Google Search

Ove jeseni uživam u vitaminu C


     Vitamin C organizmu je neophodan, poboljšava otpornost i daje vitalnost. Unosimo ga hranom, a najviše ga ima u voću i povrću

Ove jeseni uzivam u vitaminu c


   Vitamin C, ili askorbinska kiselina, jedan je od najispitivanijih i najbolje opisanih vitamina. Neophodno je da se redovno unositi hranom, jer ga organizam ne proizvodi i ne može da ga skladištiti duže vreme. Većina stručnjaka preporučuje dnevni unos od 60mg, ali ta doza za mušakrce se povećava na 90mg, za odrasle žene na 75mg, dok se pušačima preporučuje povećanje dnevnog unosa za dodatnih 35mg. Osim što igra važnu ulogu u pravilnom radu svih ćelija, važan je za sintezu kolagena, metabolizam masnih kiselina, a od svih vitamina topljivih u vodi, upravo je vitamin C najjaći antioksidant. Pomaže u zaštiti kože, sluzokože, krvnih sudova i olakšava zarastanje rana. Dobro apsorbuje gvožđe iz biljne hrane, ali, iako je važan za zdravlje kostiju, mnogi naučnici upozoravaju da povećane doze vitamina C povećavaju potrebu za kalcijumom. Neka istraživanja pokazuju da vitamin C štiti od raka, posebno želuca i jednjaka, iako je poznato da dobar deo tog vitamina uništava želudačna kiselina. Osim toga, vitamin C smanjuje opasnost od infekcija, jer pojačava aktivnost leukocita.

   Vrlo je osetljiv

   Glavni izvor vitamina C je voće i povrće, pre svega, kiselo: paprike, kivi, citrusno voće, šipak (plod ruže), jabuke, jagode, kelj, prokelj, zatim spanać, paradajz, krompir. Sveže isceđen narandžin sok, kojem ste dodali malo limunovog soka, najbolji je nađin da zimi osigurate organizmu potrebnu količinu ovog tako važnog vitamina.
   Ali, važno je znati da osim što je topljiv u vodi, vitamin C ne podnosi visoke temperature, a svoja svojstva gubi i u dodiru sa vazduhom i svetlom. Zbog svega toga, zaslužuje naziv najosjetljivijeg i najnestabilnijeg vitamina. Ako se tome doda i podatak da organizam nema sposobnost skladištenja ovog vitamina, jasno je da preterane količine neće imati i neki značajniji uticaj na zdravlje. Posle peroralne primene, askorbinska kiselina brzo se apsorbuje u organizmu, a prirodni vitamin C, unet hranom, organizam u potpunosti apsorbuje.
   Dakle, iskoristivost vitamina C u organizmu ne zavisi samo od količine koju sadrže namirnice već i od načina njihove pripreme.
   Važan je i način čuvanja namirnica. Najbolji način da ne izgube količinu vitamina C koju sadrže jeste čuvati ih u frižideru ili zamrzivaču. Zamrznuto voće i povrće posebno je zimi dobar odabir (izbor TM), jer se većina plodova preračuje, tj. zamrzava vrlo brzo posle berbe, tako da zamrznuti plodovi sadrže više vitamina C nego sveži koji su od trenutka dozrevanja i branja do našeg stola prešli veliku udaljenost i prošli određene postupke skladištenja, ne uvek u skladu sa osetljivošću vitamina C koji sadrže.

   Štiti od obične prehlade?

   To mišljenje posebno je rašireno među majkama, a postalo je popularno pošto je Linus Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1970. godine, objavio knjigu u kojoj tvrdi da velike doze vitamina C mogu zaštititi, pa čak i izle ;iti obi ;nu prehladu. Ipak, kasnija istraživanja nisu potvrdila tu tvrdnju, naprotiv, neka su istraživanja pokazala da blagotvorni uticaj vitamina C u zaštiti od prehlade nije toliki da bi se preporučilo sistematsko uzimanje velikih doza. Ali, stručnjaci se slažu: vitamin C uspešno ublažava prehladu i ne sprečava njen razvoj.

   Stres, duvan i vitamin C

   Primena jako visokih doza jednog vitamina izaziva reakciju organizma koji počinje da ga uništava. I to treba da imaju na umu svi oni koji se odluče na primenu velikih doza vitamina C. Osim toga, preterana količina takođe povećava rizik stvaranja bubrežnog kamenja i smanjuje apsorpciju drugih vitamina neophodnih organizmu.
   Povećani unos vitamina C savetuje se u slučajevima kada ga organizam lakše i više izlučuje ili uništava. To su, pre svega, stanja stresa, traume, povišena temperatura, infekcija, visoke ili niske temperature vazduha. Osim toga, posebno se pušačima preporučuje povećan dnevni unos sa uobičajenih 60 na 130mg.
   Povećane doze savetuju se i u trudnoći, za vreme dojenja, osobama koje su na hemodijalizi, obolelima od tuberkuloze i hipertioreoze, ali i u slučaju terapije estrogenima, i ženama koje uzimaju oralnu kontracepciju.

   Jeste li znali...

  * Prženjem krompira isečenog na jako tanke listiće (“chips”) uništava se sva količina vitamina C koju sadrži svež krompir. Poželjno je pržiti krompir debljine
  1 cm. Ako se brzo skuva na pari, pre uklanjanja kore, zadržaće vitamin.
  * Paprike ne gube vitamin C ni kuvanjem ni pečenjem, samo prženjem.
  * Kuvanjem celog paradajza takođe se ne gubi vitamin.
  * Cvekla, spanać, blitva i zeleno povrće, kuvani u vodi, gube više vitamina što je duže vreme kuvanja i što su komadi manji.
  * Vodi za kuvanje povrća nemojte dodavati sodu bikarbonu. Istina, skratićete vreme kuvanja, ali i uništiti vitamin C.
  * Voćni skovi moraju se piti sveže pripremljeni ako želite da iskoristite sva svojstva.
  * Jagode prelivene limunovim sokom bolje će sačuvati vitamin C i druge vredne sastojke.
  * Vitamin C brže propada na listovima zelenog povrća nego u unutrašnjosti voća, jer dolazi u dodir sa vazduhom.

 
100 g namirnice Količina vitamina C (mg)
Sirove paprike 126
Kivi 94
Kuvane paprike 86
Limun 80
Jagode 60
Sirovi kupus 57
Kuvani kupus 53
Narandža 50
Lubenica 50
Prokulice 50
Kuvana cvekla 37
Mandarina 30
Dinja 25
Ananas 25
Rotkvice 24
Spanać 24
Kuvana blitva 19
Svež paradajz 18
Zelena salata 18
Kuvani krompir 16
?????? 9

Doba (godine) Preporučeni dnevni unos (mg)
Dojenčad
0-0,5 30
0,5-1 35
Deca
1-3 40
4-6 45
7-10 45
Muškarci
11-14 50
15 + 60
Žene
11-14 50
15+ 60
Trudnoća 70
Dojenje:
prvih 6 meseci 95
drugih 6 meseci 90

 
 
   Vitamin protiv skorbuta

   Bolest desni (skorbut) bila je česta u vreme krstaških ratova, a zabeležene su i prave epidemije među prvim istraživačima i putnicima. Iako je povezanost bolesti sa askorbinskom kiselinom naučno dokazana tek u 20. veku, još su u 16. veku engleski pomorci otkrili antiskorbutsko delovanje limuna i narandži. Vitamin C uspešno je izolovan tek 1932. godine.


   Vitamin C najbolje je unositi hranom, na primer, voćem

   Askorbinska kiselina uništava se u kontaktu sa vazduhom, pa se zato vitamin C teže čuva u lisnatom zelenom povrću nego u voću

   Paprika ni kuvanjem ni pečenjem ne gubi veliku količinu vitamina C koju sadrži

   Dnevno bi trebalo popiti bar 1 čašu sveže isceđenog soka od narandže

   Dojenčetu dnevno treba bar 30 do 35mg vitamina C

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©