Google Search

Nova saznanja o hipertenziji


    Svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, bolest koja zahteva disciplinu i značajne promene životnih navika

Nova saznanja o hipertenziji

   Hipertenzija je sve veći zdravstveni problem, mada se već odavno zna koje su njene posledice za zdravlje, i kako krvni pritisak držati pod kontrolom, odnosno, održavati ga u okviru prihvatljivih vrednosti. Kako se bolest često razvija bez vidljivih simptoma, veliki broj ljudi godinama živi sa povišenim krvnim pritiskom ne znajući šta se događa u njihovom telu. S druge strane, čak i oni koji su upoznati sa svojim stanjem i mogućim posledicama, retko i nevoljno menjaju životne navike, odnosno menjaju ih tek kad dođe do teških posledica. Međutim, lekari neprestano ponavljaju upozorenje da bez zdravog načina života nije moguće trajno sniziti vrednosti krvnog pritiska, osim, naravno, lekovima. A svi lekovi, pa tako i oni za hipertenziju, imaju svoje propratne uticaje, često neprijatne nuspojave, od kojih neke mogu da budu ozbiljna pretnja zdravlju.

   U odrasloj populaciji Srbije, oko 40 % osoba boluje od povišenog krvnog pritiska, a među osobama starijim od 65 godina, učestalost bolesti procjenjuje se na, otprilike, 80%. Kada se zna koje su sve i koliko su ozbiljne posledice hipertenzije, jasno je da je reč o jednom od najvećih zdravstvenih problema.

   Šta je hipertenzija, a šta visok pritisak

   Važno je razlikovati visoki krvni pritisak i hipertenziju. Povišen krvni pritisak može da bude trenutno stanje prouzrokovano različitim faktorima, a tek kada se utvrdi stalno povišena vrednost, iznad preporučenih, govorimo o hipertenziji. Hipertenzija je, dakle, stalno povišen krvni pritisak vrednosti iznad 140/90 mmHg, utvrđene u najmanje tri kontrolna merenja.

   Krvni pritisak određen je količinom krvi koju pumpa srce i veličinom i stanjem arterija, ali i mnogi drugi faktori, poput volumena tečnosti u telu, sadržaja soli, stanja bubrega i nervnog sistema, nivoa hormona, mogu da utiču na njegove vrednosti.

   Gornja, preporučena granica pritiska je 140 za sistolički, pritisak koji se stvara prilikom otkucaja srca, i 90 za dijastolički, pritisak kada se srce “odmara”. Vrednosti pritiska iznad 140/90 smatraju se povišenim krvnim pritiskom. Optimalnim vrednostima smatraju se 120 za sistolički i 80 za dijastolički pritisak. Ali, da bi se za jednu osobu ustanovila optimalna vrednost krvnog pritiska, treba uzeti u obzir njeno zdravstveno stanje, tim pre što neke bolesti utiču na te vrednosti. Na primer, kod osoba koje boluju od šećerne bolesti, dopuštena maksimalna vrednost krvnog pritiska je 130/80 mmHg, dok je za bubrežne bolesnike to 120/75. Uvreženo mišljenje da se optimalan sistolički pritisak određuje sabiranjem broja godina i brojke sto - pogrešno je! To je, slažu se lekari, zabluda koja mnoge osobe starijeg životnog doba navodi na pogrešnu pretpostavku da “nemaju ili imaju problema sa pritiskom”. Takođe, u pokušaju da se postigne i održava normalan krvni pritisak, važnu ulogu ima životno doba. Što je organizam stariji, to postaje sve teža. Ali, pogrešno je zbog životnog doba odustati od borbe sa tim podmuklim neprijateljem, jer što su vrednosti pritiska bliže normalnim, to su veće mogućnosti za duži i zdraviji život.

   Primarna i sekundarna hipertenzija

   Oko 95 % svih bolesnika sa povišenim krvnim pritiskom čini primarnu ili esencijalnu hipertenziju, čiji je uzrok još uvek nepoznat. Ona može da bude prouzrokovana genetskim faktorima i faktorima iz okoline, kao što je, na primer, prekomeran unos soli i svakodnevni stres. Sekundarna hipertenzija izazvana je nekim drugim poremećajem, poput raznih bubrežnih bolesti, tumora nadbubrežne žlezde, suženja bubrežne arterije, ili oralne kontracepcije. Ne sme se zaboraviti da i neki lekovi mogu da doprinesu porastu pritiska, kao što uzrok može da bude uživanje droga.

   Smanjiti unos soli

Nova saznanja o hipertenziji

   Kako su faktori rizika za nastanak hipertenzije prekomerna težina, konzumiranje masne i preslane hrane i alkohola, stres, pušenje i manjak fizičkih aktivnosti, promena životnih navika je osnovni korak u normaliziranju vrednosti krvnog pritiska. Međutim, upravo tu borba protiv hipertenzije “zapinje”. Izuzetno mali postotak ljudi uputstva lekara shvata ozbiljno, pa uprkos hipertenziji, nastavljaju sa nezdravim navikama. Kada je reč o ishrani, najveći problem je prekomerno unošenje soli. Industrijski obrađena hrana zasićena je solju, tako da nije problem samo u dosoljavanju obroka, jer, na primer, kilogram hleba sadrži 5 grama soli, a 100 grama sira 620 mg soli. Kada znamo da najveća dnevno dopuštena količina soli iznosi 6 grama, jasno je da dobar deo populacije, u modernim, industrijskim društvima, samo u jednom obroku unese u organizam više od dopuštene količine. Naime, s obzirom na same namirnice i njihovu obradu uz izdašno dodavanje začina, čovek u organizam unese i do 20 grama soli na dan, što višestruko premašuje potrebe organizma. Za normalno funkcionisanje organizma, dovoljno je svega 2 grama kuhinjske soli dnevno. Ta činjenica bila bi podsticaj za pokretanje nacionalne kampanje sa ciljem da se edukuje javnost o štetnim uticajima prekomernog unosa soli. Jedan od ciljeva kampanje treba da bude peciznije deklarisanje sastojaka namirnica. Tako bi svako mogao da zna koliko soli će nekom namirnicom uneti u organizam, što bi osobama s hipertenzijom trebalo da olakša usvajanje zdravijih navika ishrane.

   Hipertenzija i dijabetes

   Budući da ove dve bolesti, hipertenzija i šećerna bolest tipa 2, imaju istu pozadinu, a često se javljaju zajedno, očigledno samo od genetike zavisi koja će od njih prva da se ispolji. Oko 40% osoba sa hipertenzijom boluje od šećerne bolesti i obrnuto. Kao što je već spomenuto, granica preporučenog pritiska kod dijabetičara niža je nego kod zdravih osoba, iznosi 130/80, jer se opasnosti hipertenzije povećavaju uporedno sa zdravstvenim tegobama i oboljenjima. Inače se ukupan rizik srčane bolesti, moždanog udara i bubrežne bolesti procjenjuje ne samo na osnovu utvrđene vrednosti krvnog pritiska nego i na osnovu prisutnosti rizičnih faktora, među kojima je na prvom mestu šećerna bolest. Ali i poremećaji nivoa masnoća, gojaznost- posebno povećane naslage potkožne masnoće oko trbuha, pušenje i prisutnost tih oboljenja i poremećaja u porodici. Na sve te faktore utiče nezdrav način života, pa su zdrava ishrana, kretanje, održavanje preporučene telesne težine, fizička aktivnost i prestanak pušenja osnov lečenja hipertenzije, dok su lekovi, u većini slučajeva, dodatak takvom lečenju. Lekove koje propiše lekar treba redovno uzimati.

   Zima donosi pogoršanje

   U hladnem periodu godine, osobama sa hipertenzijom nije lako, pritisak im, u proseku, poraste za 5 mmHg. Postoji nekoliko razloga:

   * pri niskim temperaturama vazduha, sužavaju se krvni sudovi, pri čemu osobama sa hipertenzijom krvni pritisak poraste znatno više nego osobama sa inače normalnim vrednostima krvnog pritiska

   * zimi se toplije i teže odevamo, što povećava napor pri kretanju, a ako padne sneg, kretanje je takođe otežano, a veći fizički napor znači i porast krvnog pritiska

   * ishrana u zimskim mesecima, za većinu ljudi, znači više mesa, masnoća i soli, a manje voća i povrća.

   Lečenje

   Na tržištu, postoji mnogo lekova za hipertenziju, pa se, s obzirom na specifično stanje, svakome može preporučiti odgovarajući. Najveći problem kod lečenja kod nas je nepridržavanje uputstava lekara i neredovno uzimanje lekova. Naime, bolesnici se lekaru obraćaju tek pošto duže vreme žive sa visokim krvnim pritiskom, a tada je njihov organizam već naviknut na to stanje. Drugim rečima, naučili su da funkcionšu sa visokim pritiskom, pa tek kada počnu da uzimaju lekove i pritisak poprimi niže vrednosti, počinju da osećaju tegobe. Oni preporučene vrednosti krvnog pritiska doživljavaju kao niske, osećaju se tromo i umorno, javlja se vrtoglavica i niz drugih simptoma, što ih odvraća od redovnog uzimanja lekova. Početak lečenja je najvažniji, a osobe koje uzimaju lekove moraju da budu spremne na taj period privikavanja i u prvim nedeljama i mesecima češće javljaju lekaru i, bez znanja lekara, ne prekidaju ili menjaju terapiju.

   U lečenju hipertenzije koriste se diuretici, beta-blokatori, kalcijumski antagonisti, ACE inhibitori i blokatori angiotenzinskih receptora, a ti se lekovi, zavisno od individualnog stanja i potreba bolesnika, mogu međusobno kombinovati. Lekar, s obzirom na ukupno stanje bolesnika (životno doba, eventualni druge poremećaji, poremećaji regulacije masti, debljina) ili već prebolenih bolesti (infarkt srca, moždani udar, bubrežno oštećenje), odabira antihipertenziv.


   Često je nepotrebno više od dva leka za postizanje ciljnih vrednosti. Upravo su zato fiksne kombinacije lekova sve popularnije. Reč je o pakovanju dva ili više lekova u jednu tabletu, što uveliko olakšava lečenje. Dosadašnja iskustva pokazala su da su pacijenti koji moraju da uzimaju nekoliko različitih lekova, prema sopstvenom nahođenju, biraju koji će lek kada uzeti, što lečenje čini nedelotvornim.

   U svetu, već postoje fiksne kombinacije leka za snižavanje pritiska i regulaciju povišenih masnoća, što će verojatno uskoro biti dostupno i našim pacijentima.

   Uvreženo mišljenje da se optimalan sistolički pritisak određuje sabiranjem broja godina i brojke sto - pogrešno je !

   Hipertenzija nije isto što i povišen krvni pritisak
 

   Vita 2007.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©