Google Search

Menopauza, oslobodite se zabluda i tegoba


     Mnogo je neosnovanih i netačnih tvrdnji o menopauzi. Proverite šta je tačno i prebrodite promene bez neprijatnih simptoma.

Menopauza oslobodite se zabluda i tegoba

   Pre ili kasnije, svaka žena suočiće se s promenama koje donosi menopauza. Lupanje srca, znojenje, navale vrućine, slabljenje polne želje, ali i teško održavanje
   reporučene telesne težine. To su neke promene za koje mnogo žena veruje da su neizbežne u zrelim godinama života, u periodu promena. Možda imate tek 30 ili 35 godina i ne osećate hormonalne promene, ali što pre saznate šta se događa u vašem telu i kakve vas promene očekuju, lakše ćete sprečiti neopasne, ali neprijatne simptome i uživati u zrelim godinama. Naime, mnogo žena tvrdi da su istinski počele da žive tek u menopauzi, odnosno da im sve ide bolje i lakše od kada su prekoračile srednje godine života. Nudimo vam odgovore na najčešća pitanja.

   Da li je strah opravdan?

   Naravno da nije. Razgovarajte sa ženama koje su ušle u menopauzu, razgovarajte sa svojim lekarom, nastojte da se što bolje informišete i videćete da nema razloga za strah. U zrelim godinama, konačno imate vremena za sebe, hobije kojima ranije niste stigli da se posvetite, putovanja koja niste mogli da priuštite, za sve one sitnice koje život čine lepšim i sadržajnijim. Neke žene taj deo života koriste za prekidanje loših navika – prestanak pušenja, početak redovne fizičke aktivnosti, zdraviju ishranu.

   Kad počinje menopauza i koliko traje?

   Poslednje menstruacijsko krvarenje ili menopauza, nastupa obično između 45. i 50. godine života, a deli se na premenopauzu i postmenopauzu. Ali, već oko 40. godine, počinje da slabi proizvodnja ženskih polnih hormona, ali premenopauza može da počne i ranije, posebno kod žena koje puše ili onih s nedovoljnom telesnom težinom. U premenopauzi, dolazi do izraženijeg poremećaja hormonalne ravnoteže. U periodu postmenopauze, otprilike do 65. godine života, telo skoro i ne proizvodi polne hormone, ali počinje da pronalazi novu unutrašnju ravnotežu. To stanje nove ravnoteže traje, otprilike, 25 godina.

   Šta se, zapravo, događa?

   Prema nekim podacima, 5 do 10% žena period menopauze proživljava bez tegoba, a oko 30% ima umerene ili blage tegobe. Otprilike, 30% žena oseća veće teškoće i traži pomoć lekara. Najučestalije tegobe su poremećaj spavanja, naleti vrućine, pojačano znojenje, teskoba i depresivna raspoloženja, slabljenje polne želje.

   Koji su tipični simptomi menopauze?

   To su, pre svega, slabije i neredovne menstruacije, napetost u dojkama, glavobolje i pojačano lupanje srca. Utvrđivanjem nivoa hormona, moguće je utvrditi da li je zaista reč o menopauzi ili o nekim drugim promenama. Pregled je posebno koristan za žene koje znakove menopauze počnu da osećaju pre 40. godine.

   Kako pomoći sebi?

   U slučaju blažih tegoba, pomoći će promene nekih navika: hlađenje zgloba šake vodom, odevanje u više laganijih slojeva, a od pomoći su i neka sredstva na biljnoj osnovi. Na primer, preparati od maslačka smanjuju znojenje, matičnjak ublažava nesanicu, kantarion ili valerijana ublažavaju promene raspoloženja. U ovom životnom periodu, česte su infekcije mokraćnih puteva koje uspešno ublažavaju preparati od uve i rena. Slabost mišića bešike može da se izbegne vežbama za karlicu.

   Zbog čega je u menopauzi teško održati telesnu težinu?

   Organizam troši manje energije, zato izbegavajte velike količine izvora energije: alkohol, šećer, škrob i "loše" masnoće, budite oprezni s konzumiranjem hrane i pića koji podstiču ispuštanje kalcijuma iz kostiju. To su, pre svega, kafa, kola napici, alkohol i so. Zaštitu od osteoporoze pruža kalcijum, a važni su i vitamin D i magnezijum. Korisna je i hrana bogata fitoestrogenima, koji deluju slično estrogenima, a sadrže ih žitarice, zeleno povrće i mahunarke. Azijatkinje, koje redovno hranom unose fitoestrogene, znatno bolje podnose klimakterijske teškoće i ređe obolevaju od bolesti prouzrokovanih tim promenama.

   Kakav je uticaj sporta i kretanja?

   Vrlo pozitivan. Dovoljno je 20 do 30 minuta aktivnosti (kao što je hodanje) da biste poboljšali raspoloženje i metabolizam, smanjili rizik od bolesti srca i krvnih sudova i sačuvali kosti i zglobove.

   Da li je potrebna drugačija nega kože?

   Da, jer koža postaje tanja, potrebno joj je pomoći da sačuva vodu i lipide. U menopauzi, i kosa postaje tanja, a zbog veće količine testosterona, kosa može i da se proredi. Tada je potrebno upotrebiti posebne kozmetičke proizvode za negu kose.

   Šta ako blaga rešenja ne pomažu?

   Potražite savet lekara koji će, posle detaljnog pregleda, preporučiti dopunsko hormonsko lečenje. Ako iz bilo kojeg razloga to nije moguće ili ne želite da uzimate dopunu hormona, lekar vam može preporučiti uzimanje preparata na biljnoj bazi. Ali, iako je reč o biljnim preparatima, ne znači da ne mogu imati neželjene nuspojave. Da biste izbegli neželjene posledice i od preparata koje uzimate dobili najbolje, potrebno je odabrati proizvod odgovarajućeg uticaja, koji je proveren i dokazan odgovarajućim ispitivanjima.

   Kakve su nuspojave dopunske hormonske terapije?

   Povišen rizik od tumora, moždanog udara i koronarne bolesti - koji se povezuje s dopunskim hormonskim lečenjem - razlog je zbog kojeg sve više žena zazire od estrogenske ili estrogensko- progesteronske terapije. Da bi se ti rizici smanjili i izbegli, danas se dopunskom hormonskom lečenju pristupa individualno, propisuju se znatno niže doze, a lečenje se sprovodi pod strogim nadzorom lekara.

   Da li su biljni preparati dobra zamena?

   Postoje dokazi da određene doze fitoestrogena deluju na receptore estrogena i uspešno smanjuju navale vrućine i poboljšavaju status lipida u organizmu. Do sada su sprovedene brojne studije, ali samo je jedna potvrdila sigurnost ekstrakta izoflavona soje na endometrijum i dojke. U studiju je bilo uključeno 395 žena životnog doba od 45 do 65 godina, a delovanje izoflavona uz preparate Phyto Soya na endometrijumu provereno je biopsijom i transvaginalnim ultrazvukom. Rezultati su pokazali da dnevna konzumacija 70 mg tog preparata, posle jedne godine, stimuliše endometrijum bez štetnih nuspojava.

   Mali podsetnik

   * Poslednja menstruacija, kod većine žena, javlja se između 50. i 52. godine života. Ali, promene polnih hormona počinju već oko 40. godine.
   * Dve trećine žena žali se na tegobe menopauze, a moguće ih je ublažiti i sprečiti uzimanjem odgovarajućih preparata u premenopauzi i tokom menopauze.
   * Procenjuje se da danas samo 10 % žena koristi hormonsku dopunsku terapiju, a 90% žena traži pomoć u biljnim preparatima.
   * Pogrešno je biljne preparate smatrati potpuno bezopasnima. U razgovoru s lekarom, navedite koje uzimate, a pre početka uzimanja, potražite mišljenje lekara.


   Vita 2007.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©