Google Search

Koliko je zaista štetna nezdrava hrana


     Od kada pazite na ishranu, život vam je postao komplikovaniji? Što više o hrani znate, to je duži spisak namirnica koje izbegavate. Evo nekoliko informacija koje će vam pomoći da se opustite.

Koliko je zaista stetna nezdrava hrana

   Tipičan je radni dan, i vi s koleginicom izlazite na pauzu za ručak. Budući da pazite šta jedete, ne samo zbog vitke figure nego i zbog zdravlja, želite da pojedete lak i ukusan obrok koji će vam dati energije za nastavak dana. Nešto fino, konkretno, po mogućstvu izbalansirano i, što je najvažnije, - nešto što je brzo dostupno. Kiosk sa sendvičima je tu, i vaš prvi izbor su “biftek” u pecivu. Ne, ne, ipak ne - pre nekoliko meseci ste čuli za slučaj kravljeg ludila u ne tako dalekoj nam Austriji. Ko zna da neka luda krava nije zalutala i do naših prodavnica, bolje je uzeti nešto s piletinom. Ne, čekajte, odnedavno su novine pune priča o štetnim antibioticima u piletini.

   Tost s tunjevinom ne dolazi u obzir, pa zna se da je konzervirana tunjevina puna žive. Losos - ni govora, oni su danas plivajući izvori kancerogenih hemikalija. Odlučite se konačno za salatu s mladim lukom. “Jesi li čula da se preko luka i klica možeš zaraziti hepatitisom A?”, pita vas kolegica, ista ona koja ne želi od vas da uzme ni keks, jer je, kako kaže, “besplatna transmasnoća za narod”. Dok vam ona govori o tome kako hepatitis nije ništa prema salmoneli koju je njen rođak dobio jedući sladoled, vaš apetit naglo pada, kao i nada da ćete danas pojesti neki normalan, a pri tom i bezopasan ručak.

   Od kada ste počeli da pazite na ishranu, život vam je postao mnogo komplikovaniji. Do sada ste najčešće jeli baš piletinu, govedinu, tunjevinu, povrće, o keksu da i ne govorimo - a sad? Normalno je da se pitate: ako hoću da budem zdrava, smem li uopšte da jedem?

   U stvari, većina namirnica oko kojih se uznemiravamo nije riskantna za zdravlje dok se konzumira u umerenim količinama. Informacije koje do nas dolaze posredstvom medija pomažu nam da sa svog jelovnika sklonimo one koje sadrže potencijalno štetne supstance, i zbog toga možemo reći da se hranimo zdravije nego generacije pre nas. Istina je takođe da su mnogi strahovi preterani i da bez stvarnog razloga zaziremo od nekih neopravdano ozloglašenih namirnica.

   Koliko se zaista treba bojati čipsa, keksa, mesa? Pogledajmo neke podatke i stvorimo sami mišljenje o tome šta možda možemo, a šta ne treba skloniti sa svoje sumnjive liste.

    -   -   -

   RAZLOG ZA STRAH
   Piletina je puna opasnih antibiotika

   ČINJENICE
   U većini slučajeva, to je istina. Uz antibiotike, uzgajivači daju pilićima i arsen (naravno, u malim količinama) da bi ih zaštitili od bolesti i podstakli brži rast. Antibiotici koji se naširoko koriste u uzgoju pilića mogu biti štetni za ljude, jer ubijaju neke mikroorganizme u telu životinja. Ali, oni otporniji, koji su mutirali i postali rezistentni, ostaju u tkivu i ljudi ih mogu uneti s pilećim mesom. Tako se mogu inficirati kampilobakterijom, superbakterijom koja je unapred otporna na terapiju antibioticima. Kampilobakteriju, inače česti izazivač crevnih oboljenja, američki istraživači su pronašli u čak 96% proizvoda jedne od najpoznatijih tamošnjih fabrika za preradu i prodaju pilećeg mesa. Britanci su ovog leta, sredinom avgusta, dobili svoju dozu “pileće panike” kad su kampilobakterije otkrivene u većini pilećeg mesa na tom tržištu. Kampilobakterija sada se smatra krivcem za veći broj krvnih infekcija koje se, zbog rezistencije na antibiotike, ne mogu lečiti klasičnim terapijama. Što se arsena tiče, tačno je da ga piletina sadrži više nego što se pre mislilo. Iako količina još uvek nije blizu opasne, ipak se kontinuiranim uzimanjem izlažemo riziku obolevanja od raznih vrsta karcinoma. Arsen je mineral koji se prirodno nalazi u vodi i tlu, a naučnici se brinu da bi nas taj dodatni unos, kroz neke namirnice, mogao gurnuti u opasnu zonu.

   MERE OPREZA
   Kvalitet i štetnost piletine direktno je povezana s načinom uzgoja. Zato birajte onu iz organskog, tj. eko-uzgoja, u kojem se piletu tokom odrastanja u hranu ne dodaju arsen i antibiotici, jer na eko-farmama pilići žive na slobodi, ne u kavezu, pa su manje izloženi bolestima.

   BEZ PANIKE
   Kampilobakterije se uništavaju pri temperaturi potrebnoj za kuvanje ili pečenje mesa. Ali, čuvajte se sirove piletine: pažljivo operite površine i kuhinjski pribor koji ste koristili tokom pripreme mesa. Ako je u njemu bilo kampilobakterija, pranjem ćete ih ukloniti s posuđa, daske i drugih površina koje su bile u kontaktu s piletinom. Ako perete radne površine, a meso uvek pažljivo skuvate ili ispečete (najmanje na 180C), šta vas briga za bakterije? One to neće preživeti, a vi ćete dobiti ukusan i lak obrok. Naravno, pod uslovom da kuvate bez suvišnih masnoća.

    -   -   -

   RAZLOG ZA STRAH
   Govedina izaziva kravlje ludilo

   ČINJENICE
   Uprkos naporima koje ulažu vlade nekih država da bi uverile javnost da je opasnost od kravljeg ludila suzbijena ili uklonjena, strah od zaraze teorijski je opravdan. Za sada se u zapadnim zemljama testiraju goveda starija od 30 meseci, jer zakonski propisi uzimaju u obzir da se spongiformna encefalopatija, tj. kravlje ludilo, najčešće pojavljuje kod starijih goveda. Ali, infekcija se može pojaviti i kod teladi. Kravlje ludilo su prouzrokovali ljudi terajući goveda da jedu meso, i to svoju vlastitu vrstu: milijarde kilograma goveđe masnoće, tkiva i kostiju odvajaju se svake godine u klanicama i prerađuju u stočno brašno koje se opet daje kravama. Ako je zaraženo tkivo dospelo u smesu, oboleće i krave koje je pojedu. Kuvanje i smrzavanje ne može ubiti prione, odnosno zaražene proteine, uzroke bolesti. Od njih se, dakle, ne možemo sami zaštititi, osim ako izbegavamo govedinu i proizvode koji sadrže supstance ekstrahovane iz goveđeg mesa, tkiva ili kostiju (tu se, uz brojne druge, ubrajaju i žele bombone i široka paleta kozmetičkih proizvoda).

   MERE OPREZA
   Ne kupujte goveđe meso koje nije prošlo kontrole državnih zdravstvenih službi i koje nije overeno sertifikatom. Sigurna govedina dobija se od krava uzgojenih na tzv. eko-farmama, gde one jedu isključivo prirodnu hranu, travu, seno i drugo bilje, a ne stočno brašno koje se koristi u industrijskom uzgoju.

   BEZ PANIKE
   Rizik od kravljeg ludila u Srbiji je tako minimalan da, osim teorijski, o njemu ne treba brinuti. Iako se i sada, u proseku nekoliko puta godišnje, u medijima pojavi neka alarmantna vest (na primer, o uvozu govedine iz države u kojoj su se pojavili slučajevi kravljeg ludila), svaki put se pokazalo da je to bila dezinformacija i da strah nije bio opravdan.

    -   -   -

   RAZLOG ZA STRAH
   Genetski modifikovana hrana je štetna za zdravlje

   ČINJENICE
   GM hrana je diskutabilna sa stanovišta zdravstvenog rizika. Na neki način, jedemo je oduvek, jer je već i postupak selekcije i ukrštanja, na kojem se poljoprivreda zasniva od davnina, zapravo oblik genetske modifikacije. Današnji kukuruz nema praktično nikakve veze s onim pre hiljadu godina selektivnim uzgojem dobio je današnji oblik, čvrstu, uspravnu stabljiku, više zrna, bolji kvalitet. Ali, kad kažemo genetski inženjering, mislimo, naravno, na igranje s genima tokom kojeg se u DNK biljke ubacuju sekvence iz genoma drugih živih vrsta. Ali, upotrebom genetskog inženjeringa, danas je moguće biljci dodati nova svojstva, pa i takva da je za njen uzgoj potrebno manje pesticida, što je konačno čini zdravijom. Bojazan od genetski modifikovane hrane teorijski su opravdane zbog posledica koje može izazvati manipulisanje genima. Još uvek se ne zna ima li GM hrana veze ili nema sa sve masovnijom pojavom alergija.

   MERE OPREZA
   Zaboravite mere opreza. Genetski modifikovana hrana, kao ni proizvodi koji sadrže genetski modifikovane biljke, nije etiketirana i nećete je prepoznati. Čak i ako kupujete samo hranu iz organskog uzgoja, koja nosi sertifikat ekološke, ne možete znati da li je to bilje oprašio polen koji je vetar doneo s polja gde se uzgaja GM hrana. Oprašivanem iz vazduha, i biljke koje nisu genetski modifikovane mogu preuzeti karakteristike koje imaju srodne GM.

   BEZ PANIKE
   Čak ni prirodno mešanje GM biljaka i onih koje to nisu nije nužno loše, kažu naučnici. Oni tvrde da, za sada, GM hrana ne predstavlja rizik za ljudsko zdravlje.

    -   -   -

   RAZLOG ZA STRAH
   Već mala količina lososa povećava rizik od raka

   ČINJENICE
   Taj rizik zavisi o kojoj vrsti lososa je reč, odakle dolazi i koliko ga jedete. U poređenju s onima koji su ulovljeni u prirodi, lososi iz uzgoja sadrže visok nivo potencijalno kancerogenih supstanca, pre svega pesticida, kao i toksičnih hemikalija iz okoline i dioksina, koji nastaju u procesu spaljivanja otpada, paljenja uglja i drugih vrsta sagorevanja. Istraživanje objavljeno u časopisu Science ukazuje da je već uzimanje tako male količine lososa, kao što je 50 g mesečno, dovoljno da se rizik od raka malo poveća. To se istraživanje vodilo na uzorcima lososa iz najrizičnijeg uzgoja, tj. uzgajališta koja su poznata kao najviše zagađena. Da bi ljubitelji kanapea s lososom imali razlog više za zabrinutost, spomenimo i to da ova riba u uzgajalištima može biti izložena i delovanju supstance koja se naziva PBDE. Reč je o inhibitoru sagorevanja za koji je dokazano da kod ljudi ometa procese učenja i pamćenja (tvrdi izveštaj u časopisu Environmental Science & Technology). Ribe u uzgajalištu te toksine unose hranom, koju čine sitna riba i riblje ulje a ne vegetacija kakvom se hrani u prirodi. Podseća li vas to na slučaj s kravama? Neverovatno je u kojoj meri ljudi teraju životinje i ribe na kanibalsko ponašanje, a posledice su dalekosežne i najčešće ne odmah vidljive. Budući da ribe unesene hemikalije skladište u jetri, ako pojedete lososa koji se ikada hranio otrovima, on će vam preneti svoje toksine.

   MERE OPREZA
   Ako vam je to moguće, kupite losos koji nije iz uzgajališta. Problem nije samo u tome što je cena drastično viša, nego što ga, po pravilu, nećete naći u prodavnicama. Osim ako ste na Aljasci, nerealno je verovati da će vam u restoranu servirati lososa iz njegove prirodne okoline. Sve što se nudi na našem tržištu je iz uzgajališta, ali postoji razlika u kvalitetu uzgoja. Treba znati da čak i lososi iz evropskih “divljih voda” sadrže iste toksine, ali ipak upola manje od onih iz veštačkog uzgoja. Najmanje zagađena uzgajališta, tvrde stručnjaci, su ona u Čileu.

   BEZ PANIKE
   Bez obzira na sav rizik, korisne supstance koje unosimo s lososom još uvek su dovoljan razlog da ne odustanete od te cenjene ribe. Ona je važan izvor omega 3 masnih kiselina, koje su najbolji čuvar srca. Brojke na vagi štetno-korisno zbog toga pretežu na stranu korisnog, a istraživanja tvrde da, jedući 100 g lososa nedeljno, znatno smanjujete rizik od srčanih oboljenja.

    -   -   -

   RAZLOG ZA STRAH
   Konzerve tunjevine sadrže živu

   ČINJENICE
   Tuna u bilo kojem obliku može da sadrži živu koja je za ljude vrlo toksična. Ona utiče na nervni sistem, a kod male dece i fetusa može, zavisno od unesene količine, i da ošteti. Najgore je što se ona taloži u organizmu. FDA, američka organizacija za odobravanje kvaliteta hrane, upozorila je da tunjevinu ne smeju da jedu trudnice i žene koje doje ili planiraju trudnoću. Novija istraživanja pokazuju da živa narušava nervni sistem i kod odraslih ljudi i doprinosi riziku od srčanih oboljenja. Velike grabljivice, kao što je tuna, najriskantnije su za jelo, jer toksične supstance ne primaju samo iz okoline nego i putem manjih riba koje pojedu.

   MERE OPREZA
   Jedite različite vrste ribe. Kao lovina s najmanje žive poznati su škampi, bakalar, divlji losos i, od rečnih, som. Ne preterujte s konzervisanom tunjevinom, odnosno, nemojte je jesti u količini većoj od 200 g nedeljno. Izbegavajte sve vrste morskih pasa, jer i njihovo meso sadrži visok nivo žive, tako da je kao hrana zabranjen trudnicama i ženama koje to uskoro žele da postanu.

   BEZ PANIKE
   Meso tune, kao i u slučaju lososa, sadrži i brojne korisne supstance. Veći rizik za zdravlje trudnica i ploda donosi, na primer, pušenje cigareta. Čini se da stvarnost često demantuje naučnike i da ljudi, nekako, preživljavaju i uz svoje najgore nutricionističke odluke.

    -   -   -

   RAZLOG ZA STRAH
   Pržena hrana izaziva rak

   ČINJENICE
   Nema razloga za strah. Javnost se uzbunila oko pržene hrane posle istraživanja kojim je 2002. godine otkriveno da čips, pomfrit i pečene namirnice sadrže akrilamid, supstancu koja se inače koristi u laboratorijima i u proizvodnji plastike, a za koju se nije do tada znalo da postoji i u hrani. Akrilamid nastaje tokom procesa zagrejavanja, a kasnije je otkriveno da ga ima u 30 do 35% hrane koju jedemo svaki dan, uključujući kafu i povrće. Kad god za ručak pripremate pečeni krompir, povrće na žaru, zapravo bilo šta pečeno, na vašem će se tanjiru naći i nešto akrilamida. Nećete ga proizvesti jedino kuvanjem u vodi ili na pari. Za taj spoj se veruje da može biti kancerogen za ljude koji s njim dolaze u kontakt u proizvodnim pogonima, gde postoji mogućnost da ga apsorbuju kroz kožu u velikim dozama. Tako je Svetska zdravstvena organizacija nedavno ponovno upozorila na potrebu smanjenja potrošnje akrilamida. Ali, istraživanja o uticaju koji se apsorbuje hranom nisu dokazala da on može povećati rizik od karcinoma.

   MERE OPREZA
   Ako ste odlučili da smanjite unos pržene i pečene hrane da biste redukovali unos masnoća, to je svakako dobra odluka. Ali, ako je vaš jelovnik izbalansiran, nema razloga da se preterano brinete.

   BEZ PANIKE
   Da bi akrilamid koji unosite s hranom vašem organizmu postao pretnja, morali biste ga dnevno pojesti 10.000 puta više. Čak da ne postoje druga ograničenja, 24 sata su premalo da bi se pojelo toliko čipsa.

    -   -   -

   RAZLOG ZA STRAH
   Transmasnoće iz keksa mogu dovesti do infarkta

   ČINJENICE
   Transmasnoće su redovni sastojak raznovrsnih keksa i grickalica. Istraživanja pokazuju da mogu povisiti nivo LDL-a, lošeg kolesterola, i smanjiti nivo HDL-a, dobrog kolesterola koji štiti srce i krvotok.Ali, dokle god se ne hranite isključivo keksom, nije verovatno da će vam transmasnoće koje on sadrži prouzrokovati ozbiljnu štetu.

   MERE OPREZA
   Iako keks, grickalice, trajni kolačići i slični slatki i slani gresi nisu riskantni za zdravlje, nijedan nutricionista neće vam preporučiti da ih jedete svaki dan. Ne samo zbog transmasnoća koje sadrže nego i zbog velike količine šećera (ili soli). Što se tiče samih transmasnoća, sve češće se na etiketama proizvoda mogu pronaći podaci o tome koliko ih proizvod sadrži ili, pak, da ih nema (“trans-fat free” proizvodi). Pisalo to ili ne, te su masnoće svakako prisutne u svim proizvodima koji su hidrogenizovani. S druge strane, kada se iz nutrijenata odstrane transmasnoće, mora se dodati više zasićenih masnoća da bi se održao ukus i tekstura. A zasićene, kako znate, nisu nimalo ljubaznije prema vašem srcu od transmasnoća.

   BEZ PANIKE
   Zbog keksića ili dva, niko još nije završio na Hitnoj. U normalnoj, uravnoteženoj ishrani nema toliko transmasnoća da bismo o njima razmišljati. One čine oko 3% od ukupnih masnoća koje dnevno jedemo, dok zasićene masnoće tu učestvuju oko 13%.

    -   -   -

   RAZLOG ZA STRAH
  Pesticidi koje unesemo s hranom izazivaju rak

   ČINJENICA
   Rizik da obolimo zbog pesticida kojima je tretirano voće i povrće ekstremno je nizak. Stručnjaci kažu da je količina kojoj smo izloženi unosu pesticida mala, ona se kreće između stotog i hiljaditog dela donje granice rizika koja je utvrđena istraživanjima na životinjama. Veću brigu nego pesticidi trebalo bi da nam zadaju bakterije, koje možemo uneti s onim voćem i povrćem koje je prilikom uzgoja zalivano zagađenom vodom.

   MERE OPREZA
   Nisu vam potrebne mere opreza. Jedite voće i povrće što češće. Ono je vrlo korisno u prevenciji karcinoma, kao i drugih bolesti i tegoba, a minerali i vitamini koje sadrži mnogo su značajniji od svih mogućih rizika povezanih s konzumacijom voća i povrća. Kad god možete, uzimajte sezonske plodove, kao i one iz domaćeg uzgoja. Srbija je, zbog čiste vode i relativno nezagađenog tla, još uvek oaza zdravih namirnica: prava je šteta ne koristiti ta blaga dok ih imamo. Ako se ipak ježite pri pomisli na pesticide, odaberite špargle, brokole, karfiol, kukuruz, ali i banane, kivi, mango, ananas, avokado... Odstranjivanje kore s voća i povrća besmisleno je kao mera opreza, jer pesticidi prolaze kroz nju, pa ih tako nećete otkloniti. Što se tiče bakterija, tekuća voda kojom perete povrće i voće efikasno otklanja mikroorganizme.

   BEZ PANIKE
   Ako možete, jedite voće i povrće pet puta dnevno, pa i devet puta, i ne brinite zbog pesticida. Kad vam se pruži prilika, uživajte u onome s najbližih krošnji i iz bašte.

Koliko je zaista stetna nezdrava hrana

   Živeti u strahu od kamilice?

   Da nema dobrih i loših namirnica, nego samo dobre i loše primene, poručuju i rezultati studije američkih oftalmologa. American Journal of Ophthalmology objavio je novosti o zdravim dodacima hrani, kao što su kamilica, ginko biloba, sladić (Glycyrrhiza glabra) i ehinaceja: ako se primenjuju lokalno ili u velikim dozama, mogu da prouzrokuju probleme s očima, uključujući nekoliko tipova konjunktivitisa, retinalno krvarenje i privremeni gubitak vida (!).

   U ovakvim vestima važno je čitati sve reči. Iako nisu precizirali šta tačno znači “velika doza”, niti objasnili da je reč o količini biljke koju je u normalnom životu nemoguće konzumirati, tu vest preneli su brojni popularni časopisi. U jednom od njih, objavljeno je i upozorenje da se svi “konsultuju s lekarom pre nego što upotrebe lek iz prirode”. Teško je poverovati da iko misli da treba da ode kod lekara pre nego što popije treću šolju kamilice. Ovaj primer ilustruje da se u novinama informacije često interpretiraju na vrlo slobodan način. Senzacionalne vesti o hrani, kao i sve druge senzacionalne vesti, ipak je najzdravije čitati cum grano salis.
 

   Vita 2007.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©