodno vreme, a korist će imati cela porodica. Umesto liftom, penjite se stepenicama, umesto da vozite automobil, sa svojim detetom otpešačite deo puta. Ponekad, kad je reč o zdravlju, izreka "Vreme je novac" nije istinita. Jedino što uvek možete dati svom detetu jeste vreme.

   Zdrava je ishrana druga stavka idealne telesne težine. Jedite raznovrsno, bar dve porcije voća i povrća dnevno, izaberite vodu umesto sokova.

   Ako ste zabrinuti za težinu svoga deteta, prvi je korak - obratite se pedijatru. On će vam predložiti način ishrane i preporučiti vežbe. U načelu, deci ne treba dijeta, ali kod ekstremno debelih preporučuje se razgovor s nutricionistom i poseban režim ishrane. Ne zaboravite, ako je vaše dete gojazno, budite s njim nežni. Šale na njegov račun samo će pogoršati situaciju. Pokušajte ga ohrabriti tako što ćete se zajedno boriti sa ovim problemom.

   Saveti za roditelje

   Porast gojaznosti u dečjem uzrastu, koji se i kod nas beleži poslednjih godina, bio je podsticaj za prim.dr med. Jasminku Komnenović da roditeljima pomogne savetima u knjizi "Dečja ishrana". Reč je o praktičnom vodiču za ishranu deteta od prvog obroka do prvih školskih obroka, u kojem su, osim korisnih saveta, i predlozi jelovnika i jednostavni recepti. Posebno poglavlje u knjizi bavi se problemom gojaznosti, a Vita vam prenosi deo.

   10 koraka do optimalne telesne težine

  1. Prirodna ishrana (dojenje)
  2. Odložite čvrstu hranu, a kad se počne s njom, uključite
      koncentrovanu hranu koja je bogata hranljivim sastojcima,
      ali niskokalorična (pre povrće nego voće i žitarice
      umesto slatkiša).
  3. Svaki bebin plač ne znači da je gladna ( možda je žedna,
      usamljena ili želi da je nosite).
  4. Ne nalivajte bebu sokovima. Gotovi sokovi imaju isto toliko kalorija
       koliko i mleko, ali su siromašniji hranljivim sastojcima.
      Prekomerno davanje sokova dojenčetu, može biti uzrok
      gojaznosti. Umesto koncentrovanih sokova, treba davati razblažene.
  5. Kad je budna, beba treba uvek da bude u pokretu.
  6. Poštujte apetit svog deteta. Mnogi roditelji se žale da je dete u
      drugoj godini probirljivo, da jede manje i da više voli da
      "prezalogaji". U prvoj godini, dete mnogo jede jer naglo raste
      i utrostručava svoju porođajnu težinu sa navršenom godinom,
      a na kraju druge godine, teže je samo za trećinu od one na
      kraju prve. Mnoga deca u drugoj godini više rastu u visinu
      nego što dobijaju na težini.
  7. Deca vole da grickaju. Pet malih obroka dnevno - bolje je nego tri velika.
  8. Ne insistirajte da dete pojede sve iz tanjira.
  9. Ne dopustite detetu da jede zato što mu je dosadno.
10. Nikad ne koristite hranu (slatkiše) da biste dete nagradili.

   Najzad, ako želite da vaše dete bude zdravo i zdravo se hrani, pokažite to sopstvenim primerom.
Svojim načinom ishrane i navikama kretanja - uzor ste svom detetu.

   Šta misle deca

   Osim velikog broja odraslih koji su opsednuti debljinom i roditelja koje brine gojaznost dece, i deca su takođe opsednuta. Kako u svetu raste broj debele dece, u porastu je i broj dece koja su zabrinuta zbog svog izgleda, koja ne nose lako svoje suvišne kilograme. Anketa sprovedena na više od hiljadu američke dece, u dobu od 9 do13 godina, dala je rezultate koji su iznenadili lekare i psihologe. Pokazalo se da su i pre puberteta deca i te kako svesna da prekomerna telesna težina nije poželjna i da može ozbiljno da ugrozi zdravlje. Najveće je iznenađenje za stučnjake bila činjenica da deca u tom dobu imaju izgrađen sistem vrednosti svog i tuđeg izgleda povezan sa telesnom težinom. Oko 17% ispitane dece tog doba izjavilo je kako je već sprovodilo neku dijetu za mršavljenje, dok je čak 5 % dece koristilo i neki dodatak ishrani koji pomaže mršavljenju. Dve trećine ispitane dece svesno je kako su pravilna ishrana i redovno vežbanje najbolji način mršavljenja. Isto tako, više od polovine njih mnoge svoje vršnjake smatra predebelima.

   Većina dece složila se oko toga da debela deca teže sklapaju prijateljstva, ali zato nešto manje od 80 % njih svoju kilažu smatra normalnom ili čak ispod prosečne. Naravno, među ispitanom decom koja su izjavila da ih brine eventualno debljanje, većinu čine devojčice.

   Rezultati ne bi bili toliko zabrinjavajući da među ispitanom decom nije bilo 4% onih koji su sebe svrstali u kategoriju jako debelih, i to nezavisno od stvarne telesne težine, koja je kod nekih potpuno normalna. Rezultati ove ankete nameću pitanje: brine li decu više izgled ili zdravlje? Jesu li zaista svesna svih posledica koje gojaznostost može imati na zdravlje, ili je njihova težnja umerenoj i preporučenoj telesnoj težini zapravo rezultat modnih diktata?

   Ako primetite da se vaše dete pretvara u slatku debeljucu, reagujte na vreme

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©