Google Search

Zalogaj mi zastaje u grlu


     Osećate smetnje dok pijete ili jedete? Možda je reč o disfagiji

Zalogaj mi zastaje u grlu


   Tegobe gutanja javljaju se prilično često. Ukoliko se ponavljaju i toliko su izražene da ometaju uobičajene obroke, nestaće i želje za jelom. Gubitak telesne težine i osećaj opšte iscrpljenosti, skoro su neizbežne posledice. Potrebno je proveriti da li je reč o disfagiji, smetnji koja se ispoljava upravo tim simptomom - osećajem zapinjanja hrane ili pića u jednjaku. Važno je simtpome disfagije razlikovati od osećaja "knedle u grlu", prolaznog znaka koji spontano nestaje, i sa grčem koji se javi u jednjaku i otežava gutanje kad na brzinu progutamo previše hladno piće, preveliki ili nedovoljno sažvakan zalogaj hrane. Tada je otežano gutanje prirodna, odbrambena reakcija organizma. Takve prolazne i kratkotrajne smetnje nisu razlog za zabrinutost, za razliku od tegoba koje se ponavljaju i kojima, svakako, treba pronaći uzrok. Uzroci disfagije dele se u dve grupe. Dok jednu čine organske prepreke koje ometaju prolazak hrane, u drugu se ubrajaju fiziološke i povezane su sa poremećajem rada mišića jednjaka. U oba slučaja, zalogaj na svom putu od usne šupljine do želuca nailazi na prepreku. Disfagija se u vrlo malom broju slučajeva javlja kod mlađih ljudi, znatno je češća posle četrdesete godine života. Kako su brojni i različiti uzročnici otežanog gutnja, ako se smetnje ponavljaju, a uz to se javi i gubitak telesne težine, potrebno je obratiti se lekaru. Posle pregleda, zavisno od potreba, lekar će preporučiti dalje ispitivanje, jer uzrok otežanom gutanju može biti i ozbiljna bolest. Fibroskopija je jedini pouzdan pregled koji omogućava precizno utvrđivanje uzroka. Reč je o bezopasnom i bezbolnom ispitivanju uz pomoć tanke cevi na čijem je završetku mikro-kamera.

   Hroničan refluks

   U nekim slučajevima, otežano gutanje uzrokuje ezofagitis, upala jednjaka. Često, to je oboljenje povezano s povratkom želudačnog sadržaja u jednjak. Tegobe se javljaju najčešće posle obroka ili u ležećem položaju. Iako je reč o vrlo učestalom oboljenju, većina ljudi tegobe zanemaruje i sa lečenjem počinje kasno, a takvim ponašanjem povećava se opasnost da povremene smetnje poprime hronični oblik refluksnog ezofagitisa.Vremenom, želudačna kiselina nagriza jednjak i postoji opasnost od oštećenja sluzokože, čija je moguća posledica suženje donjeg dela jednjaka, koji se spaja sa želucem. U tom slučaju, dolazi do otežanog prolaska hrane koju gutamo. Slični simptomi mogu se javiti i prilikom uzimanja nekih lekova, a tada je upala posledica njihovog toksičnog delovanja. Na primer, tableta koja se guta bez dovoljno vode zadržava se u jednjaku i oštećuje njegovu sluzokožu.

   Mišićne tegobe

   Ukoliko se fibroskopijom ne utvrde smetnje, uzrok disfagiji može biti poremećaj rada mišića, smetnja koja se javlja u tek malom broju slučajeva. Reč je o izostanku kontrakcije mišića jednjaka. Disfagija se tada javlja pri gutanju tvrdog i tečnog sadržaja, simtpomi se pogoršavaju postepeno, javljaju se različitim intenzitetom, a gubitak telesne težine nije zabrinjavajući. Za pouzdanu dijagnozu potrebno je složenije ispitivanje.

   Strah od raka

   Sa otežanim gutanjem vrlo se često javlja strah od bolesti, a većina ljudi pomisli na rak jednjaka. Iako strah nije uvek opravdan, svaka tegoba gutanja trebalo bi da bude razlog za odlazak kod lekara, jer je upravo rak jednjaka među najučestalijim uzrocima disfagije organskog porekla. U početku su smetnje blage, javljaju se samo pri gutanju hrane, ali vrlo brzo se pogoršavaju i postaju stalne. Spontano, zbog otežanog gutanja, bolesnik bira mekanu hranu, izbegava namirnice čije mu gutanje predstavlja sve veći problem, manje jede i zbog toga gubi na težini. Tada i gubitak telesne težine postaje dodatni razlog za zabrinutost. Ali, treba napomenuti da iste simptome ima i benigna cista u jednjaku, pa se jedino pouzdanom fibroskopijom sa sigurnošću može isključiti rak jednjaka. Posebana se opreznost savetuje osobama koje konzumiraju veće količine alkohola i pušačima, a isto upozorenje važi i za bivše pušače.

   Lečenje u zavisnosti od slučaja

   Lečenje disfagije sprovodi se lečnjem uzroka. Ukoliko se dijagnostikuje rak, zavisno od stadijuma, bolesnik se upućuje na hirurški zahvat i/ili hemoterapiju i zračenje. Ukoliko se utvrdi dobroćudno suženje, potrebno je proširiti lumen jednjaka, čime će se omogućiti normalno hranjenje. Zahvat se najčešće obavlja endoskopskim putem, pomoću posebnih balona i dilatatora. Ukoliko ti zahvati ne uspeju, moguća je hirurška intervencija sa eventualnim postavljanjem proteze. Da bi se izbegle ovakve stenoze, u čijoj su pozadini nelečene dugotrajne upale jednjaka, potrebno je na vreme i dovoljno dugo propisivati odgovarajuće lekove. Sada su na tržištu i najmoderniji inhibitori protonske pumpe, kao što su omeprazol, lansoprazol i pantoprazol. Ukoliko se ispitivanjima utvrdi da je reč o upali jednjaka, ezofagitisu, propisuje se lečenje lekovima. Treba napomenuti da lečenje hronične upale jednjaka traje dugo i da su moguće komplikacije tokom lečenja.

  1. Šta uzrokuje povratak želudačne kiseline u jednjak?

   Klinički poremećaj uzrokovan vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak naziva se gastroezofagealna refluksna bolest. Najčešći simpotomi su gorušica, mučnina i pečenje u gornjim partijama trbuha i iza grudne kosti. Razlog za ovu pojavu je slabost donjeg sfinktera jednjaka, koja se javlja kod velikog broja patoloških stanja u organizmu, od kojih su najčešći: gojaznost, želudačna kila, ascites, ulkusna bolest, neurološka oboljenja. Dijagnostikuje se endoskopski, dok je tretman najčeće medikamentni. Retka je potreba za hirurškim lečenjem.

  2. Da li upalu jednjaka mogu prouzrokovati hladna pića?

   Upala jednjaka ili ezofagitis može biti izazvana uzimanjem hladnih pića, a manifestuje se bolom u grudima i nelagodnosti pri gutanju. Ove promene se najčešče javljaju uz akutnu upalu ždrela, krajnika i glasnih žica. Prilikom ezofagoskopije, uglavnom se uočavaju crvenilo i otok sluznice, dok su erozije i ulceracije znatno ređa pojava. Simptomi se najčešće spontano povlače, a retko je neophodna medikamentna terapija.

 3. Kako se izvodi gornja fiberendoskopija i da li je pregled bolan?

   Gornja fiberendoskopija podrazumeva pregled šupljih organa (jednjaka, želuca, tankog creva) optičkim, savitljivim instrumentom i ima presudan značaj u dijagnostici, praćenju, prognozi, prevenciji i lečenju bolesti organa za varenje. Procedura je invazivna, neugodna, bezbolna i izvodi se u levom bočnom položaju uvođenjem vrha instrumenta kroz usta u ždrelo, jednjak i dvanaestopalačno crevo. Rutinski pregledu predhodi lokalna anestezija ždrela Xylocainom, dok se u našoj ustanovi ovaj pregled može izvesti i u opštoj intravenskoj anesteziji, što je praksa u svim zapadnoevropskim zemljama.

   Oprez sa rashlađenim pićima nije suvišan, može prouzrokovati smetnje
 

   Asist dr sci. med. Aleksandra Pavlović
   internista-gastroenterolog
   Bolnica Bel Medic

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©