Google Search

Mozak - Što zaposleniji, to mlađi


    Negujte svoj mozak, zaposlite ga, dobro hranite... to su načini da ga održite jakim i brzim

Mozak sto zaposleniji to mladji

   Uporediti ljudski mozak sa super računarom, za mozak je stvarno ponižavajuće. Računar nema mogućnost sanjarenja, verovanja, osećanja… Ali pazite, iako poseduje čudesne mogućnosti, ljudski mozak nije savršen: podložan je bolestima, udarima ili, jednostavno, smanjenju sposobnosti.

   Uzroci tih smetnji su brojni: katkad genetski, a katkad prouzrokovani faktorima iz okoline (kao što su infekcija ili nedohranjenost). Ponekad je moguće delovati protiv tih faktora da bi se sprečio ili usporio nastanak moždanog udara. Nauka o mozgu relativno je nova naučna disciplina koja otvara prostor za mnoga nova otkrića.

   Savršena mreža neurona

   Mozak sadrži milijarde neurona, "plemenitih" ćelija koje mogu da stvore nervni impuls i oslobode neurotransmitere koji nam, na kraju procesa, omogućavaju osećanja, radnu sposobnost, verovanje, pamćenje i sanjarenje! Ti neuroni povezani jedni s drugima prave pravu mrežu, skoro savršeno organizovanu, s delovima smeštenim u dubljim slojevima mozga (kao što su centar za žeđ ili regulaciju toplote) i s onima u korteksu, na površini mozga ( delovima za vid, sluh, itd.).

   Cela struktura ima izuzetno složenu ulogu, jer u obzir treba uzeti snalaženje u okolini, pamćenje, učenje i sl. Sve u svemu, mozak reguliše rad autonomnih neuroloških funkcija (kao što je disanje) uz, naravno, voljne pokrete tela. Učestvuje u lučenju hormona zahvaljujući hipotalamusu (smeštenom na njegovoj bazi), koji je direktno povezan sa žlezdom hipofizom.

   Iako imaju presudnu ulogu, neuroni čine samo 10% čovekovog mozga. Mozak je prvenstveno sastavljen od tzv. glija ćelija: oligodendrocita, asterocita, mikroglija ćelija, ependimskih ćelija… Neke imaju funkciju snabdevanja neurona hranljivim supstancama, druge prenose nervne impulse, a treće, pak, imaju odbrambenu funkciju.

   Otrovi za mozak

   Brojne supstance iz okoline mogu pogubno da deluju na naš mozak, a mnoge od njih deluju na nas u radnom okružju. Kada nadležne zdravstvene ustanove otkriju takvu štetnu supstancu, sprovode mere kojima nastoje da smanje izloženost organizma njenom negativnom uticaju. Međutim, često je njihova reakcija zakasnela. Pesticidi, na primer, pospešuju nastanak neuroloških teškoća (kao što je Parkinsonova bolest) i razvoj tumora, posebno na mozgu (ti tumori su naročito učestali u industrijskim zemljama).

   Različiti rastvori takođe se mogu smatrati krivcima. Metal aluminijum poznat je po svojoj neurotoksičnosti. Ipak, uobičajeno apsorbovane doze (na primer, neki lekovi dolaze u kontakt s ambalažom) nisu zabrinjavajuće. Drugi teški metali (kao što je živa) izuzetno su opasni, jednako kao i mangan, talijum… Spomenimo i to da još uvek postoje dileme oko rizika od nastanka mogućih oštećenja mozga kao posledice elektromagnetskog zračenja mobilnih telefona.

   Naš savet

   • Kad god možete, radije koristite fiksnu liniju od bežične.
   • Kada koristite aluminijumsku foliju za pripremu jela, između hrane i folije stavite sloj masnog papira.
   • Izbegavajte da kuvate i pripremate hranu u aluminijskom posuđu.
   • Ako uzimate lekove za smirenje želudačnih tegoba koji sadrže aluminijum, pridržavajte se priloženih uputstava.
   • Ako se bavite baštovanstvom, bolje je da oplevite baštu nego da koristite herbicide.

   Stimulišite moždane omotače

   Dolaskom u određene godine, osećamo teškoće s pamćenjem, smanjenje koncentracije, probleme s određenim uobičajenim radnjama… što može da bude zabrinjavajuće. Tokom normalnog starenja mozga, neuroni ne umiru već slabije funkcionišu. Ali, druge bolesti krvnih sudova, kao što je ateroskleroza, mogu da poremete zdravlje mozga i njegovo normalno starenje.
   Da bismo sačuvali svoje moždane omotače, treba ih stimulisati, a ne odmarati! Time ćemo ih zaštititi od starenja, a možda i od neuroloških bolesti. Osobe koje imaju intenzivnu moždanu aktivnost neće pobeći Alchajmerovoj bolesti ako za nju imaju genetsku predispoziciju, ali će se na taj način sigurno bolje nositi s njenim manifestacijama. Da biste razvijali svoje moždane omotače, potrebno je negovati istančanost čula, posebno sluha i vida.

   Naš savet

   • Redovno kontrolišite vid i sluh.
   • Čitajte.
   • Unesite raznolikost u svoje društvene aktivnosti.
   • Bavite se različitim "mozgalicama".
   • Obrazujte se, pohađajte kurseve i seminare.

   Sačuvajte moždane krvne sudove

   Mozak zavisi od kiseonika i hrane koju dobija preko krvnih sudova, jer oni su osnova za njegovo normalno funkcionisanje. Svako slučajno oštećenje tog sistema snabdevanja (krvarenje, zapušenje arterije...) može da ima teške posledice za zdravlje mozga.

   Naš savet

   • Ako imate visok pritisak, redovno ga kontrolisite, ne bi smeo da prelazi 140/90 prilikom odmaranja.
   • Redovno kontrolišite holesterol u krvi.
   • Ako pušite, prestanite da pušite!
   • Ako tokom nekoliko sati ili minuta imate problema s govorom, delimičan gubitak vida, poremećaj ili probleme s pokretanjem udova, to su možda pokazatelji problema sa venama u mozgu. Obratite se odmah lekaru, čak i ako se sve vrati u normalu.

   Fizička aktivnost

   Redovno bavljenje sportom sprečava nastanak poremećaja povezanih sa starenjem i smanjuje broj moždanih udara, povoljno deluje protiv teskobe, stresa i straha. Treba znati da osobama koje mnogo sede i malo se kreću preti tri puta veća opasnost od depresije, u odnosu na osobe koje se redovno bave fizičkim aktivnostima.

   Naš savet

   • Odaberite sport koji naviše odgovara vašem načinu života.
   • Nemojte previše opterećivati srce, postepeno vežbajte njegovu izdržljivost.
   • Trčite, brzo hodajte ili vozite bicikl bar po 20 minuta tri puta nedeljno. Ili, ako vam više odgovara, bavite se grupnim sportom. Ali, budite oprezni - osobe koje pate od srčanih tegoba moraju pre bavljenja vežbom da se posavetuju s lekarom.

   Dobro hranite mozak

   Mozak je organ koji upravlja našim telom i svim njegovim funkcijama. Zato, on ima i najveće potrebe za hranljivim supstancama. Nedostatak nekih hranljivih supstanca može da dovede u pitanje njegovo normalno funkcionisanje. Osim što su mu potrebne hranljive supstance da bi zadovoljile njegove energetske potrebe, potrebne su mu i supstance koje telo nije u mogućnosti samo da proizvede, kao što su vitamini, minerali, oligoelementi, esencijalne masne kiseline…

   Za optimalno funkcionisanje, mozgu treba puno energije. Taj organ troši 20% energije dobijene iz hrane i 20% kiseonika koji dobijamo disanjem.
   Supstance koje mozak mora da dobije su:

   • zasićene masti (crveno meso), monozasićene masti (bademi, masline), polizasićene masti i omega 3 ili esencijalne masne kiseline dobijene iz hrane koja utiče na kvalitet naših ćelijskih membrana, a posebno membrana moždanih ćelija
   • gvožđe, koje veže kiseonik za crvena krvna zrnca i tako ga prenosi do mozga
   • vitamin B1, koji pomaže mozgu da iskoristi glukozu, glavni izvor energije
   • vitamine B3 i B12, jer njihov nedostatak može da prouzrokuje neurološke smetnje
   • vitamin B9, koji je neophodan za razvoj nervnog sistema fetusa, a kod starijih osoba pomaže da se sačuva normalna intelektualna aktivnost
   • vitamin E i selen, koji efikasno deluju protiv starenja moždanih ćelij a zahvaljujući svom antioksidativnom delovanju
   • vitamin C, jer, osim antioksidativnih svojstava, poseduje i svojstvo poboljšanja komunikacije među neuronima
   • sporo apsorbujuće šećere, koji se postepeno raspoređuju u telu i predstavljaju neophodan stimulans mozgu
   • proteini, jer omogućuju sintezu moždanih ćelija
   • kalcijum, koji učestvuje u prenosu nervnih impulsa
   • magnezijum, jer svojim neuropsihičkim delovanjem pomaže u borbi protiv teskobe, nervoze i depresije.

   Opustite se

   Fizička aktivnost, zadovoljstvo, zaljubljenost, uravnotežena ishrana - faktori su koji doprinose boljem funkcionisanju imunološkog sistema. Pozitivna osećanja deluju na imunološki sistem podstičući proizvodnju imunoglobulina, koji su zaduženi za odbranu od bolesti. Osim toga, antioksidanti, kao što je vitamina C iz voća i povrća, štite nas od infekcija.

   Za dobro stanje mozga, korisno je i opuštanje. Postoje brojne tehnike koje daju dobre rezultate.

   • Opuštanje mišića – tom tehnikom postajete svesni svoga tela, posebno stanja napetosti i stanja opuštenosti u koje treba da ga dovedete. Prvo opustite celo telo, a zatim se pozabavite svakom grupom mišića zasebno, naizmenično ih naprežući i opuštajući.

   • Srčani sklad – ravnoteža našeg srca utiče na naš mozak. Ako naučite da kontrolišete srce, možete pripitomiti i mozak! Cilj ovih vežbi je da mislima utičete na brzinu otkucaja srca: u slučajevima negativnih emocija, kao što su stres i teskoba, koji predstavljaju izraz haosa, treba se mislima dovesti u stanje srčanog sklada (sklad između faze ubrzanja i usporenja otkucaja). Kako? Pokušajte da se smirite dugim i dubokim udisanjem i da se koncentrišete na disanje. Osetite toplotu u grudima. Vežbanjem ćete postići da osećate sklad između srca i mozga, što će vam pružiti osećaj smirenosti. Obezbedite sebi 30-ak minuta te vežbe svaki dan.

   • Tai-chi: nastao je iz tradicionalnih kineskih borilačkih veština, a sastoji se od gimnastičkih vežbi koje se zasnivaju na laganim, kružnim pokretima. Njima se poboljšava mekoća pokreta i jača mišićni i koštani sistem, dok tehnika disanja vraća osećaj smirenosti i podstiče psihičko zdravlje.

   Pitanja i odgovori

   • Da li je mozak dvanaestogodišnjeg deteta potpuno zreo?
   • Nije! Mozak u tim godinama dostiže svoju maksimalnu težinu, ali to ne znači da je njegov razvoj potpuno dovršen. Mozak punu zrelost dostiže tek u periodu između 20. i 25. godine. Njegovo sazrevanje vezano je za hormonalno sazrevanje čoveka.

   • Kakva ishrana pomaže mozgu?
   • Brojna istraživanja pokazala su da osobe čija je ishrana bogata antioksidantima, kao što su voće i povrće i omega 3 kiseline (ribe, rakovi, maslinovo ulje), a ujedno siromašna zasićenim kiselinama, ređe obolevaju od degenerativnih bolesti mozga, posebno ako se uz zdravu ishranu još i redovno bave fizičkom aktivnošću. Utvrđeno je da je kod ljudi koji uzimaju dva obroka povrća dnevno opadanje mentalnih sposobnosti smanjeno 40%.

   Dve trećine mozga sačinjavaju masne kiseline, koje su smeštene na površini nervnih ćelija i sprovode nervne impulse. Omega 3 kiseline poboljšavaju provodljivost tih impulsa. Na duže staze, ishrana obogaćena omega 3 kiselinama ima antidepresivno delovanje.    • Postoji li povezanost načina ishrane i pojave Alchajmerove bolesti?
   • Ispitivanja sprovedena na starijim osobama dovela su do zaključka da ishrana ima važan uticaj na nastanak te kobne bolesti. Čini se da uravnotežena ishrana štiti kognitivne sposobnosti.

   Zapamtite

   • Da bismo sačuvali moždane omotače, treba ih stimulisati, a ne odmarati!
   • Upravlja našim telom i svim njegovim funkcijama, pa ne čudi što mozak ima najveće potrebe za hranljivim supstancama
   • Mozak maksimalnu težinu dostiže oko 12. godine, ali razvoj traje sve do 25. godine
   • Različite «mozgalice» pomažu britkosti uma
 

   Vita 2007.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©