Google Search

Fidžiting - ključ za mršavljenje


     Ova reč engleskog porekla znači vrpoljiti se, biti nemiran. Mnogi naučnici se slažu da se ljudu rađaju sa sklonostima ka mirovanju ili sklonostima da budu u stalnom pokretu. Ko je u prednosti?

Fidgeting kljuc za mrsavljenje

   Stručnjaci sa Mejo Klinike iz Ročester Minesote, pod rukovodstvom dr Džejmsa Levina, ustanovili su da mršavi ljudi dnevno provedu, u proseku, 2,5 sati (150 minuta) više u pokretu od gojaznih. Taj višak aktivnosti sagori 350cal dnevno, što iznosi oko 13 kilograma godišnje.

   Poruka je jasna: pokrenite se!

   Pomenuta studija imala je zadatak da objasni ulogu NEAT-a (non-exercise activity thermogenesis, tj. kalorije koje se potroše u svakodnevnim aktivnostima) u gojaznosti. Dr Levin i saradnici osmislili su odelo sa senzorima koje registruje svaki pokret tela u razmaku od pola sekunde. Po 10 muškaraca i žena, pola mršavih a pola debelih, nosilo je ovo odelo 10 dana. Svakog jutra ispitanici su išli u kliniku na merenje, zamenu odela i po obrok za taj dan (sa poznatim brojem kalorija). Odelo iz prethodnog dana išlo je na obradu podataka a ispitanici na svoje oubičajene dnevne aktivnosti na poslu i kod kuće. Svi su sebe smatrali kauč-krompir osobama, tj. lenjivcima, jer nisu išli ni na kakve redovne vežbe. Rezultati su pokazali da mršavi provedu 150 minuta više čineći razne pokrete, češće su ustajali, protezali se, vrpoljili na stolici, šetali i uopšte bili aktivniji tokom dana od debelih. Narednih 10 dana, mršavima su pojačali unos kalorija a smanjili debelima,. Pretpostavka je bila da će dobitak na težini usporiti mršave a gubitak pokrenuti debele. Ništa se od toga nije desilo. Debeli su ostali skloni sedenju a mršavi pokretu. “Možda neka hemija u mozgu vuče debele u stolicu a mršave van nje“, smatra dr Levin. Sklonost ka mirovanju ili nemiru, tj. vrpoljenju, ima jaka porodična obeležja tako da je, verovatno, genetski determinisana.

  Šta je ključni faktor

   Možemo reći da leži u NEAT-u, tj. fidžitingu. Oni koji su imali najveći porast u NEAT-u imali su najmanji dobitak masnoće. Što znači, kod nekih ljudi se NEAT uključi posle jela da potroši višak a kod nekih izostane, pa se sav višak pretvori u mast. Ironično je da je mehanizam skladištenja masti predstavljao veliku prednost u oskudnim vremenima naših predaka, a danas je potrebno biti vešt (neat) pa razumeti zašto neki imaju veći NEAT od drugih i kako to iskoristiti u praksi. Promene su moguće, naravno, ali je potreban masivni pristup uz edukaciju i promenu okoline, koja će od kauč-krompir egzistencije stvoriti novu koja zahteva i nameće pokret.

  Budi miran? Ne!

   Današnji način života favorizuje sedenje, tako da ljudi sa predispozicijom ka mirovanju postaju debeli. Svi već znamo da savremeni način života, kao kancelarijski posao, vožnja autom, daljinski upravljači i sl. obeshrabruju fizičku aktivnost. Odgovor na problem leži u kreativnosti.

   Dr Levin je u svojoj kancelariji postavio pokretnu traku, a kompjuter i tastaturu podesio tako da može čitati i pisati dok lagano korača brzinom od oko 1,2km na sat. Ranije je sedeo 10 sati dnevno, a sada hoda 10 sati dnevno. Možda su neki ljudi biološki predodređeni da budu debeli a drugi mršavi, ali mora postojati način da uklopimo tih 2,5 sati dodatnog kretanja u svakodnevni život, jer živimo u približno istim uslovima. Stari, dobri savet naših baka i mama: "budi miran", trebalo bi promeniti u: "pokreni se!"

   Iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Atlanta poručuju : Pronaći način da se poveća fizička aktivnost, bez napornog svakodnevnog odlaska u teretanu i džogiranja, uklapanjem u svakodnevni život, predstavlja razumnu strategiju u borbi protiv epidemije gojaznosti.
   Kako ubaciti nekoliko minuta dodatne aktivnosti u svaki sat. Ako ste ljubitelj brojanja, kupite pedometar. Vaš cilj je : 10000 i više koraka dnevno!
   - Parkirajte auto na udaljenom delu parkinga i prepešačite taj deo.
   - Koristite stepenice umesto lifta do 2 sprata visine.
   - Prošetajte do kolege i prenesite mu poruku usmeno umesto telefonom.
   - Patike čuvajte ispod stola i umesto na kafe-pauzu skoknite u 10-minutnu šetnju bez cilja.
   - Pauzu za ručak iskoristite da prošetate do obližnjeg restorana.
   - Mobilni telefon koristite pravilno: šetajte dok pričate, zalijte cveće, idite uz stepenice, poređajte sudove ili marširajte u mestu.
   - Pomerajte nožne prste dok sedite (nekad morate i sedeti!), pustite muziku i neka vam stopala plešu.
   - Čekajte aktivno: kod doktora, na aerodromu, u restoranu ili ako je kompjuter spor, ustanite i protegnite se, prošetajte, savijte i ispravite leđa.
   - Gledajte TV hodajući na pokretnoj traci ili vozeći sobni bicikl, marširajte u mestu, vežbajte sa malim tegovima, (od 1 do 1,5 kilograma) ili bar za vreme reklama prošetajte po sobi, pospremite sto, pomilujte psa, zagolicajte decu i unuke.
   - Kada odete u kupovinu, prvo prošetajte i razgledajte sve police, uživajte u pogledu i tek na kraju obavite kupovinu.

  Fidžit - genetski hir, slučajno dodeljen nekome, pouzdano je efikasan.

   Najnovija studija potvrdila je rezultate prethodne iz 1999 godine, koja je otkrila da oni koji uklope nekoliko 5-10 minutnih šetnji u svakodnevne aktivnosti gube na težini po isteku 2 godine, isto kao i oni koji provode 20 do 60 minuta više puta nedeljno u sportskim centrima sa svojim instruktorima. Zato treba podržati napore u stvaranju životne i radne sredine koja će ljudima omogućiti i olakšati pokret.

   Zapamtite:

   Ohrabrimo pojedinca rečima: »Da, bilo bi dobro da počneš da trčiš i bilo bi dobro da kreneš u teretanu, ali takođe će biti dobro da ustaneš i prošetaš okolo!«
 

   dr med. Ksenija Stojković, spec. higijene

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©