Google Search

Gladni zbog depresije


     Nekontrolisano uzimanje hrane najčešći je, ali najmanje istražen, poremećaj ishrane

Gladni zbog depresije


   U grupi poznatih poremećaja ishrane, kao što su anoreksija i bulimija, ubrajaju se i neki manje specifični, a posebno se ističe poremećaj nekontrolisanog hranjenja. Poremećaji ishrane ozbiljne su psihičke bolesti u kojima su obrasci razmišljanja i osećanja uzrok štetnih navika, koje često prividno pomažu da se lakše podnese depresija, stres i anksioznost.

   Šta je nekontrolisana ishrana

   Poremećaj se ogleda u prejedanju, a posledica je porast telesne težine. Ljudi sa tim poremećajem često mogu da pojedu velike količine hrane zanemarujući osećaj sitosti, jednostavno ne mogu da prestanu da jedu. Iako nekontrolisano hranjenje podseća na bulimiju (bulimia nervosa), u tom poremećaju nema pražnjenja želuca namernim povraćanjem.
   Većina ljudi sa ovim poremećajem, uz pomoć hrane, pokušava da se nositi sa neprijatnim osećanjima i mislima, odnosno nikada nisu ni naučili pravilno da se suoče sa stresnim situacijama. Oni posežu za hranom misleći da će ih ona utešiti, ali ono što sledi nije nimalo utešno. Pored teškoća zbog pretrpanosti hranom, javlja se osećaj krivice zbog nemogućnosti kontrole hranjenja, a to dodatno povećava stres i krug se zatvara.

   Kako prepoznati simptome

   Malo je ljudi koji, bar povremeno, ne preteraju sa jelom. Kad ponestane telesne energije ili kad jednostavno prija obrok, nije teško preći granicu sitosti. Posle toga, obično se javlja deprimirajući osećaj pretrpanosti i zabrinutost zbog linije, ali to još ne znači da je reč o poremećaju nekontroliranog hranjenja. Porcija više kada je na meniju vaše omiljeno jelo, nije znak za uzbunu, ali sledeći simptomi mogu upozoravati na poremećaj:
- učestalo uzimanje obroka koje većina ljudi smatra preobilnim
- trajan osjećaj nemogućnosti kontrolisanja šta i koliko jedemo
- brzo jedenje koje se može opisati kao “trpanje” hrane u sebe
- jedenje teških obroka čak i kad nema osećaja gladi
- izbegavanje obroka u društvu, zbog stida i eventualnih neprijatnih pitanja
- osećaj gađenja, depresije ili krivice posle prejedanja
- promena telesne težine
- nedostatak samopoštovanja
- gubitak seksualne želje
- česte dijete.

   Uzroci poremećaja

   Kao i kod drugih poremećaja ishrane, i kod nekontrolisanog hranjenja teško je odrediti tačan uzrok. Naučnici su tek na pragu razumevanja posledica ovog poremećaja i faktora koji utiču na njegov razvoj. Realno je pretpostaviti da se ne radi o jednom konkretnom uzroku i povodu, već o uticaju niza psiholoških i bioloških faktora i okolnosti.
   Do sada je uočeno da skoro polovina ljudi sa poremećajem nekontrolisanog hranjenja ima celu istoriju depresivnih epizoda iza sebe, ali još nije do kraja razjašnjeno na koji su način ta stanja povezana.
   Iskustva osoba pogođenih ovim poremećajem kažu da su ljutnja, tuga, dosada, anksioznost ili neka druga neprijatna emocija prouzrokovali epizodu prejedanja, a i drugi psihološki problemi su, čini se, učestaliji kod osoba koje nekontrolisano jedu nego kod ostalih ljudi.
   Poremećaji ishrane često imaju celu porodičnu anamnezu, što je naučnike navelo na pretpostavku da je reč o naslednoj bolesti. Osim toga, u toku su i istraživanja koja bi trebalo da utvrde prirodu povezanosti između hemijskih procesa u mozgu koji kontrolišu izgaranje kalorija i poremećaja nekontrolisanog hranjenja.
   Veliki broj osoba sa ovim poremećajem potiče iz porodica u kojima je prejedanje normalno ili se pak hrani pridaje prevelika važnost, čak koristi kao sredstvo nagrade ili kažnjavanja u vaspitanju dece.
   Nekontrolisano uzimanje hrane najčešći je poremećaj ishrane, a pogađa oko 4% opšte populacije. Gojaznost (telesna težina je preko 20% veća od normalne), koja je razumljiva posledica, ne uvek prisutna, može da pogodi i ljude normalne telesne težine.
   Osobe sa prekomernom telesnom težinom koje nisu gojazne, u oko 10-15% slučajeva, imaju poremećaj nekontroliranog hranjenja, a kod ljudi koji povremeno dosežu granicu gojaznosti još je učestaliji.
   Osim toga, žene su nešto češće žrtve poremećaja nekontrolisanog hranjenja. Gojazne odrasle osobe sa ovim poremećajem u više su slučajeva već u ranijem životnom dobu imale prekomernu telesnu težinu. Promene telesne težine, odnosno učestalo veliko povećavanje i gubljenje kilograma, takođe je jedan od znakova poremećaja nekontrolisanog hranjenja.

   Kako se dijagnostikuje

   Nije jednostavno utvrditi da li je reč o poremećaju ishrane, jer je najčešće obavijen velom stida, tajnosti i negiranja. Većina izjelica bez kontrole, zbog stida, jede isključivo u samoći, zbog čega često prođe i nekoliko godina pre nego što se poremećaj dijagnostikuje. To se obično događa kad osoba zatraži lekarsku pomoć da bi se rešila viška kilograma ili zbog zdravstvenih problema povezanih sa debljinom. Napadi prejedanja moraju se javljati bar dva puta nedeljno tokom šest meseci da bi se stanje okarakteriziralo-ili okarakterisalo kao poremećaj.
   Ako posumnja na poremećaj nekontrolisanog hranjenja, lekar će preporučiti detaljno ispitivanje. Kako ne postoji specijalni laboratorijski test koji bi dokazao takav poremećaj, kombinovanjem različitih dijagnostičkih metoda, poput rendgena i utvrđivanja krvne slike, lekar bar može da isključi prisutnost neke druge bolesti koja bi prouzrokovala postojeće simptome. Ako se pokaže da je osoba telesno zdrava, upućuje se psihijatru ili psihologu, koji će ustanoviti da li postoji neki psihički poremećaj.

   Lečenje je složeno

   Ovaj poremećaj zahteva pažljiv pristup u lečenju, precizan plan lečenja prilagođen svakom pojedinom pacijentu. Cilj lečenja je da se pomogne oboleloj osobi da ponovno uspostavi kontrolu nad svojim navikama u ishrani, a to uključuje nekoliko različitih pristupa.

* Psihoterapija
Sprovodi se individualnim savetovanjima kojima je cilj da se promeniti način razmišljanja (kognitivna terapija) i ponašanja (bihevioralna terapija). Koriste se praktične tehnike koje odgovaraju stvaranju zdravih stavova prema hrani i telesnoj težini i pomažu pacijentu da usvoji neku zdravu metodu nošenja sa stresnim i nepovoljnim situacijama.

* Lekovi
Antidepresivi, takozvani selektivni inhibitori povratka serotonina (SSRI), mogu da pomognu u kontrolisanju anksioznosti i depresije povezanih sa poremećajem ishrane.

* Saveti nutricionista
Konkretna uputstva stručnjaka za ishranu pomažu da osoba sa poremećajem ponovno prihvati obrasce normalne ishrane i da shvati važnost zdrave, uravnotežene ishrane.

* Grupna i/ili porodična terapija
Podrška porodice je vrlo važna za uspeh lečenja, a članovima porodice takođe treba pomoći da razumeju poremećaj ishrane i nauče da prepoznaju njegove simptome. Osobama koje pate od poremećaja terapija donosi dobre rezultate, jer u grupi mogu dobiti podršku, ohrabrenje i razumevanje. Osim toga, vrlo je koristan razgovor i razmena iskustava među članovima grupe budući da se susreću sa sličnim problemima.

   Prevencija već u detinjstvu

   Kao što je slučaj i kod drugih poremećaja ishrane, nekontrolisano hranjenje ne sme se zataškavati i ignorisati. Uz odgovarajuću terapiju i upornost, osoba se može izlečiti ili bar naučiti da kontroliše potrebu za prejedanjem i usvoji navike zdrave ishrane.
   Kako ne postoji delotvoran način prevencije, izuzetno je važno na vreme prepoznati problem i suočiti se sa potrebom njegovog rešavanja. Čim se pojave prvi simptomi, treba početi terapiju, a najbolji je pristup, od malih nogu, učiti decu zdravim navikama u ishrani, podsticati njihovo samopoštovanje i razvijati im svest o hrani kao izvoru energije.


   Pitanja stručnjaku

    Potpis: mr. sc. med. Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar VMA, Beograd

   Može li se povući paralela između poremećaja nekontrolisanog prejedanja i bulimije?

   Zajedničko za ova dva poremećaja ishrane je da osoba u relativno kratkom vremenu uzima velike količine hrane uz značajan osećaj gubitka kontrole. Osoba ne može da kontroliše količinu uzete hrane, kao i da prestane sa njenim uzimanjem. Kod bulimije se epizoda prejedanja završava kompenzatorskim ponašanjem u vidu izazivanja povraćanja, uzimanjem laksativa i diuretika ili preteranim fizičkim vežbama. Kod poremećaja nekontrolisanog prejedanja kompenzacija ponašanja izostaje.

   U kakvom su odnosu ovaj poremećaj i gojaznost?

   Većina pacijenata ima prekomernu telesnu težinu i postoji čvrsta povezanost između ovog poremećaja i gojaznosti. Kod, odprilike, trećine pacijenata koji se obraćaju lekarima zbog gojaznosti može se postaviti dijagnoza i ovog poremećaja, a učestalost javljanja raste sa stepenom gojaznosti.

   Da li postoji povezanost sa depresivnim poremećajem?

   Rezultati studija pokazuju da više od polovine pacijenata ima u svojoj istoriji epizodu velike depresije ili visok nivo depresivne simptomatologije. Depresivno raspoloženje može biti okidač za epizode prejedanja. Međutim, i gojaznost i poremećaj nekontrolisanog uzimanja hrane mogu doprinositi težini depresivne simptomatologije. Gojaznost zbog obeleženosti i predrasuda vezanih uz nju, a poremećaj ishrane zbog veoma neprijatnog osećanja gubitka kontrole.


   Ako povremeno pojedete porciju više, to ne znači da bolujete od poremećaja nekontrolisane ishrane

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©