Google Search

Dosije dijabetes - odgovori lekara 1


     Podsetnik za kvalitetniji život

Dosije dijabetes odgovori lekara


   mr. sc.med. Danijela Ristić Medić, spec.interne medicine
   Institut za medicinska istraživanja
   Laboratorija za ishranu i metabolizam
   Beograd


   1. Na koje podatke iz deklaracije namirnica dijabetičari treba da obrate posebnu pažnju?

   Pre svega, na kalorijsku vrednost namirnica (važno za terapiju gojaznosti ili pothranjenosti), na vrstu i sadržaj šećera, na količinu i vrstu masnoća, kao i na sadržaj soli (posebno kod povišenog krvnog pritiska). Preporuka je biranje namirnica bogatih složenim ugljenim hidratima, rastvorljivim dijetnim vlaknima i smanjen unos zasićenih masnih kiselina.

   2. Šta se kod obolelih događa u pubertetu, odnosno u tinejdžerskom dobu?

   Vreme puberteta je period, kako fizičke tako i psihičke, promene mlade osobe. Javlja se izražen osećaj samouverenosti, bunta, neprilagođenosti, psihičke nestabilnosti, uz često neprihvatanje saveta o ponašanju u samokontroli i regulaciji šečerne bolesti. U tom životnom periodu, bolest je izrazito nestabilna zbog dinamičke promene hormona u skladu sa fižičkim rastom i promenom ponašanja. Kod dece i mladih je krizno pogoršanje prouzrokovano nepravilnim ili neurednim lečenjem insulinom, ne pridržavanjem dijabetične dijete, čestim infekcijama kojima su deca izložena i emocionalnim stresovima zbog puberteta. Ishrana dece sa dijabetesom treba da sadrži iste preporuke koje se daju zdravoj deci sličnog uzrasta i pola, pri čemu raspored unosa ugljenih hidrata tokom dana treba da bude usklađen sa režimom insulinske terapije. Preporučuje se fizička aktivnost uskleđena sa uzrastom deteta, učešće u nastavi fizičkog vaspitanja, bavljenja sportom, sa izuzetkom sportova u kojima nagla hipoglikemija može da ugrozi život bolesnika (skokovi, ronjenje).

   3. Koliki je rizik da deca dijabetičara obole i da li postoji prevencija?

   Smatra se da je šećerne bolest nasledna, a hoće li doći i do njenog ispoljavanja, zavisi od načina života. Tip 1 dijabetesa nastaje kao posledica uzajamnog delovanja genetskih faktora, faktora spoljne sredine i imunoloških faktora. Ako je otac dijabetičar, kumulativni rizik da deca dobiju dijabetes tipa 1 je 6% a ako je majka dijabetičar, samo 2%. Do sada, nema čvrstih dokaza o efektima u prevenciji razvoja ovog tipa dijabetesa uprkos brojnim ispitivanjima. Tip 2 dijabetesa nastaje kao posledica uzajamnog dejstva genetskih predispozicija i faktora spoljne sredine (neadekvatna ishrana, neodgovarajuća fizička aktivnost, pridruženost drugih oboljenja). Kod dece čija oba roditelja imaju tip 2 dijabetesa javlja se u 40% slučajeva.Gojaznost se označava kao jedan od važnih činilaca za nastanak tipa 2 šećerne bolesti, posebno ako u porodici već postoji ovaj tip dijabetesa. Kod manje gojaznih, rizik je 4% dok je kod izražene gojaznosti 40% i raste zavisno od s porasta telesne mase, uz napomenu da abdominalni tip gojaznosti nosi veći rizik. Pravilna ishrana, pravilno raspoređena i dozirana fizička aktivnost, edukacija i zdravstveno prosvećivanje je neophodno radi sprečavanja pandemije gojaznosti.

   4. Kakvo je stanje u Srbiji?

   Dijabetes je jedno od vodećih hroničnih oboljenja u svetu, pa i u našoj zemlji, uz stalni porast, naročito tipa 2. Prevaga šećerne bolesti u Srbiji iznosi oko 2,5%, uz napomenu da ne postoji registar svih obolelih, pa je najverovatnije da na svakog registrovanog bolesnika postoji još jedan nedijagnostikovan slučaj. Procenjuje se da je životni vek obolelih od dijabetesa tipa 2 kraći za 8 do 10 godina, a ovaj tip čini oko 75% svih bolesnika. Javlja se kod starijih od 40 godina, a polovina bolesnika je gojazna. Epidemiološke studije su pokazale da se godinama pre jasnog ispoljavanja kliničke slike bolesti mogu utvrditi poremećaji u toleranciji glukoze. Takođe je pokazano da u trenutku kada se postavlja dijagnoza tipa 2 dijabetesa, oko 50% bolesnika imaju jednu ili čak više tipičnih dijabetesnih komplikacija. Tip 1 dijabetesa se javlja u oko 15-25% svih dijabetičara, od kojeg najčešće obolevaju deca i ljudi mlađi od 35 godina. Procenjuje se da godišnje, u centralnoj Srbiji i Vojvodini, od dijabetesa oboli 130-160 dece i mladih, dok njihov ukupan broj iznosi 1200- 1300. Učestalost raste sa uzrastom, a najveća incidenca se registruje u doba puberteta, odnosno od 10-14 godine života, uz podjednaku zastupljenost kod oba pola.

   5. Postoji li veza izme?u dijabetesa i stresa?

   Stres može da utiče na nivo šećera u krvi. To je stanje fizičke ili psihičke pometnje našeg organizma koji pokušava da aktivira sve kompenzatorne mehanizme radi odbrane i povratka u normalno fiziološko stanje. Stres se javlja kao posledica emocionalnih trauma, teških bolesti, operativnih zahvata, kada je organizam prepunjen hormonima koji negativno deluju na insulin, pa samim tim povećavaju nivo glukoze u krvi. Relaksacione tehnike, uključujući i duboko disanje, mogu da smanje stres i da ga efikasno savladaju.

   6. Šta se događa u trudnoći?

   Dijabetes dijagnostikovan pre trudnoće komplikuje oko 0.2% do 0.3% svih trudnoća. Pre i tokom trudnoće, žene sa dijabetesom treba da održavaju zadovoljavajuću regulaciju glikemije. Uz adekvatno lečenje, moguće je sprečiti najveći broj komplikacija i kod bebe i kod majke. Kada se prvi put tokom trudnoće pojavi poremećaj tolerancije glukoze ili nastane dijabetes, tada se govori o gestacijskom dijabetesu. Ovi poremećaji se javljaju u oko 2-3% svih trudnoća. On je ređi kod žena koje su zatrudnele pre 25. godine života i koje su imale normalnu telesnu masu. Ako se utvrdi poremećaj tolerancije glukoze, trudnice moraju da sprovode dijabetičnu dijetu, a ako to ne dovede do regulacije glukoze, mora u terapiju da se uvede insulin. Kod velikog broja žena, znaci šećerne bolesti posle porođaja nestaju, pa se lečenje prekida. Žene koje su imale gestacijski dijabetes imaju povećan rizik da dobiju tip 2 dijabetesa kasnije tokom života.

   7. Da li je moguće pravilnom ishranom i telesnom aktivnošću pobediti dijabetes?

   U tipu 2 dijabetesa, terapija ishranom treba ne samo da obezbedi adekvatni unos energetskih materija nego i da omogući korigovanje gojaznosti, kao i da stvori uslove za korekciju poremećaja nivoa lipida i krvnog pritiska, koji su česti kod bolesti. Fizička aktivnost mora biti stalna, ali prilagođena opštem stanju zdravlja dijabetičara i njegovoj terapiji. Postupci koji vode u dobro regulisanu šećernu bolest zahtevaju direktno učešće pacijenata i adekvatne mere edukacije, prvenstveno u pogledu samokontrole glikemije, promene načina života uz održavanje idealne telesne mase, ali se ne savetuje nagli gubitak težine.

- 1/2 -

Drugi deo

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©