Google Search

Žuč, najači deterdžent u prirodi


    Žučna kesa čuva žuč, braon ili zelenkastu tečnost koja pomaže da se razgradi masna hrana. Glavni sastojci žuči su holesterol i žučne kiseline.

Zuc najaci deterdzent u prirodi

   Jetra, taj veliki žlezdani organ koja je, najvećim delom, smeštena ispod desnog rebarnog luka, ispod desnog kraka dijafragme, ima veliku ulogu. Ona stvara gorku žuč pored niza drugih vrlo važnih funkcija u našem telu. Dnevno, jetra stvori od 600 do 1200 ml žuči. Svorenu žuč, u ćelijama jetre hepatocitima, ona cedi u male žučne kanaliće koji prožimaju celu jetru, spajaju se i ulivaju u glavni žučni vod ili kanal (ductus choledocus), iz kojeg se jednim, takođe malim, kanalom žuč uliva u žučnu kesicu ( vesica fellea ili cholecysta). U njoj se razređena žuč zgusne i, po potrebi, izliva kroz žučni kanal i mali otvor na zidu tankog creva u samo crevo. Tu se žuč meša sa crevnim sadržajem, upravo pristiglim iz želuca, i kreće u obavljanje svoje važne funkcije - varenje masti.

   Kakav je sastav žuči u žučnoj kesici?

   Žučna kesica može da čuva od 50-70 ml žuči, što nije malo, jer se žuč u njoj koncentriše i gubljenjem vode zgušnjava. Glavni sastojak žuči su žučne kiseline, kojih ukupno ima 2,4gr, ali se one recikliraju i crevno-jetrenom cirkulacijom, oko osam i više puta na dan, vraćaju i iskoriste za ponovljeno stvaranje žuči (oko 20gr dnevno) i varenje hrane. Osim žučnih kiselina, u žuči se nalazi i važna žučna boja bilirubin, zatim holesterol, lecitin, masne kiseline, natrijum, kalijum, kalcijum, hlor, karbonati i voda. Lecitin je bitan sastani deo žuči. On omogućava emulziju žuči i održava je stabilnom u vodenom rastvoru.

   Pražnjenje žučne kesice

   Kada se hrana delimično svari u želucu, žučna kesica počinje da se prazni, posebno posle masnog obroka. Osnovni uzrok pražnjenja su ritmičke kontrakcije zida žučne kesice, ali, efikasno pražnjenje zahteva istovremeno opuštanje Odijevog sfinktera, kružnog mišića koji se nalazi na ušću žučnog kanala u dvanaestopalačno crevo. Najjači stimulans za izazivanje kontrakcije žučne kesice je hormon holecistokinin. Stimulans za njegovo oslobađanje u krv iz sluzokože dvanaestopalačnog creva je masan zalogaj. I dok se posle posnih (nemasnih) obroka žučna kesa tek malo prazni, masni i obilni obroci je isprazne za jedan sat.

   Žučne soli i njihova funkcija

   Ćelije jetre stvaraju oko 0,6 g žučne soli dnevno iz holesterola, bilo da on potiče iz hrane ili da ga ćelije jetre stvaraju. Žučne soli imaju dve važne uloge u crevnom traktu. Prvo, na masne zalogaje hrane deluje kao deterdžent koji, smanjivanjem površinskog napona, omogućava cepanje masnih kapljica u mnogo manje kapljice. Ova deterdžentska uloga žuči se zove emulgacija. Naime, kada je površinski napon neke čestice tečnosti koja se ne meša sa vodom nizak, ta kapljica može mućkanjem da se raspadne na vrlo sitne kapljice, lakše nego ako je površinski napon visok. Zbog toga je glavna uloga žučnih soli, ali i lecitina u žuči, da pripreme molekule masti za njihovo raspršivanje u toku mućkanja po tankom crevu. Ovo dejstvo je identično dejstvu mnogih deterdženata koji se nalaze u širokoj primeni u domaćinstvu za uklanjanje masnoća. Zašto je ovo nešto što izdvajamo kao savršenstvo prirode? Pa, prosečan prečnik čestica emulgovanih uz pomoć žuči u crevima postaje manji od jednog mikrometra, a totalna površina masti postaje 1000 puta veća, što je jedini put ka uspešnom iskorišćavanju masti unetih hranom.

   Druga, čak važnija, funkcija žučne soli jeste da ona pomaže apsorpciju masnih kiselina, monoglicerida, holesterola i drugih lipida iz creva u krv. Žučne soli prave male komplekse sa lipidima, tzv. micele, koje su tek tada veoma rastvorljive. Kada nema žičnih soli u crevima, čak 40% lipida se gubi stolicom, što često kod tih osoba razvija metabolički deficit. Dakle, bez masti se ne može, samo treba znati koja je prava mera i izbeći zamku koju savremeni način ishrane, bogat mastima, donosi - gojaznost.

   “Čaša“ žuči ili manje

   Količina žuči koju jetra dnevno stvori mnogo zavisi od količine žučnih soli, što je veća količina žučnih soli u crevno-jetrenoj cirkulaciji, veća je sekrecija žuči. Unos viška žučnih soli može da poveća sekreciju žuči za nekoliko stotina mililitara dnevno. Otuda, osobe sklone masnijoj ishrani imaju veću sklonost ka formiranju žučnog kamena.

   Zapamtite:

   U žučnoj kesi, malom kruškolikom organu, čuva se žuč - sok za varenje masti koji proizvodi jetra.
 

   Ass. mr. sc. med. dr Tatjana Mraović, dijetolog
 

   Vita 2008.

^ Vrh strane ^
* Home. * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©