Google Search

Želudac, naš drugi mozak


     Nadimanje, štucanje i višak želudačne kiseline mogu biti prolazne smetnje, ali i znaci upozorenja koje ne valja zanemariti

Zeludac nas drugi mozak


   Želudac je osetljiv organ u kojem se odvija važan deo procesa probave, u njemu nastaje energija neophodna za sve vitalne funkcije organizma. Zajedno sa tankim i debelim crevom, jetrom, žuči i gušteračom učestvuje u procesu probave (u procesu probave učestvuju i usna šupljina i jednjak). Osim sa tim organima, želudac je usko povezan i sa glavom, odnosno mislima, strahovima i brigama, sa osećajima koji na njega deluju poput okidača. Zato su uvreženi načini opisivanja nekih stanja: "stegao mi se želudac" ili "od tih me reči zaboli želudac" - istinit prikaz zbivanja u našem organizmu. Kako je povezanost osećaja i želuca zaista velika, sa pravom ovaj organ možemo nazvati "drugim mozgom". Za vreme obroka, želudac od mozga dobija poruku da je sit ili da mu treba još hrane. Kad se suočimo sa stresom, želudac trenutno reaguje tako što teško prima hranu ili traži još hrane...
   Korisno je zato osluškivati želudac, upoznati njegove reakcije, prepoznati promene, ali ne samo one u želucu već i u organima koji zajedno sa želucem učestvuju u složenom sistemu probave. Navodimo samo neke od učestalih promena, poremećaja, bolesti i simptome prema kojima ćete ih lakše prepoznati i sprečiti komplikacije.

   Gorušica

   Osećaj žarenja, pritisak i bol javlja se ispod grudne kosti i penje prema jednjaku. Obično se javlja povremeno, u ležećem položaju i/ili pri naginjanju napred. Posledica je vraćanje sadržaja želuca prema završnom delu jednjaka, do čega dolazi pri određenom položaju tela ili zbog smetnji zatvaranja prelaza jednjaka u želudac.
   Vrlo su različiti uzroci pojave napada gorušice. Kod nekih ljudi se gorušica javlja posle obilnog obroka, kod nekih gorušicu prouzrokuju određene namirnice, beli luk, crno vino, masna hrana, čokolada, limun.
   Bol koji se javlja ispod ili iza grudne kosti posle telesnog napora razlog je za odlazak kod lekara, koji će preporučiti potrebno ispitivanje. Važno je, naime, ispitivanjima isključiti bolesti srca, odnosno anginu pektoris. Postoji jednostavan način kojim je moguće proveriti da li je zaista reč o gorušici: ukoliko simptomi nestanu nekoliko minuta posle uzimanja leka protiv želudačne kiseline, skoro je sigurno reč "samo" o gorušici.

   Vraćanje želudačne kiseline

   Osobe koje boluju od gorušice vrlo često se žale na prodiranje želudačne kiseline u jednjak, a smetnju opisju kao iznenadnu pojavu tečnosti gorkog ukusa u ustima. U većini slučajeva, vraćanje želudačne kiseline izazvano je istim uzrocima kao i gorušica: neki položaji tela i/ili obilni obroci. Najčešći simptomi su suvi kašalj, promuklost, gorak ukus u ustima.
   Višak želudačne kiseline i osećaj žarenja u želucu mogu se javiti i kao posledica neizlečenog gastroenteritisa ili oslabljene sluzokože želuca, ali i kao posledica stresa i teških oblika teskobe.

   Štucanje

   Reč je o naglim i snažnim kontrakcijama dijafragme uz naglo zatvaranje glotisa, dela šupljine grkljana. Ukoliko se javlja povremeno, nije razlog za zabrinutost, ali ukoliko se štucanje javlja često, ne valja ga potcenjivati, jer može da bude znak neke teže bolesti.
   Povremeni napadi štucanja mogu biti posledica opuštanja želuca, snažnih emocija, konzumiranja alkohola, naglih promena temperature, pa u tim slučajevima štucanje kratko traje. Znatno su teži oblici štucanja čiji su uzroci neurološki, metabolički, hormonalni ili psihogeni.

   Bol u usnoj šupljini

   Može biti posledica promena na sluzokoži usne šupljine izazvanih ulceracijama ili upalnim procesima. Ali, smetnje se mogu javiti i bez vidljivih znakova, a u tom slučaju govorimo o sindromu bolnih usta. Karakteriše ga dugotrajan bol i žarenje u usnoj šupljini, vrlo često praćen promenama osećaja ukusa i mirisa.
   Kod nekih je bol u usnoj šupljini početni simptom virusnih oboljenja, nedostatka vitamina C, a u većini slučajeva posledica je nepravilne upotrebe vodica za ispiranje usne šupljine i zubne četkice ili loše prilagođenih zubnih proteza.

   Halitoza

   To je naziv za neprijatan zadah iz usta, koji vrlo često poslednja zapazi osoba pogođena halitozom, jer se osećaj mirisa i ukusa postupno priviknu na miris sopstvenog tela. U normalnim uslovima, miris usne šupljine nije statičan, menja se tokom dana, zavisi i od hrane koja se konzumira, ali i od životnog doba. Rezutat je delovanja bakterija na belančevine, pri čemu nastaju otpadne supstance koje sadrže sumpor. Osim toga, na miris u usnoj šupljini utiču i bakterije, količine sluzi, pH vrednosti sluzi... Na stvaranje neprijatnih mirisa utiču i nedostatak kiseonika u okolnom vazduhu, prisustvo gram negativnih bakterija, alkali pH usne šupljine. Neprijatan zadah javlja se i u slučaju gingivitisa, upale zubnog mesa, što je najčešći uzrok.

   Bol jetre

   Vrlo se često ljudi žale na bol koji osećaju u predelu jetre, ali jetra ne boli. Bol se javlja u slučaju povećane jetre, kada se zateže njena kapsula. U većini slučajeva, taj se osećaj javlja uz mučninu prouzrokovanu bolešću kretanja, povezanom sa poremećajem ravnoteže. Ukoliko se smetnje jave u mirovanju, verovatno je reč o otežanoj probavi, tj. posledici konzumiranja masne hrane, odnosno u slučaju iritabilnog kolona.

   Čir želuca

   U većini slučajeva, prouzrokuje ga bakterija. Reč je o oštećenju sluzokože dvanaestopalačnog i tankog creva. Leči se lekovima protiv suvišne želudačne kiseline.

   Ulcerozni kolitis

   Reč je o oboljenju kod kojeg dolazi do upale sluzokože debelog creva, a sa Kronovom (Crohnovom) bolešću čini skup upalnih bolesti creva. Kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom, imuni sistem ne "prepoznaje" sluzokožu sopstvenog debelog creva, što dovodi do upale, stvaranja ulceracija, krvarenja i proliva. Upala zahvata najčešće rektum i donje delove debelog creva, ali često i celo debelo crevo. To je hronična bolest za koju ne možemo reći da je izlečiva, ali ju je moguće držati pod kontrolom.Dva su uzročnika koja bitno utiču na nastanak ovog autoimunog oboljenja: genetska predispozicija i svojstva okoline, koji su svojevrsni "okidač", usko povezan sa pojavom bolesti. Bolest se ispoljava vrlo različitim simptomima, od vrlo blagih do vrlo teških, koji tokom vremena variraju.
   Blaga bolest ogleda se u povremenom krvarenju iz rektuma, pojavom sluzi u stolici i do četiri proliva dnevno. Istovremeno se mogu javiti i grčevi u stomaku i blago povišena telesna temperatura.
   Umereno aktivna bolest ispoljava se učestalijim krvavo-sluzavim stolicama, do desetak dnevno, blagom anemijom, umerenim bolovima u stomaku, blago povišenom telsnom temperaturom.
   Teška bolest najčešća je kod osoba sa pankolitisom. Ogleda se sa preko deset krvavo-sluzavih stolica dnevno, jakim grčevima u stomaku, temperaturom, dehidracijom i značajnom anemijom zbog trajnog gubitka krvi. Tegobe su najčešće praćene gubitkom telesne težine.
   Fulminantna bolest predstavlja naglo pogoršanje teškog kolitisa sa visokim porastom leukocita i drugih upalnih parametara iz krvi, gubitkom apetita i jakim bolovima u stomaku.
   Iz do sada nepoznatih razloga, u slučaju upalnog kolitisa mogu se javiti upalna žarišta u drugim oragnima izvan kolona. Upala najčešće zahvata zglobove, oko, kožu, a ređe pluća ili jetru.
   Za dijagnostikovanje bolesti potrebno je načiniti kolonoskopiju, odnosno histološke analize tkiva, pri čemu je važno isključiti prisustvo drugih upalnih bolesti creva ili neku drugu infekciju.
   Bolest se leči lekovima koji se propisuju zavisno od oblika bolesti. Ukoliko se lekovima ne postigne željeni efekat, pribegava se hirurškom lečenju. Otprilike u 30% bolesnika sa ulceroznim kolitisom u razdoblju od 15-20 godina trajanja bolesti neizbežno je hriruško lečenje.
   Najčešće komplikacije ulceroznog kolitisa su strikture, tj. suženje creva, krvarenje i ekstremno proširenje kolona sa opasnošću od perforacije, ali i razvoj kolorektalnog karcinoma. Kumulativni rizik od raka debelog creva je 5-10% posle 20 godina trajanja bolesti i 12-20% posle 30 godina trajanja bolesti.

   Zapamtite

   Svaka promena, posebno ako potraje duže, razlog je za posetu lekaru, jer su neke bolesti želuca i creva propraćene tek blagim simptomima ili simptomima koji mogu prikriti osnovnu bolest. Na primer, osećaj pritiska i bol ispod grudi, koji se javljaju u sljučaju gorušice, mogu biti znaci bolesti srca, odnosno angine pektoris.


   Iako su neizlečiva neka oboljenja želuca, moguće ih je uspešno držati pod kontrolom

   Vita 2006.

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©