Google Search

Koliko znate o holesterolu?


     Ozloglašeni neprijatelj srca i vena, ali i vitke linije, česta je tema razgovora i članaka u rubrikama popularne medicine, proverite svoje znanje

Koliko znate o holesterolu

   Iako se skoro uvek spominje isključivo kao nešto loše, to nije tačno: holesterol je potreban za normalno funkcioniranje organizma i telo bez njega ne može da opstane, a štetan je samo kad ga ima previše. Holesterol je složena supstanca slična masti, koja nastaje najviše u jetri i prisutna je u svim ćelijama i tkivima, posebno u mozgu, žuči i krvi. Učestvuje u izgradnji brojnih molekula i supstanca u organizmu, između ostalog: žuči, hormona i vitamina D, a neophodan je i za dobro funkcionisanje nervnog sistema. To su opštepoznate činjenice o njegovoj ulozi u organizmu, koje nisu sporne, i možete ih pronaći u svakom priručniku ili enciklopediji.
   Ali, o holesterolu postoje i mnoge zablude. Uprkos sve većem broju naučnih istraživanja i novim saznajama o holesterolu, kojima raspolažu visokostručni krugovi, čini se da najnovija saznanja još uvek ne dopiru do široke populacije, u kojoj su i dalje vrlo rasprostranjenje pogrešno shvaćene ili zastarele informacije, na primer, da povišen ukupan holesterol uvek znači znak za uzbunu ili da je margarin zdraviji od maslaca koji sadrži životinjske masnoće. Koje biste, zapravo, osnovne činjenice o holesterolu svakako trebalo da znate i u kojem smeru idu nova saznanja o toj temi? Zaboravite priče prijateljica uz kafu i savete pokupljene iz svlačionice fitnes centra, pročitajte šta o holesterolu kažu stručnjaci.

   Postoje dva tipa holesterola

   Holesterol i ostale masnoće se ne otapaju u krvi već “putuju” od ćelije do ćelije vezujući se za posebne prenosioce - lipoproteine, od kojih su najvažniji LDL (lipoproteini male gustoće) i HDL (lipoproteini velike gustoće). LDL lipoproteini prenose holesterol iz jetre krvlju do ćelija, a višak koji ćelije ne mogu da prime taloži se na krvnim sudovima, što, vremenom, može da prouzrokuje zapušenje vena, odnosno moždani udar ili infarkt. To je razlog zašto se LDL holesterol naziva “lošim” za razliku od “dorbog”, HDL holesterola koji ima ulogu čistača vena, jer uklanja višak holesterola iz krvi i tkiva i vraća ga u jetru.

   Šta je znak za uzbunu

   LDL i HDL holesterol međusobno su zavisni: LDL lipoproteini imaju pozitivnu funkciju distribuiranja holesterola ćelijama, a HDL lipoproteini višak holesterola odvode u jetru. Kad sve funkcioniše kako treba, taj sistem je u ravnoteži, ali ukoliko je u organizmu previše LDL holesterola da bi ga HDL lipoproteini prihvatili ili je pak premalo HDL-a, može doći do stvaranja naslaga na unutrašnjoj strani vena i povećanja opasnosti od kardiovaskularnih oboljenja. S druge strane, visok nivo HDL holesterola doprinosi smanjenju negativnog uticaja LDL-a, a time i rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja.

   Ako je vrednost ukupnog holesterola u krvi (holesterolemija) viša od preporučene, to ne mora nužno da bude razlog za zbrinutost, posebno kad ne postoje drugi rizični faktori za bolesti srca i kvrnih sudova. Od vrednosti ukupnog holesterola, mnogo je važniji odnos između “lošeg” LDL i “dobrog” HDL holesterola. Nekad se u obzir uzimao samo nivo ukupnog holesterola, između ostalog i zato što je onaj “dobar” vrlo nizak kod populacije koja se nedovoljno kreće (i često nepravilno hrani). Ali, u međuvremenu je, bar u razvijenim zemljama zapadnog sveta, došlo do značajnog podizanja svesti o važnosti zdravih životnih navika za prevenciju brojnih teških, čak i smrtonosnih bolesti, pa je porastao i postotak populacije koja vodi računa o redovnoj fizičkoj aktivnosti i zdravoj ishrani. Takve zdrave životne navike dovode do povećanja vrednosti “dobrog” holesterola, a time i do porasta ukupnog holesterola, samo što u tom slučaju to nije negativan znak. Drugim rečima, za veliki postotak populacije, stari način merenja vrednosti holesterola više ne može biti pokazatelj pravog stanja. Da bi se dobila objektivna i tačnija slika stanja svakog pacijenta, danas se u obzir uzima i indeks rizika za kardiovaskularna oboljenja, to jest, odnos između ukupnog i “dobrog” holesterola (HDL). Kod zdravih muških osoba, on mora da bude niži od 5, a kod ženskih od 4,5.

   Holesterol nije jedini rizičan faktor

   Holesterol nije jedini niti je najvažniji rizičan faktor za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Mehanizam delovanja LDL-a i HDL-a trebao bi, u idealnim okolnistima, da bude garancija za odsustvo naslaga na krvnim sudovuma i prohodnost vena. Ali, kad to nije slučaj, krivica se ne može pripisati samo LDL-u. U proceni rizika od bolesti srca i krvnih sudova, važni su i ostali rizični faktori: pušenje, hipertenzija, prekomerna težina i nedovoljna fizička aktivnost.

   Kako povećati nivo korisnog holesterola?

   Odnosno, šta je važnije: sniziti loš ili povisiti dobar holesterol? Prema poslednjim istraživanjima, poznato je da se kod osobe koja poveća LDL holesterol za 1 mg/dl, za 1% povećava rizik od infarkta u sledećih deset godina. S druge strane, s povećanjem HDL holesterola za 1 mg/dl, rizik se smanjuje za čak 3 %. Iz toga proizlazi da se povećanjem nivoa “dobrog holesterola” postiže veći pozitvan uticaj.

   Aerobna fizička aktivnost povećava nivo dobrog holesterola, a time i nivo ukupnog, s tim što se, istovremeno, smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Da bi fizička aktivnost dala željene rezultate, ona mora biti aerobna (trčanje, vožnja bicikla i sl.), srednjeg intenziteta (trening niskog intenziteta je skoro potpuno beskoristan). Dva sata fizičke aktivnosti nedeljno neće doneti nikakve značajnije promene u nivou HDL holesterola, ali za svaki dodatni sat aktivnosti može se računati na povišenje HDL holesterola, u proseku, za 10 mg/dl.

   Maslac ili margarin

   Ako ste mislili da je čista svinjska mast ili neki drugi životinjski proizvod bogat masnoćama najštetnije što možete uneti u organizam i najopasnije za povećanje rizika od kardiovaskularnih bolesti (poučeni dugogodišnjim upozorenjima da su zasićene masnoće najveći bauk za vene), iznenadiće vas podatak da prvo mesto po štetnosti, zapravo, zauzimaju transmasne kiseline, iako se one ubrajaju u grupu nezasićenih masnih kiselina, pa su zbog toga, do sada, bile smatrane manje škodljivim.

   Naime, dugo vremena margarin se smatrao zdravim, jer u sebi sadrži mnogostruko nezasićene masnoće, pa se preporučivao kao odlična alternativa “opasnom” maslacu, bogatom zasićenim masnoćama. Ali, u margarinu se vrši veštačko zasićenje, odnosno hidrogenizacija masnih kiselina, čime masnoća prelazi iz tečnog u čvrsto stanje. Danas se zna da tim postupkom masne kiseline prelaze u trans stanje i u tom obliku podižu holesterol uprkos tome što su nezasićene.

   Tačno je da zasićene masti podižu koncentraciju “lošeg” holesterola i, uz druge rizične faktore povezane s nezdravim životnim navikama, mogu otvoriti put nastanku srčanih bolesti, ali, istraživanja su pokazala da transmasnoće ne samo da podižu “loš” holesterol već i snižavaju nivo onog “dobrog”. Transmasti, koje su danas preuzele na sebe nekadašnju ozloglašenost zasićenih masti, najveća su pošast modernog načina života i brzog načina hranjenja. One su produkt procesa hidrogenizacije u prehrambenoj industriji, pa se nalaze u skoro svoj polugotovoj i gotovoj hrani, a najviše ih je u margarinima, slatkišima, čipsu, biljnim sirevima i svoj brzoj hrani. Za razliku od zasićenih masti, koje su organizmu ipak potrebne u malim količinama, transmasti su mu potpuno nepotrebne. Nova saznanja o izuzetnoj štetnosti transmasti za zdravlje, kao i brojna istraživanja koja su potvrdila to otkriće, kulminirali su odlukom američke Agencije za hranu i lekove (FDA) da od januara 2006. godine proizvođači na deklaracije moraju da istaknu i eventualan sadržaj transmasti.

   Holesterol je neophodan:
   * zato što učestvuje u stvaranju i obnovi ćelijskih membrana
   * jer je prekursor vitamina D, steroidnih i polnih hormona (androgena, testosterona, estrogena i progesterona)
   * prisutan je u hemoglobinu
   * prekursor je žučnih soli

   Pitanja doktoru

   Odgovara dr Tanja Nišić, kardiolog sa Instituta za endokrinologiju, diabetes i bolesti metabolizma-Interna B, KCS, Beograd

   1.Većina faktora rizika za nastanak srčanih bolesti prisutna je u detinjstvu i ima tendenciju da se zadrži i u odraslom dobu. Da li to znači da se prve promene na krvnim sudovima mogu zapaziti u mladosti?
   Da, još je, pre više od 30 godina, Holman, kao pionir u istraživanju ateroskleroze u detinjstvu, pisao je da je ona pedijatrijski problem, jer se masne naslage u aorti javljaju u detinjstvu, na srčanim arterijama u adolescenciji, a fibrozne naslage (plak) počinju razvoj u tinejdžerskom dobu i progrediraju do 20. godine. Važno je naglasiti je da ove promene na krvnim sudovima mladih imaju reverzibilan tok i nestaju promenom loših životnih navika.

   2. Šta je važnije za pacijenta: da nema visok ukupan nivo holesterola ili odnos između “dobrog” i “lošeg” holesterola?
   Pravi uvid se dobija tek onda kada se odrede svi elementi: ukupan holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol i trigliceridi. To pruža mogućnost odgovarajućeg lečenja i praćenja rezultata propisane terapije.

   3. Kada se preporučuje terapija lekovima za povišene vrednosti holesterola?
   Ukoliko se dijetom, fizičkom aktivnošću i smanjenjem telesne težine ne postignu vrednosti LDL holesterola manje od 3,2 mmol/l, u terapiju se uvode lekovi.

   4. Kako na holesterol deluju lekovi koji se danas primjenjuju?
   Studije su pokazale da se sa fibratima, kao lekovima, nivo holesterola snižava za 1%, a to smanjuje ukupnu učestalost životne ugroženosti srčanih bolesnika za 2%. Upotreba statina, druge grupe lekova, napravila je preokret u razumevanju procesa atereroskleroze, jer je skrenula pažnju na sastav aterosklerotične naslage, tvz. plaka. Naime statini stabilizuju plak, vremenom se on smanjuje, a to ovaj lek čini efikasnim.

   Dva sata aktivnosti nedeljno ne utiču značajno na nivo HDL holesterola, ali svaki dodatni sat aktivnosti povećava njegov nivo, u proseku, za 10mg/dl
 

   Vita 2007.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©