Google Search

Nahrani me bojom


    “Moram da jedem jer sam gladna. Ovo šarenilo boja u tanjiru još više izaziva moju glad”. Dok jedete svoju omiljenu hranu, da li razmišljate kako boje utiču na vas?

Nahrani me bojom

   Prirodne boje koje se nalaze u voću ili povrću veoma pozitivno utiču na zdravlje, zato je potrebno da obrok ima što više različitih boja. Istraživanja sprovedena u svetu dokazuju da navike u ishrani mogu da budu bitne, pre svega, kao preventiva različitim degenerativnim oboljenjima i raku. Američki nacionalni institut za istraživanje raka pokušava da navede Amerikance da svakodnevno unose pet do devet porcija voća i povrća živih boja, uključiujući plavo i ljubičasto. Medicinska istraživanja su pokazala da 5 obroka voća i povrća bitno smanjuje rizik od nastanka raka, bolesti krvi i krvnih sudova, visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Voće i povrće različitih boja snabdeva nas širokim spektrom različitih vitamina, minerala, vlakana, flavonoida i ostalih elemenata koji su potrebni telu za održavanje zdravlja, energije, telesne težine....

   Žuta

   Poznato je da je žuta boja izvor snage i moći. Jedna porcija žuto-narandžastog povrća, šargarepe ili kriška dinje, obezbežuju dnevnu dozu betakarotena i njegovog antikancerogenog rođaka alfakarotena. Žuti i narandžasti plodovi sadrže više vrsta antioksidanata, kao što su vitamin C, karotenoidi i bioflavonoidi. Preporučljivo je svakog dana pojesti nešto od plodova ovih boja (narandže, žute jabuke, breskve, banane, dinje, grejpfrut, limun, mango, nektarine, ananas, žute kruške, kukuruz, krompir šargarepa, bundeva). Njihovo unošenje utiče na smanjenje rizika od nastanka nekih vrsta raka, doprinosi zaštiti srca, očuvanju dobrog vida, jačanju imunološkog sistema, a preporučuje se i za brzo vraćanje energije kada smo umorni, na primer, posle neke sportske aktivnosti ili tokom toplih dana. Ima i veliki efekat na kožu, održava njenu svežinu i elastičnost. U stresnim periodima ili pri promeni godišnjih doba, kada želite da se dobro pripremite za sunčanje, jedite što više povrća i voća narandžaste boje, kao što su kajsije, šargarepa, bundeva.. .

   Plava i ljubičasta

   Američki nacionalni institut za istraživanje raka daje posebnu prednost tamnim namirnicama, zbog prisustva antocijanina, biljnih pigmenta koji voću i povrću daju plavu, ljubičastu i tamnocrvenu boju. Antocijanini su jedna od najvažnijih grupa vidljivih biljnih pigmmenata, ako izuzmemo hlorofil, zeleni pigment koji pomaže biljkama da sunčevu svetlost transformišu u ugljene hidrate. Ima preko 300 plavičastih pigmenata sa visokim antioksidantskim sposobnostima.. Voće i povrće ove boje ( kupine, borovnice, crna ribizla, ljubičaste smokve, tamno grožđe, grožđice, plavi paradajz, ljubičasti krompir, ljubičaste špargle i endivija) sadrže sastojke koji smanjuju rizik od nekih vrsta raka, sprečavaju nastanak kardiovaskularnih bolesti, štite mokraćne organe, poboljšavaju vid, uključujući sposobnost adaptacije na mrak, čuvaju pamćenje i usporavaju starenje. I crveno voće je veoma bogato antocijaninom i drugim pigmentima.

   Crvena

   Dobrom uticaju crvene boje na zdravlje doprinose antocijanini i likopen, koji su antioksidanti, kao i visok sadržaj vitamina, posebno A i C, jer pomažu ćelijama da se regenerišu i doprinose jačanju organizma. Zato je potrebno svakodnevno unositi plodove crvene boje (crvene jabuke, crvene narandže, trešnje, crveno grožđe, crvene i ružičaste grejpfrute, šipak, maline, jagode, paradajz, lubenicu, crveni kupus, rotkvice, crveni krompir), jer oni doprinose zaštititi srca i mokraćnih organa, očuvanjunju pamćenja, smanjenom riziku za nastanak tumora i raka.

   Zelena

   Najčešća boja povrća je zelena. Povrće zelenih listova najviše sadrži gvožđe, velike količine vitamina A,C,B2 i minerala, posebno kalijum, fosfor, kalcijum, antioksidante kao što su lutein i indoli. Zeleno povrće sadrži i mnogo vlakana, pa pomaže probavu. Može se jesti svakodnevnio i u velikim količinama, jer ne goji. Dobro je za srce i preventivu tumora, gde ključnu ulogu igra mangan, kao i za očuvanje dobrog vida i jačanje kostiju i zuba. Zato je potrebno jesti što više voće i povrće ove boje (avokado, zelene jabuke, zeleno grožđe, kivi, limete, zelene kruške, grašak u mahunama, kupus, celer, krastavci, zelena salata, zelena paprika, brokole, spanać, tikvice, kineski kupus, kelj, artičoke, špargle).

   Bela

   Među plodovima u kojima preovladava bela boja, jedan od glavnih sastojaka je alicin. Zato u svoju ishranu uključite što više beline (beli luk, banane, bele nektarine, bele breskve, bele kruške, kruške, datulje, gljive, paškanat, beli krompir, repa, karfiol), jer ona smanjuje rizik od nastanka tumora i raka, a štiti srce i krvne sudove i doprinosi smanjenju nivoa holesterola u krvi.

   Pažljivo kuvajte

   Pažljivo birajte voće i povrće. Izgled je vezan sa hranljivim sastojcima koje namirnica sadrže. Da bi povrće sačuvalo boju, mora se pripremati i koristiti pravilno. U zavisnosti od vrste plodova, mogu se jesti sirovi ili kuvani, prerađeni u sok, konzervirani i osušeni.

   Načini kuvanja deluju na boju povrću, posebno ako je zeleno, crveno i narandžasto.    Biljni pigment hlorofil, koji daje zelenu boju, veoma je osetljiv na dugo kuvanje i na organske kiseline, pa stvara truložutu boju. Da bi se sačuvala originalna zelena boja, ovo povrće kuvajte nepoklopljeno.

   Crveni biljni pigmenti, antocijanini, otporni su na toplotu i rastvorljivi su u vodi. Ovo povrće kuvajte poklopljeno u vodi, koja je zakiseljena limunom ili sirćetom. Karotenoidi, narandžasti biljni pigmenti, nerastvorljivi su u vodi, pa čak ni dužim kuvanjem neće se promeniti boja ovog povrća.

   Preporučljivo je da se povrće kuva što kraće i ako je moguće na pari, jer tako gubi najmanje hranljivih sastojaka i zadržava svoj ukus. Ako se povrće odmah procedi i prođe kroz hladnu vodu, zadržava boju.    Preporučljivo je da se voće i povrće pojede što pre, najviše 3 do 4 dana posle kupovine, da ne bi izgubilo vitamine, a to će se dogoditi ako se neodgovarajuće čuva, pa potamni i dobije fleke.

   I boje okruženja utiču na naš apetit

   U enterijerima restorana, često dominira crvena boja da bi se gosti podstakli da naruče više hrane, jer crvena i narandžasta podstiču apetit, a plava ga smanjuje Ako želite da podstaknete nečiji apetit, prekrijte sto crvenim stolnjakom, poslužite hranu iz crvenih tanjira... Ukoliko smatrate da apetit treba smanjiti, servirajte na plavom stolnjaku, u plavim tanjirima, sa plavičastim osvetljenjem... Ako u prostoru u kojem jedemo dominira žuta ili narandžasta boja, ljudi lakše pobesne, a bebe češće plaču. Oko je najteže podnosi. Ali, ona ubrzava metabolizam i poboljšava probavu. Zelena boja simbolizuje prirodu. Najlakša je za oko i može da popravi vid. Smiruje i osvežava. U bolnicama se koristi da bi opustila bolesnike...Zato, ako jedete prebrzo, zelenilo na tanjiru može pomoći da usporite ritam.

   Osvetljenje takođe utiče na apetit. Ako su svetla prigušena, više jedemo, jer smo opušteniji i manje svesni šta radimo.Ako je prostor jako osvetljen ili smo na dnevnom svetlu, bićemo manje gladni.

   Zapamtite

   Prirodne boje koje se nalaze u voću ili povrću veoma pozitivno utiču na zdravlje. Potrebno je da obrok ima što više različitih boja.

   Zapamtite

   Svakodnevno unosite pet porcija voća i povrća živih boja, posebno plavih i ljubičastih.
 

   Piše: mr sc fiz.hem. Ljiljana Janković

   Vita 2007.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©