Google Search

Med – važan bioindikator zagađenja


        Pčele se kreću po tačno utvrđenom predelu, pa se zato med, polen i vosak smatraju najzačajnijim bioindikatorima, na osnovu kojih se prave ekološke karte određenih lokacija.

Med vazan bioindikator zagadjenja

   Potpis: mr Ljiljana Janković, spec.fizičkohemijskih nauka, SPM –VMA, Beograd


   Da li ste znali da mnogi istoričari smatraju da je čovek otkrio med u isto vreme kada i vatru, pre oko 40 hiljada godina? Prvi slikoviti zapisi u kojima su prikazani prizori sakupljanja meda otkriveni su u pećinama u blizini Valensije u Španiji, a potiču iz 7000. godine pre Hrista. Apikultura, držanje pčela za proizvodnju meda, datira iz 2400.godine pre Hrista. Med se vekovima smatrao svetom hranom, a kod starih Germana slovio je za hranu bogova, koji su, zahvaljujući njemu, bili mudri, snažni i besmrtni. Koristio se i u religiozne svrhe, za balsamovanje preminulih, za razne kozmetičke i medicinske tretmane. I danas je veoma omiljena hrana, koja trenutno vraća izgubljenu energiju, a dugotrajnom primenom osigurava fizičku izdržljivost i psihičku stabilnost.


   Med, jedinstvena prirodna hrana

   Da li ste znali da se u medu nalazi najmanje 180 različitih supstanci. Najvažniji sastojak meda su šećeri ( oko 82%), od toga 41% su voćni šećeri – fruktoze, 36% su grožđani šećeri – glukoze, dok ostatak čine saharoza, maltoza i dekstrin. Inače, u medu ima 26 različitih vrsta šećera. Med sadrži i 16-20% vode, 34-61% flavonoida, razne organske kiseline (jabučna, limunska, mlečna, mravlja), aminokiseline, proteine, više alkohole, enzime, vitamine ( B1,B2,B3,B5,B6,B9...) minerale, vosak, polenova zrnca, eterična ulja.. Ovakav njegov sastav ga svrstava u jedinstvenu prirodnu i izrazito lekovitu namirnicu.

   Da li ste znali da, zbog svog sastava, 1 kilogram meda vredi kao 3kg goveđeg mesa, 50 komada jaja, 5,5l mleka, 3kg sveže rečne ribe, 5kg pomorandži, 1kg šunke ili 12kg povrća?

   Najstariji zaslađivač

   Med je najstariji zaslađivač u ljudskoj ishrani. Za razliku od šećera, ima mnogo vredniji nutritivni sastav, ali i više kalorija. Jedna kašika meda ima 64 kcal, dok jedna kašika šećera ima 46 kcal. Med u vrućem napitku dospeva u krv za 7 minuta, a u hladnom za 20 minuta.

   Vrste meda

   Med se dobija kada pčele prerade nektar, sladak sok koji sadrže cvetovi biljaka. Obogate ga fermentima, smanjuju sadžaj vode, odlože u saće i zatvore voštanim poklopcima. Boja, aroma, struktura i kvalitet meda zavise od izvora nektara i od njegove proizvodnje. Prema vrsti biljaka sa kojih je sakupljen nektar, med može biti bagremov, kestenov, kaduljin, lavandin, voćni, suncokretov, livadski, od uljane repice, itd. Šumski med ne potiće od nektara već od slatkih tečnosti zvanih medljika i medna rosa, koje sakupljaju sa lišća pojedinih vrsta drveća. Prema proizvodnji, med može biti vrcan (dobijen centrifugiranjem), topljen (dobijen zagrevanjem zdrobljenog saća). Jednostavno se čuva, na hladnom mestu, dalje od izvora svetlosti i u čvrsto zatvorenoj staklenoj posudi.

   Pčele sakupljaju i polenov prah sa cvetova biljaka i donose ga u košnicu. Prerađuju ga i ugrađuju u sastav saća. Polenov prah se zove i pčelinji hleb, jer služi i za ishranu larvi. Često je različite boje, u zavisnosti od vrste cveta. Pomoću specijalnih žlezdi, pčele u svom telu luče vosak, u vidu sitnih ljuspica koje ugrađuju u saće. Pčele proizvode propolis od smola sa pupoljaka drveća, dodajući im i druge supstance. Koriste ga da popune otvore u košnici i za dezinfekciju košnice. Matični mleč služi za ishranu matice i larvi matica. To je gusta beličasta materija izuzetnog kvaliteta i snažnog delovanja.

   Život u košnici

   Da li ste znali da se pčele ne mogu ubrojati u domaće životinje, jer ih čovek nije pripitomio? Iako žive u košnicama, zadržale su sve odlike svoje vrste. U jednoj košnici živi oko desetak hiljada pčela, od kojih svaka ima određenu ulogu prema polu i godišnjem dobu. Svaka košnica ima jednu maticu, stotine trutova i hiljade radilica. Matice žive i do sedam godina, dok ostale pčele žive od nekoliko nedelja do šest meseci. Radilice hrane potomstvo, brinu o matici, grade saće, traže nektar i polen, čiste i održavaju košnicu, dok su trutovi sa maticom odgovorni za reprodukciju. Svake godine, matica izleže oko 250000 jajašaca. Kada nova matica treba da se rodi, stara matica i pola košnice napuštaju stari dom i nastanjuju se na novom mestu, koje se pre toga pronašle radilice. Zimi, kada temperatura padne, pčele se sakupe oko matice i mladih, koristeći svoju telesnu toplotu za održavaje temperature unutar košnice stabilnom, na oko 33 C.

   Med važan bioindikator zagađenja

   Bioindikatori su organizmi koji služe za praćenje koncentracije odgovarajućih zagađivača u jednoj biocenozi, zbog svoje izražene sposobnosti da akumuliraju toksične materije, kao što su radionuklidi, teški metali, pesticidi...Bioindikatori su razni lišajevi, mahovine, gljive, puževi, neka divljač, pčele, ribe, rakovi, alge. Pčele i njihovi proizvodi se smatraju značajnim bioindikatorima zagađenja.

   Pčele poseduju jedinstven i složeni komunikacioni sistem, koji je zasnovan na vidu, njuhu i kretanju, a koji, za sada, naučnici u potpunosti ne mogu da objasne. Biološka aktivnost pčela je dobro prostorno i vremenski definisana. Istraživanja su pokazala da pčele poseduju sposobnost za apstrakno mišljenje, prepoznaju članove sopstvene porodice od ostalih članova košnice, imaju dobru vizuelnu orjentaciji pri putovanju i pronalaženju izvora prethodno korišćenih izvora hrane, čak i kada im je dom premešten. U toku dana, one oblete tačno određenu površinu od oko 7 km2. Da bi sakupile kilogram meda, moraju da posete milion cvetova i da pređu put od 360 do 450000 km. Zastajkuju na listovima, zaviruju u čašice cvetova, piju izvorsku vodu i time unose i brojne zagađivaće u košnicu i svoje proizvode. Radioaktivna kontaminacija se odvija taloženjem različitih radionuklida na lišću, cveću, vodi, a pčele se kreču po tačno utvrđenom predelu, pa se zato med, polen i vosak smatraju najzačajnijim bioindikatorima, na osnovu kojih se prave ekološke karte određenih lokacija. Neposredno posle černobilske katastrofe, sa mnogih lokacija u svetu, a posebno u Ukrajini, sakupljeni su brojni uzorci meda i ostalih proizvoda pčela u kojima su nađene visoke koncentracije velikog broja radionuklida, što je jasno ukazivalo na radioaktivnu kontaminaciju. Sa merenjima je nastavljeno do današnjih dana i trenutno su koncentracije radionuklida, uglavnom, u okviru dozvoljenih normi.

   Zapamtite:

   Trajnost meda je neograničena.

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©