Google Search

Zašto treba jesti meso


    Neizostavan sastojak zdrave i uravnotežene ishrane je meso, čuvar vitkosti i zdravlja

Zasto treba jesti meso

   Poznato je da rigorozne dijete i neuravnotežena, jednolična ishrana nisu najbolji put prema vitkosti i da mogu da prouzrokuju različite zdravstvene tegobe. Šta je zaista raznolika i uravnotežena ishrana? To je ishrana u kojoj su u određenim, preporučenim količinama zastupljene sve grupe nutrijenata, odnosno sve namirnice koje sadrže određene nutrijente, a među tim namirnicama je i meso. Zasnivati jelovnik na jednoj grupi namirnica, na primer, na ugljienim hidratima, a neke namirnice, kao što je meso, potpuno izbaciti iz jelovnika, najveća je greška. Da je tako, pokazuju i brojna istraživanja. Tri su razloga zbog kojih nutricionisti preporučuju meso.

   1. Pomaže održavanju telesne težine

   Profesor William Yancy sa Djuk univerziteta sproveo je istraživanje upoređujući dva načina ishrane: jedan u kojem su ugljeni hidrati zastupljeni samo u malim količinama, za razliku od mesa, jaja i sireva koji se jedu u većim količinama, i način ishrane takođe siromašan kalorijama, ali sa smanjenim unosom masnoća i holesterola i povećanim unosom ugljenih hidrata. Posle šest meseci takve ishrane, kod osoba koje su iz jelovnika skoro potpuno isključile ugljene hidrate uočen je veći gubitak težine, smanjen nivo triglicerida i povećan nivo HDL, korisnog holesterola. Takav efekat pripisuje se lipotropnim supstancama, koje pomažu sagorevanje masnoća i održanje željene težine.

   2. Jača mišićnu masu

   Jelovnik koji će sačuvati mišićnu masu, a smanjiti masu potkožnog masnog tkiva, jeste onaj na kojem su odrezak i salata. Tako tvrdi nutricionista Donald Layman posle posmatranja grupe od 24 žene. Sve ispitanice, određeno vreme, bile su na dijeti koja predviđa dnevni unos od 1700 kalorija. Dok se polovina ispitanica u sastavljanju jelovnika pridržavala pravila piramide ishrane – dakle, prednost su dale ugljenim hidratima, druga polovina ishranu je zasnovala na mesu, jajima i sirevima. Sve ispitanice, posle određenog perioda, imale su 6 kg manje. Dok je grupa koja je ishranu zasnovala na mesu, jajima i siru izgubila uglavnom masno potkožno tkivo, u drugoj grupi utvrđeno je smanjenje od, otprilike, 2kg mišićne mase. Prema tvrdnjama nutricionista, meso, jaja i sirevi sadrže aminokiselinu koja ima pozitivan utecaj na mišiće. Kod svih ispitanica je uočeno 10 do 12% sniženja holesterola, a kod onih koje su u ishrani prednost dale mesu uočeno je i sniženje triglicerida.

   3. Daje osećaj sitosti

   Još istraživanja ide u prilog mesu. Naime, prema ispitivanjima kalorijske gustoće namirnica (odnosa njihovog volumena i kalorijske vrednosti) i brzini kojom daju osećaj sitosti, na prvom mestu su se našle namirnice bogate belančevinama.

   Koliko puta nedeljno?

   Dokazano je da je meso koristan sastojak jelovnika, ali ne valja preterivati. Nedeljno se preporučuje dva ili najviše tri obroka mesa, a nutricionisti preporučuju porciju od 100-150 grama, zavisno od životnog doba i zdravstvenog stanja. Veća količina mesa u ishrani može pogodovati pojavi gihta, može da podstakne porast holesterola, oboljenja krvotoka i nekih oblika tumora. A sastav određenih vrsta mesa najbolje govori o značenju te namirnice. Evo nekih nutrijenata koje sadrži meso.

   * Belančevine, “ciglice” ćelija

   Meso je izvor belančevina visoke biološke vrednosti, koje organizam lako apsorbuje, i aminokiselina, osnovnih supstanci od kojih su građene ćelije ljudskog organizma. Belančevine poreklom iz mesa sadrže 9 esencijalnih aminokiselina, koje telo ne može samo da proizvodi, pa je neophodno da se unose ishranom.

   Porcija od 100 g telećeg ili junećeg mesa sadrži 18-22 g belančevina i zadovoljava, otprilike, jednu trećinu dnevno preporučenog unosa belančevina.

   * Minerali, čuvari mladosti

   Gvožđe, selen i cink - minerali su koje sadrže juneće i teleće meso.

   - Gvožđe je neophodno za proizvodnju hemoglobina, prenosnika kisonika u tkiva. Osim toga, gvožđe sadržano u mesu organizam apsorbuje čak 5-6 puta bolje od gvožđa biljnog porekla. Upravo se za bolju asimilaciju gvožđa iz povrća savetuje u istom obroku povrće i meso.    - Selen je snažan neutralizator štetnih delovanja slobodnih radikala. Otprilike, 100 g telećeg mesa zadovoljava polovinu dnevne potrebe organizma za selenom.    - Cink poboljšava odbrambene sposobnosti organizma, a nalazimo ga upravo u mesu.

   * Masnoće, korisne za mozak

   Zavisno od vrste, meso sadrži 1-11% masnoća koje su neophodne za građu i funkcije ćelijskih membrana. Osim toga, masnoće su važne za apsorpciju vitamina topivih u mastima, vitamina A, D i E, koji su izvor energije, sadrže esencijalne masne kiseline koje telo ne može da proizvede, pa ih treba unositi namirnicama.

   * Vitamini, prijatelji krvi i nerava

   Crveno meso sadrži vitamin B12, koji učestvuje u metabolizmu gvožđa, dakle, učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i brojnim funkcijama nervnog sistema. Sa samo 100 g crvenog mesa, zadovoljavamo polovinu od ukupnog dnevno preporučenog unosa vitamina B12.Osim tog vitamina, meso sadrži i vitamine B6, PP i manje količine vitamina B1, B5 i E.

   Kome i koliko se preporučuje

   Meso ne bi smelo da nedostaje u ishrani trudnica, jer sadrži gvožđe i cink, pomaže telu majke da održi potrebne rezerve nutrijenata, a istovremeno osigurava pravilan razvoj ploda.

   Potrebno je i deci i adolescentima, jer sadrži masne kiseline koje imaju pozitivan uticaj na imunološki sistem, podstiče razvoj mišićne mase i smanjuje masu potkožnih masnoća. Meso je neophodan sastojak i u ishrani sportista, za koje je vrlo važan uravnotežen unos belančevina.

   Osobama starijeg životnog doba preporučuje se jer sadrži upravo supstance koje često nedostaju u ishrani: esencijalne aminokiseline, gvožđe, cink i vitamin B12.

   Crveno ili belo

   Meso najčešće svrstavamo u dve grupe, prema boji, ali pojedine vrste srodne su i po hranljivim vrednostima:

   * crveno i belo meso sadrže skoro istu količinu belančevina: 18-25%
   * piletina i ćuretina sadrže manje masnoća u odnosu na crveno meso; reč je o jednonezasićenim i višenezasićenim masnoćama
   * belo meso sadrži više fosfora, magenzijuma i kalijuma; ali, gvožđe i cink i crveno i belo meso sadrže skoro u jednakim količinama
   * vitamine B1, B2 i B12 nalazimo u istim količinama u belom i crvenome mesu; kad je reč o nijacinu, tada je belo meso u prednosti. Holesterola ima manje u belom nego u crvenom mesu: na primer, celo pile sa kožicom ima otprilike 93 mg holesterola, dok pile bez kožice ima 60mg
   * belo meso siromašno je kalorijama: 100 g piletine sa kožicom ima 170 kalorija, a ako se ukloni kožica, kalorijska vrednost smanjuje se na 110 kalorija. Isto važi za batak: sa kožicom sadrži 195, a bez kožice 132 kalorije. Ni crveno meso nije znatno veće kalorijske vrednosti: na primer, 100 g teletine sadrži 92 kalorije.

   Šta odabrati?

   Piletina i ćuretina lako se vare, jer ne sadrže velike količine vezivnog tkiva. Zato se preporučuju osobama koje žele “lako” probavljiva jela, onima koji boluju od povišenog krvnog pritiska i srčanih tegoba.

   Crveno meso, koje sadrži više gvožđa, minerala i vitamina, preporučuje se osobama koje boluju od malokrvnosti, deci, adolescentima i trudnicama.

    Umerena količina mesa saveznik je zdravlja i vitkosti, posebno ako se jede sa povrćem
 

   Vita 2007.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©