Google Search

Nisu sve masnoće iste


     Masti su proglašene glavnim krivcem za naše debljanje. To nije tačno, jer masnoće su korisne, a štetne mogu biti njihove doze i kombinacije

Nisu sve masnoce iste


   Tvrdnje koje slušamo o ishrani često su preuveličane. Važno je razlikovati istine od zabluda. Zablude ne samo što otežavaju život nego mogu biti i štetne. Navodimo neke popularne i raširene tvrdnje o pravilnosti unosa masnoća. Pročitajte da li je reč o zabludama ili su te tvrdnje zaista povoljne za naše zdravlje.

   • Masnoće su razlog debljanja

   Ne! Istina, mast je, sa devet kalorija po jednom gramu, energijom najbogatija namirnica, zbog čega i ima lošu reputaciju kao uzrok debljanja. Ali, ta je optužba potpuno nepravedna. Ne postoje loše namirnice, kažu nutricionisti, postoje samo štetne doze i kombinacije.
   Onima koji u prvom delu dana fizičkom aktivnošću troše energiju, određena doza masnoća neće naškoditi, pa i posle podne mogu da pojedu komad torte sa šlagom, za razliku od onih koji većinu dana provode sedeći. A i za jedne i druge važi isto pravilo: izbegavajte kalorijske bombe u večernjim satima.

   • Što manje masnoća jedemo, to je bolje

   Ne! Masnoće su važne za život. Potrebne su, na primer, za stvaranje određenih hormona, ćelijske membrane se najvešćm delom sastoje od masti, vitamine A, D, E i K organizam može iskoristiti samo ako su prisutne masti, jer se ti vitamini otapaju u masnoćama. Osim toga, masnoće omogućuju normalan tok procesa probave koji se odvija u ustima. Dakle, ne izbacujte masti iz ishrane!
   Stručnjaci kažu da bi 30 do 35% ukupnog dnevnog unosa kalorija trebalo da potiču od masti. Izraženo u gramima, za ženu srednjih godina i normalne građe, to je otprilike 72,2 grama masnoća dnevno. Oprez je ipak potreban: u tu količinu se ubrajaju i masnoće sadržane u kobasicama, siru i sličnim namirnicama, koje najčešše i ne registrujemo.
   I slatkiši su često bogatiji masnoćama više nego što verujemo. Čokolada, na primer, može da sadrži i 30% masnoće.

   • Ne postoji ništa bolje od maslinovog ulja

   Da i ne! Sa maslinovim uljem automatski povezujemo zdrav mediteranski način ishrane i smatramo da je upravo takvo ulje najzdravije. činjenica je da maslinovo ulje sadrži mnogo prerađenih masnih kiselina, a dokazano je da snižava nivo holesterola u krvi. Ali, orahovo ulje i riblje ulje mnogo su bogatiji masnim kiselinama nego hvaljeno maslinovo ulje.
   Pogrešno bi, dakle, bilo tvrditi da je maslinovo najbolje od svih ulja. Prava je istina je da je najzdravije kombinovati namirnice. Dnevnu potrebu za masnoćama trebalo bi pokriti različitim visokokvalitetnim uljima i kvalitetnim margarinom. Ljudi kojima prete srčane i venske bolesti trebalo bi da paze da ne unose previše prerađenih masnih kiselina.

   • Omega 3 masne kiseline su precenjene

   Netačno. Mnoga pitanja u vezi sa ishranom su u nauci sporna, ali u ovom slučaju vlada saglasnost: omega 3 masne kiseline su zaista zdrave. Te masne kiseline telo ne može da nadoknadi drugim masnim kiselinama. Dakle, moramo ih unositi u organizam sa hranom. Masne morske ribe, kao što su skuša, tuna ili losos, sadrže mnogo omega 3 masnih kiselina, a pastrmka i šaran mnogo manje. Zamrzavanje i pakovanje ribe, na sreću, ne uništava omega 3 masne kiseline. I riba iz ribnjaka je jednako kvalitetna, jer je hranjena na odgovarajući način.
   Spomenimo podatak da 100 grama ribljeg ulja sadrži čak 54 grama omega masti, dok je u istoj količini orahovog ulja 13 grama omega masti.
   U apotekama se prodaju omega 3 preparati biljnog ulja, kao dodatak ishrani. Oko njihove upotrebe, odnosno korisnog uticaja na zdravlje, nutricionisti još imaju podeljena mišljenja.

   • Voće i povrće ne sadrži masti

   Netačno. I voće i povrće, ipak, sadrže masnoće, ali drukčije i uglavnom u znatno manjim količinama od ostalih namirnica. Na primer, 100 grama jagoda sadrži 0,4 grama masnoća, ista količina borovnica ima 1 gram masnoća, a banana 0,2 grama masnoća - jedva vredno spomena. Voće sa vrlo visokim udelom masti je, na primer, avokado (23,5 g masnoće na 100 g) i masline (36 g masnoće na 100 g).
   Ishrana bez masnoća bila bi moguća samo u laboratorijskim uslovima.

   • Margarin je manje kaloričan od maslaca

   Tačno i netačno. Uobičajeni margarin sa 722 kcal u 100 grama ima skoro istu kalorijsku vrednost kao i maslac (754 kcal na 100 g). Ni dijetalni margarin nije siromašan kalorijama: sadrži mnogo prerađenih masnih kiselina, i zato je zdraviji. Važno je znati da ispravno tumačeni pojam dijete znači zdravo se hraniti, a ne smršati.
   Polumasni margarin, koji najviše koriste žene, zaista ima manje kalorija nego maslac. Na tržištu, postoji mnogo različitih vrsta margarina, vrlo različitog kvaliteta. Da li je neki od njih zdraviji od maslaca ili nije, zavisi od proizvodnje. Margarini za kuvanje sadrže mnogo tzv. transmasti, koje doprinose povećanju nivoa štetnog LDL-holesterola.

   • Proizvodi sa manje masnoća su zdraviji

   Ne uvek! Oni su nastali da bi potrošaču dali osećaj: mogu puno da jedem, a neću se udebljati! Ali, konzumirajući te namirnice, nećete biti ni zdraviji ni bolesniji. Stručnjaci upozoravaju da se, sledeći oznaku "bez kalorija" na proizvod ima sa redukovanim masnoćama, često greši. Ti proizvodi se precenjuju. Najbolje je, naravno, jesti na prirodan način, odnosno smanjiti unos masnoća (umesto cele kriške masnog sira, pojedite samo polovinu, umesto punomasnog, pijte obrano mleko). Posebno oprezni budite sa gotovim proizvodima, kao što su salama i sir, jer neki od njih sadrže skrivene štetne masnoće u obliku belančevina.

   • Smanjenje unosa masti najbolji je način mršavljenja

   Nije. To mišljenje pripada prošlosti, šezdesetih godina je prihvaćena "low fat" dogma, u čemu su prednjačili Amerikanci. Rezultat: bili su sve deblji, jer su uzimali manje masti, ali zato mnogo više ugljenih hidrata.
   Najbolji način mršavljenja bio je i ostao smanjenje unosa kalorija. Čovek mršavi samo ako uzima manje kalorija nego što ih troši, svejedno je da li se radi o ugljenim hidratima ili masnoćama. Neki ljudi se osećaju lakše ako uzimaju manje ugljenih hidrata, drugi, pak, radije štede na masti. Tu ne postoji tačno ili netačno. U načelu, ishranu treba prilagoditi sopstvenim navikama i potrebama u ishrani. Dokazano je da ljudi različito razmišljaju o ishrani i različito reaguju na namirnice.

   Uticaj na zdravlje

   Najopasnije za ljudsko zdravlje su masnoće koje nastaju industrijskom obradom biljnih ulja, podgrejavanjem, prženjem. One povećavaju udeo štetnog LDL holesterola u krvi. Ima ih, na primer, u masnim pecivima, kao što su kroasan ili lisnata testa, u margarinu za kuvanje, maslacu i mesu. Dijetni margarin ne sadrži takve masnoće.
   Neprerađene masne kiseline, pre svega sadržane u mesu, salami, maslacu, pavlaci i drugim mlečnim proizvodima, kod preteranog konzumiranja deluju nepovoljno na vrednosti masti u krvi.
   Jednostavno prerađene masne kiseline sadržane su, na primer, u maslinovom ulju, maslinama, avokadu i orasima. U određenim količinama, utiču pozitivno na vrednosti masti u krvi.

   Posebno dobre masti

   • Višestruko prerađene masne kiseline čine strukturu ćelijske membrane i potrebne su za zdravlje organizma. Morska riba, suncokretovo i orahovo ulje sadrže posebno mnogo visokovrednih masnih kiselina.
   • Višestruko prerađivane masne kiseline, na primer iz ribe, potrebne su telu za izgradnju nervnih ćelija.


   Maslinovo ulje treba često koristiti, jer sadrži mnogo prerađenih masnih kiselina i snižava nivo holesterola u krvi

   Meso lososa obiluje omega 3 masnim kiselinama

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©