Google Search

Šta sve utiče na delovanje leka


     Neki napici i namirnice smanjuju delovanje ili, pak, opasno povećavaju koncentraciju leka. Saznajte šta treba izbegavati

Sta sve utice na delovanje leka

   Uglavnom je poznato kako lekovi deluju i kako međusobno reaguju, ali nije svejedno kako ulaze u telo, šta se sa njima u organizmu događa i kako ih organizam izlučuje. Na delovanje leka utiču genetika, godine i sama bolest, pa za racionalnu farmakoterapiju, uz svojstva samog leka, treba uzeti u obzir i druge faktore, na primer, ostale bolesti od kojih osoba boluje i lekove koje uzima, a nisu nevažne ni navike u ishrani. Farmakologija koja se bavi delovanjem lekova na životne procese obuhvata dva područja: farmakodinamiku, koja objašnjava biološke i terapijske uticaje leka (šta lekovi čine organizmu), i farmakokinetiku, koja se bavi apsorpcijom, raspodelom, metabolizmom i izlučivanjem lekova (šta organizam čini sa lekovima). Terapija lekovima može biti neuspešna i zbog farmakokinetskih, ali i farmakodinamskih razloga. Na primer, dobro izabran lek može da ne deluje ili čak da bude toksičan, jer ga na mestu delovanja ima malo ili previše, u kratko ili predugo vreme. Kod lekova koji se uzimaju na usta, uzrok tome može da bude i hrana. Hrana može uticati na apsorpciju, metabolizam i izlučivanje leka, a isto tako i lekovi mogu uticati na hranljive sastojke sadržane u namirnicama. Međusobno delovanje hrane i lekova kod svakoga može da bude različito, zavisno od zdravstvenog stanja, životnog doba i navika ishrane pojedinca. Razlike su ipak više izražene kod vrlo mladih ljudi i starijih osoba, posebno kad boluju od hroničnih bolesti i uzimaju više lekova, pa slabija funkcija bubrega i jetre prouzrokuje slabiju razgradnju i izlučivanje lekova.

   Pre ili posle jela?

   Većinu lekova uzimamo oralno, tj. na usta. Lek uzet na usta kroz jednjak prolazi do želuca, gde je već potpuno ili delimično razgrađen, zatim se dalje, kroz sluzokožu tankog creva, apsorbuje u krvotok, dolazi u jetru, gde se razgrađuje (metabolizuje) i takav odlazi krvotokom u tkiva, to jest na mesto delovanja. Tokom čitavog tog puta, može doći do reakcije sa hranom. Prisutnost hrane u probavnom sistemu povećava pokretljivost creva, što može izazvati brže otapanje, a to znači i kraće zadržavanje leka u probavnom sistemu, pa time i kraće vreme za apsorpciju. Vreme uzimanja hrane, čak i sastav obroka, mogu znatno uticati na brzinu pražnjenja želuca, a time i na apsorpciju leka. Na primer, masna hrana usporava pražnjenje želuca, lek je duže izložen želudačnoj kiselini, intenzivno se razgrađuje i time se umanjuje njegova delotvornost. Prisutnost hrane u želucu, dakle, može uticati na delovanje leka. Zato je opravdano pitanje treba li uzimati lek pre ili posle jela. Ima lekova kod kojih to nije važno, ali neki lekovi imaju veću delotvornost kad se uzimaju na prazan želudac (većina antibiotika, preparati gvožđa...), dok, na primer, oralni hipoglikemici (lekovi koji se propisuju za smanjenje šećera u krvi) najbolje deluju ako se uzimaju neposredno pre ili za vreme obroka. Često, lekovi vrlo nepovoljno deluju na sluzokožu probavnog sistema, a mogu čak prouzrokovati i ozbiljnije komplikacije, kao što su krvarenja i perforacije. To se, pre svega, odnosi na skup nesteroidnih antireumatika (NSAR), lekova koji se vrlo često koriste protiv bolova i nabavljaju u apotekama bez recepta. Takve lekove treba uzimati posle obroka, a posebno osetljive osobe treba da ih izbegavaju, odnosno posavetuju se sa lekarom ili apotekarom i odaberu najmanje štetne.

Sta sve utice na delovanje leka

   Mleko, voda ili čaj

   Lekove koji se uzimaju na usta lakše ćemo progutati sa malo tečnosti, ali nije nevažno sa čime. Poznato je da sok od grejpa pokazuje interakciju sa skoro svim lekovima, a najviše sa lekovima za snižavanje krvnog pritiska, hipolipemicima (protiv povećanih masnoća), hormonima, nekim vrstama antibiotika (makrolidi), antihistaminicima (protiv alergije) i sa lekovima protiv teskobe i nesanice (anksiolitici i sedativi). Sok od grejpa, zbog nekih flavonoidnih spojeva koje sadrži, može čak višestruko povećati apsorpciju leka, znači može biti opasan kao da smo uzeli, na primer, 3 ili 4 puta veću dozu. Kalcijum iz mleka veže se sa molekulima nekih antibiotika (tetraciklini, makrolidi) i tako im značajno smanjuje delotvornost. Zato je najbolje tabletu ili kapsulu uzeti sa vodom. Ima lekova uz koje je potrebno uzimati veće količine tečnosti, na primer, uz alopurinol, koji se propisuje za lečenje gihta, preporučuje se 2-3 litra tečnosti na dan. Za neke lekove su uputstva za uzimanje još složenija i svakako ih se treba pridržavati da bismo izbegli neprijatne nuspojave i postigli najbolji efekat lečenja. Na primer, alendronat, vrlo delotvoran lek za lečenje osteoporoze, može prouzrokovati mnogobrojne nuspojave - teške promene sluzokože jednjaka, bol u stomaku, nadutost, proliv ili opstipaciju, bol u mišićima i kostima. Kako bi se izbegle neprijatne nuspojave, tabletu treba popiti sa čašom vode, na prazan želudac i najmanje pola sata pre doručka ili bilo kojeg drugog leka, treba ustati ili sediti najmanje pola sata i ne ležati pre uzimanja jela. Kofeinski napici (kafa, čaj, koka- kola) nisu preporučljivi, jer sprečavaju apsorpciju nekih lekova (na primer, antipsihotika), a opasna je i kombinacija sa teofilinom (za lečenje astme), zbog povećane količine toksičnih spojeva. Zato je jako važno pre uzimanja bilo kojeg leka pročitati priloženo uputstvo, a za savet pitati lekara ili apotekara.

   Interakcije lekova sa hranom

   Kao što više lekova može međusobno reagovati, pa se menja dejstvo jednog u prisustvu drugog, tako može da dođe i do međusobnih delovanja lekova i hrane. Određena vrsta hrane može pojačati ili oslabiti uticaj nekog leka ili uticati na njegovu dozu. Na primer, biljna vlakna usporavaju apsorpciju većine lekova (posebno leka za srce - digoksina) i time im smanjuju efikasnost. Iznutrice (jetra, bubrezi, mozak), zbog vitamina B12, mogu smanjiti delovanje nekih lekova protiv depresije, nesanice i bolova. Uz lek na bazi litijuma, koji se propisuje za psihičke bolesti, ne sme se sprovoditi neslana dijeta, jer nizak natrijum povećava koncentraciju litijuma sa mnogim negativnim propratnim uticajima. Tamnozeleno povrće bogato je K vitaminom i smanjuje delovanje oralnih antikoagulansa, a pojedine vrste sireva, zbog sadržaja aminokiseline tiramin, koče delovanje antidepresiva (MAO-inhibitori). Osim toga, danas se često upotrebljavaju različiti preparati vitamina i minerala kao dodaci ishrani, pa je i to potencijalna opasnost za eventualna međusobna delovanja.

   Uticaj lekova na hranljive sastojke iz ishrane

   Kao što hrana može uticati na apsorpciju leka, tako i neki lekovi mogu ometati apsorpciju nutrijenata. Posledice toga mogu biti nedovoljne količine pojedinih vitamina i minerala. Preterana upotreba laksativa, zbog ubrzanog prolaza hrane u probavni sistem, smanjuje apsorpciju vitamina A, D, E i K. Kontracepcijska sredstva često utiču na metabolizam folne kiseline i piridoksina (vitamin B6), pa se ženama koje ih uzimaju preporučuje nadoknada tih vitamina u namirnicama. Lekovi za smanjenje želudačne kiseline mogu izazvati opstipaciju, mučninu i gubitak apetita. Neki lekovi mogu izazvati pojačan apetit (steroidi, hormoni štitnjače, antihistaminici, neki psihoaktivni lekovi), dok neki, poput amfetamina, utiču na gubitak apetita. Konzumiranje alkohola i pušenje takođe mogu doprineti neželjenim međusobnim delovanjima. Na primer, dim cigareta smanjuje delotvornost analgetika i lekova kojima se leče kardiovaskularne bolesti, a poznato je i da pušačima treba veća doza vitamina C. Međusobno delovanje alkohola i lekova može biti vrlo opasno, naročito kod nekih vrsta antibiotika, antidijabetika, ibuprofena i indometacina (NSAR), metoklopramida, metronidazola, oralnih kontraceptiva, lekova za lečenje ulkusa želuca (ranitidin, cimetidin) i naročito benzodiazepina, uz koje je strogo zabranjena upotreba alkohola.

   Zapamtite!

   Lekar bi kod propisivanja leka trebalo da uzme u obzir i uticaj hrane na delovanje lekova, kao i uticaj pojedinih lekova na hranu; pri odabiru lekova za samolečenje, obvezno se posavetujte sa svojim apotekarom

   Da li znate li da sir, biljna vlakna i zeleno povrće utiču na dejstvo lekova?

   Postoje lekovi koje nikako ne valja kombinovati

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©