Google Search

Dosije dijabetes - odgovori lekara 2


     Tačno / Netačno

Dosije dijabetes odgovori lekara2

   Da li je holesterol jedini krivac za infarkt?

   Smatramo ga najvećim neprijateljem zdravlja, krivcem za najpogubnije bolesti srca i krvnih sudova, a ipak, uz “štetan”, često spominjemo i “korisni” holesterol
   1. Postoje dve vrste holesterola, “koristan” i “štetan”.

   Tačno i netačno. Ukupan holesterol utvrđuje se laboratorijskom analizom krvi. Izrazi “koristan” i “štetan” holesterol koriste se često, ali ne uvek ispravno. Zapravo, postoji samo jedna vrsta holesterola u krvi, ali je i te kako važno u kakvim se česticama taj holesterol nalazi. Budući da ta supstanca ne može sama da kruži kroz krv organizmom, potrebno je da se veže uz posebne belančevine u čestice koje nazivamo lipoproteini. Te čestice-lipoproteini krvlju donose holesterol do svih ćelija u organizmu. Glavni lipoproteini prenosnici holesterola zovu se LDL (Low Density Lipoproteins). Holesterol u tim česticama je onaj koji nazivamo LDL-holesterol, odnosno “štetni” holesterol. Ako ga ima previše, on se iz tih čestica taloži na zidove krvnih sudova i izaziva aterosklerozu, a na ateroskleroznim talozima nastaju ugrušci koji mogu da zapuše krvni sud i izazovu infarkt srca ili moždani udar.
   Druge čestice prenosnici holesterola su HDL čestice (High Density Lipoproteins) i holesterol u njima, odnosno HDL-holesterol nazivamo “korisnim”, jer je njegova uloga suprotna. I te čestice sadrže dosta holesterola, ali on potiče sa mesta na krvnim sudovima gde je sakupljen višak, pa su tako HDL-čestice svojevrsni “čistači” krvnih sudova. Zato je holesterol sakupljen u njima pokazatelj naše zaštićenosti od infarkta. HDL-česticama holesterol dospeva u jetru, koja ga, prema potrebi, odstranjuje ili ponovno koristi. Reč je dakle o lipoproteinima, prenosnicima holesterola HDL i LDL, dakle, holesterolu u njima koji je “štetan” ili “koristan”. Analizama krvi, utvrđuje se količina ukupnog HDL i LDL-holesterola u krvi. Dobro je imati što viši nivo HDL-holesterola, a pogubno je imati povišen nivo LDL-holesterola, jer ovaj drugi dovodi do ateroskleroze.

   2. Povišen nivo LDL-holesterola u krvi povećava rizik obolevanja od ateroskleroze i njenih posledica.

Tačno. Ako ga ima previše, štetni LDL-holesterol taloži se na unutrašnjoj strani krvnih sudova. Postepeno se stvaraju talozi masnoće, koje stvaraju aterom. Sa godinama, taloženjem se smanjuje obim krvnih sudova, što ugrožava protok krvi, a time i dotok kiseonika u tkiva koja ti sudovi snabdevaju. Smetnje se ispoljavaju bolovima organa (srca, miši?a nogu) koji ne dobijaju dovoljno krvi. Svaki ateromom sužen krvni sud može da se zapuši ugruškom, ali posebno su ugroženi krvni sudovi srca i mozga. Zapušenje srčane koronarne arterije prouzrokuje infarkt srca. Ako, pak, zbog suženja suda manje krvi i kiseonika dospeva u srčani mišić, to izaziva bol, odnosno anginu pektoris. Ali, određena količina kiseonika koji dolazi u srce nije nam potrebna samo pri velikim naporima, na primer, kada trčimo 100 metara. Ako osoba sa suženim koronarnim sudovima izađe iz toplog u hladno i hladnoća aktivira mišiće u krvnim sudovima, pa se oni stegnu, odnosno telo nastoji da sačuva svoju prirodnu toplinu, tada se mogu javiti bolovi u grudnom košu koji ukazuju na suženje krvnih sudova srca. Takav se napad angine pektoris može javiti i pri velikim uzbuđenjima, jer se i tada stežu krvni sudovi.

   3. Normalan nivo holesterola u krvi štiti nas od infarkta srca.

   Netačno. Normalan, pa čak i nizak, nivo holesterola u krvi nije dovoljna zaštita. Dosta muškaraca srednjeg životnog doba, koji su najčešće žrtve infarkta srca, imaju normalan nivo holesterola u krvi, ali su, na primer, pušači ili boluju od povišenog krvnog pritiska. Iako povećani holesterol dovodi do zapušenja krvnih sudova, on nije uvek odgovoran za infarkt. Danas su poznati i brojni drugi uzroci bolesti krvnih sudova: pušenje, nedovoljno kretanje, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, poremećaji zgrušavanja krvi, stres, preterano konzumiranje alkohola, povećana količina homocisteina, nedovoljan unos vitamina i višestruko nezasićenih masnih kiselina antioksidacijskog dejstva, nezdravo okruženje i način života, prekomerna telesna težina, nasledne osobine... Ipak, treba održavati ukupan holesterol u krvi ispod 5 mmol/l, a LDL-holesterol ispod 3 mmol/l, jer time smanjujemo rizik.

   4. Hrana bogata holesterolom utiče na povećanje holesterola u krvi

  Tačno i netačno. Dugo se verovalo da je to potpuno tačno. Odatle i sve više proizvoda (ulja, namazi...) sa oznakom “bez holesterola”. Verujući kako je sva masna hrana pretnja zdravlju zbog holesterola koji sadrži, godinama smo oprezno izbegavali maslac, jaja i niz drugih namirnica koje sadrže holesterol. Danas se, međutim, zna da holesterol iz hrane relativno malo utiče na nivo holesterola u krvi. Šta onda izaziva povećane koncentracije holesterola u krvi? Kada je reč o ishrani, to je, pre svega, prekomerno unošenje zasićenih masnih kiselina životinjskog porekla. One, naime, podstiču sintezu holesterola u organizmu, pa time utiču i na porast količine holesterola u krvi. Najviše zasićenih masnih kiselina sadrže namirnice životinjskog porekla, kao što su masno meso (svinjetina, ali i govedina) i suhomesnati proizvodi (pašteta, mesni doručak...), zatim kolači sa kremom, majonez, pavlaka i drugi punomasni mlečni proizvodi, ali i neke biljne masnoće, na primer, palmino i kokosovo ulje i prženo i kuvano ulje. Srećom, postoje i “korisne” masne kiseline. To su višestruko nezasićene masne kiseline, koje u organizmu imaju ulogu donekle sličnu nekim vitaminima. Najkorisnije su masne kiseline koje organizam ne može prirodno da proizvodi (nazivamo ih esencijalne masne kiseline). One štite krvne sudove, sprečavaju donekle nastanak ugrušaka i povećavaju nivo HDL-holesterola, a nalazimo ih u namirnicama biljnog porekla, kao što su maslinovo i kukuruzovo ulje, uljasto voće i riba, posebno plavih. Ali, nije dobro unositi ni previše ovih ulja, jer ćemo se udebljati.

   5. Među štetnim masno?ćma postoje i neke korisne masnoće, i obratno.

Tačno. Neka ustaljena mišljenja dovela su do toga da zaboravimo kako je priroda savršeno usklađena. Tačno je da je prekomerna količina štetnih masnoća u hrani opasna za zdravlje, ali umerene količine tih masnoća garantuju normalne funkcije i razvitak mozga. Osim toga, u njima su otopljeni vitamini A, E i D. Zato, masnoće ne valja potpuno izbaciti iz ishrane čak ni u strogim dijetama. Sa druge strane, i “korisne” masnoće mogu izazvati neželjene nuspojave ako se jedu u velikim količinama. Ako vam količina holesterola u krvi inače nije povećana, opasne su samo prekomerne količine masnoće u hrani.

   6. Ako zasićene masne kiseline povećavaju nivo “štetnog” LDL-holesterola, nezasićene masne kiseline utiču na povećanje “korisnog” HDL-holesterola.

   Netačno. Nivo korisnog ili HDL-holesterola može se povećavati samo do određene granice. Ako se ispitivanjem utvrdi povećan nivo ukupnog holesterola, po pravilu je reč o povećanom LDL ili štetnom holesterolu. Zato uvek treba sniziti nivo tog holesterola, tj. hranom unositi nezasićene masne kiseline i, po potrebi, trajno uzimati lekove.

   7. Uz zdravu ishranu, ne preti nam opasnost od holesterola.

   Netačno. I telo mršave osobe, koja jede raznovrsnu hranu bez mnogo životinjskih masnoća, može proizvoditi znatno više LDL-holesterola nego što je poželjno ako ta osoba boluje od genetskog poremećaja. Takva će osoba imati jako povećan holesterol u krvi. U nekim slučajevima, reč je o porodičnoj hiperholesterolemiji, naslednoj bolesti koja pogača jednu od pet stotina osoba. Ta bolest se ispoljava porastom holesterola u krvi na nivo od 10 i više mmol/l. Lečenjem lekovima, koji su tim bolesnicima neophodni, postižu se zadovoljavajući rezultati, a uz svaki oblik lečenja propisuje se način ishrane i redovni kontrolni pregledi. Bolesnik se u početku kontroliše svaka tri meseca, a zatim svakih šest meseci. Propisuju se lekovi iz grupe tzv. statina, koji sprečavaju proizvodnju holesterola u jetri, pa se tim istovremeno podstiče uklanjanje iz krvi LDL-čestica bogatih holesterolom.

   8. Muškarci i žene su isto ugroženi ako imaju povišen holesterol.

   Netačno i tačno. Kod žena je nivo korisnog HDL-holesterola do menopauze viši nego kod muškaraca. Pretpostavlja se da ženski hormoni štite žene od povećanog holesterola i ateroskleroze do menopauze. To potvrđuje i snižavanje nivoa HDL-holesterola posle menopauze i mali broj infarkta srca i angine pektoris kod žena pre menopauze. Međutim, ako žena ima povećan holesterol u krvi, rizik infarkta posle menopauze izjednačuje se sa rizikom muškaraca istog starosnog doba.

   Verujući da je sva masna hrana pretnja zdravlju zbog holesterola, godinama smo oprezno izbegavali maslac, jaja i niz drugih namirnica

   Najviše zasićenih masnih kiselina sadrže namirnice životinjskog porekla, pre svega, masno meso

   Povećan holesterol u krvi jedan je rizika za infarkt srca, ali ne i jedini.

- 2/2 -

Prvi deo

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©