Google Search

Dodaci ishrani - uzmite prvu dozu


          Dopuna ishrane u obliku vitamina i minerala je korisna, ali samo ako znamo šta, kako i kada je uzimamo

Dodaci ishrani uzmite prvu dozu

   Verovatno ste i vi bar jednom u životu upotrebili dodatke ishrani, vitamine i minerale, u nastojanju da sprečite nedostatak tih važnih supstanca za zdravlje i dobar izgled. Možda ste upravo današnji dan počeli tabletom za koju verujete da sadrži "sve što vam je potrebno". Da li je zasta tako, uzimate li ono što vašem telu zaista treba ili možda u nečemu grešite?
   Dodaci ishrani na granici su između hrane i lekova, a nesuglasice o njihovoj primeni su česte. Dok neki nutricionisti preporučuju zdravu i raznovrsnu ishranu kao najbolji izvor svih za život važnih elemenata, drugi zagovaraju redovnu dopunu ishrani, s tim da se izbor preparata prilagodi trenutnom stanju organizma i simptomima koji ukazuju na eventualne nedostatke. Kako se povećana potreba za vitaminima i mineralima obično javlja u proleće, posle zime koja iscrpi odbrambeni sistem, podsećamo vas na važnost pravilnog izbora dodataka ishrani. Samo ako uzimate ono što vam zaista treba, postići ćete ono što želite, pomoći organizmu da se oporavi od zime i lakše suoči s vrućinama.

   Zašto su potrebni

   Možda ste na pakovanju nekog od dodataka ishrani primetili napomenu da on nije zamena za raznoliku i uravnoteženu ishranu. To znači da s nekoliko tableta ili kašika praha dnevno nećete sprečiti bolesti i tegobe, nedostatke nutrijenata i očeličiti zdravlje, zapravo, to nije sve što treba preduzeti za zdravlje. Zdrava ishrana, koja bi naše telo snabdela energijom i nutrijentima, morala bi da bude raznovrsna i umerena, zasnovana na sezonskim namirnicama. Međutim, sezonskih namirnica sve je manje, a još je manje onih koje su pravilno gajene i skladištene. Zahvaljujući gajenju u staklenicima i mogućnostima transporta iz svih delova sveta, cele godine možemo da uživamo u jagodama, trešnjama, kajsijama, grožđu, paradajzu, tikvicama ili krastavcima i dinjama. Ali, namirnice gajene u staklenicima, oblikom i bojom, slične su prirodno gajenim plodovima, ali imaju manju nutritivnu vrednost, tako da ishrana bazirana na takvim namirnicama, uprkos raznovrsnosti, neće osigurati dovoljno vitamina, minerala, vlakana i fitohemikalija. Uz njih su dodaci ishrani više nego potrebni, postaju neophodna dopuna. Ipak, i uz takvu ishranu, ne valja preterivati s dozama dodataka ishrani. Veliki broj ljudi, različitih životnih navika i doba, greši upravo sa dozama. U želji da sačuva zdravlje, nekontrolisano i prema sopstvenoj proceni, svakodnevno, uzima niz takvih preparata. Pre uzimanja dodataka ishrani, najbolje bi bilo posavetovati se s lekarom ili nutricionistom, koji će utvrditi da li su dodaci ishrani potrebni, koji su potrebni i u kojim dozama.

   Odaberite dobar proizvod

   Među mnoštvom različitih preparata s vitaminima, mineralima i oligoelementima, nije lako odabrati. Kako je reč o preparatima kojima se, osim nutritivne vrednosti, pripisuju i lekovita svojstva, prvo je pitanje: da li ih treba koristiti bez lekarske kontrole? U zemljama Evropske zajednice, najavljeni su stroži propisi, prema kojima bi se vitamini i minerali, ubuduće, prodavali uz strogu kontrolu, odnosno uz lekarski recept, kao ostali lekovi. Kod nas se i dalje nabavljaju u apotekama i supermarketima, bez lekarskog recepta. U Srbiji se na dijetetske suplemente trenutno primenjuju opšte odredbe pravilnika o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se mogu stavljati u promet, iz 1985.godine, te je veliki broj pitanja vezanih za ovu vrstu proizvoda ostavljen proizvoljnom tumačenju svih učesnika u ovoj oblasti, od proizvođača, uvoznika, carinskih tadnika, inspekcijskih službi, farmaceuta i lekara. To se posebno odnosi na maksimalne doze vitamina, minerala i drigih aktivnih supstanci koje se mogu naći u suplementima na našem tržištu. U zemljama članicama Evropske Unije, iz kojih potiče veliki deo suplemenata na našem tržištu, ova oblast je uređena, neusklađeno, na različite načine.

   Doziranje i primena

   Za doze dodataka ishrani važi isto pravilo kao i za lekovito bilje - korisni su, ali mogu da budu i beskorisni, čak i štetni. Dakle, potrebna je opreznost. Svaka je osoba drugačija biohemijska jedinka, pa je teško odrediti optimalne kombinacije nutrijenata u optimalnim dozama. Ipak, postoje standardne vrednosti koje se odnose na populaciju zdravih odraslih osoba. Ako već na svoju ruku, bez savetovanja sa stručnjakom, uzimate neke preparate, treba se pridržavati preporučenih dnevnih doza. Skraćenica na deklaraciji svakog pakovanja dodataka ishrani je RDA (recomended daily amount), odnosno preporučeni dnevni unos.

   Preteran unos nekih vitamina i minerala može da bude isto opasan kao i njihov nedostatak u organizmu, pa je potrebna posebana opreznost ako se uzima nekoliko različitih multivitaminskih preparata istovremeno.

   Ako osluškujemo svoje telo, sami možemo da pratimo signale koje nam ono šalje, a koji nastaju zbog neodgovarajuće ishrane, načina života ili određenih zdravstevnih tegoba. Signali koje nipošto ne smemo da zanemarimo su oslabljeni imunitet, učestale infekcije, anemija, loš kvalitet kose, kože i noktiju, smanjen apetit, grčevi mišića, umor, slabost, iscrpljenost, potištenost, nesanica, sporo zarastanje rana i još niz kliničkih i supkliničkih simptoma. Naravno, moderan način života umnogome povećava opasnost supkliničkih nedostataka, ali stručnjaci savetuju da prvo treba poboljšati ishranu i prilagoditi je potrebama tela, a tek posle toga, po potrebi, uzimati kvalitetne dopune ishrani.

   Opasno preterivanje

   Među vitaminima, s obzirom na način na koji ih telo koristi, razlikujemo topive u mastima i topive u vodi. U vodi su topivi vitamini B grupe i vitamin C, a zajedničko im je svojstvo i to što ih telo ne čuva u obliku zaliha. Brzo se izlučuju, rok trajanja im je kratak, pa je važno određenu količinu tih vitamina telu osigurati svakodnevnom ishranom. Prihvatljiva je i trostruko veća dnevna doza tih vitamina, jer je mogućnost hipervitaminoze mala, a eventualni višak se lako izlučuje mokraćom.

   Vitamini A, D, E i K topivi su u mastima, dobro se resorbuju putem creva, ali taj prenos može da se poremeti zbog poremećaja i oboljenja probavnog sistema, žuči i gušterače. Vrlo dobro mogu da se uskladište u organizmu, i to najčešće u jetri i masnom tkivu, zato se njihov prekomerni unos odražava kao hipervitaminoza i za posledicu može da ima narušavanje ravnoteže organizma, pa čak i pojavu nekih bolesti. Minerali su, pak, obično prisutni u dozama nižim od preporučene vrednosti, a posebnu pažnju treba posvetiti gvožđu. Treba izbegavati preparate koji sadrže više od 60% dnevne količine gvožđa, osim ako to nije propisao lekar. Terapijski uticaj visokodoziranih preparata moguće je sprovesti jedino u kliničkim uslovima i uz savet lekara, dok nekontrolisano uzimanje visokih doza nekih vitamina, minerala i fotohemikalija može da ugrozi zdravlje.

   Fitohemikalije i zoohemikalije

   Noviji dodaci ishrani, uz vitamine i minerale, sadrže i neke nove aktivne supstance, kao što su fitohemikalije i zookemikalije. Reč je o probioticima, glukozamin-sulfatu, omega 3 masnim kiselinama, aminokiselinama, flavonoidima, koenzimima, supstancama koje, po strukturi i delovanju, nisu ni vitamini ni minerali, ali učestvuju u telesnim funkcijama i održavanju ravnoteže i zdravlja organizma. O uzimanju nekog od tih preparata, treba se posavetovati s lekarom i/ili nutricionistom, posebno ako već uzimate lekove ili se pripremate za operativni zahvat.

   Preparati vitamina i minerala nisu zamena za uravnoteženu ishranu
 

   Vita 2007.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©