Google Search

Pitanja za stručnjake

 

Pitanja za strucnjake

      Rubrika - Pitanja čitaoca i odgovori stručnjaka -

   Korisna pitanja i odgovori stručnjaka koji mogu da se odnose baš na vaš problem.
   Zato ih pažljivo pročitajte.
   Saznajte odgovor i rešite problem bez tuđe pomoći.
   Ipak, za preciznije odgovore ili specifičnosti obratite se stručnjaku za pomoć.
   "Sam svoj majstor" nije uvek najbolje rešenje.


 

    Katarina Radivojević

   ■ Mnogi ljudi izbegavaju mleko i mlečne proizvode, a od nedavno i namirnice koje sadrže gluten. Da li greše?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Mlečni proizvodi imaju svoje mesto u našoj ishrani, posebno fermentisani. Mislim da ih ne treba izbegavati, posebno ne u populaciji mladih. Značajan su izvor proteina, bogati su kalcijumom. Do 20te ili, po nekim autorima 25te godine, kada se završava rast, kalcijum se ugrađuje u naše kosti i čini ih čvrstim. Budući da je kalcijum neophodan u mnogim fiziološkim procesima, organizam će ga – ukoliko količine unete u hrani nisu dovoljne – “povući” iz kostiju, što će ih učiniti slabijim. U modu su ušli i obezmašćeni mlečni proizvodi, ali ja ih nikad ne propisujem zdravima, već samo onima kojima lečim neke metaboličke poremećaje, poput povišenih vrednosti holesterola, triglicerida u krvi, zatim gojaznih na redukcionoj dijeti. Zato, ako ste zdravi, slobodno koristite mleko sa 2,8 ili 3,2% masti i bez griže savesti stavite kašiku pavlake kao dodatak vašoj supi ili čorbi. Nepodnošenje laktoze u mleku je patološko stanje koje zahteva neunošenje mleka.

   Kada govorimo o glutenu, nedavno mi je postavljeno pitanje “da li ima neke štete, ako se jede hrana bez glutena”? Odgovor je bio odričan! Pacijenti, kojima je od životne važnosti da gluten ne unose u organizam, mogu da se hrane vrlo kvalitetno. Sledeće pitanje je bilo: “da li to znači da ne treba da jedem hranu sa glutenom”. Ponovo je odgovor bio – ne, jer nema nikakvog smisla da se tako hrani čovek koji nije oboleo od celijakije.

    Biljana Cincarević

   ■ Mnogi ne večeraju ili večerom nazivaju obrok, koji imaju u vreme “kasnog ručka”. Koliko sati treba da prođe od poslednjeg obroka u toku dana i odlaska u krevet?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Da bi ljudima bilo jasno na šta mislim kad naglašavam da moramo da imamo redovne obroke, kažem – jedite kao što se hrane bebe, a to znači u intervalima od dva i po do četiri sata. Niko neće bebu smestiti na spavanje, ako prethodno nije okupana i nahranjena. Ne treba, baš, da kao beba jedemo tokom noći, ali možemo da pratimo ritam dece od godinu dana, jer za njega postoji zdravstveno opravdanje. U toku noći šećer u krvi može da pada, a ako pacijent ima problem sa šećernom bolešću, ja nikada ne smem da mu preporučim da bar nešto ne pojede pre spavanja. Može pola sata pre odlaska u krevet, i to doživite kao užinu pred počinak, da popije samo pola čaše jogurta, i to će tokom noći šećer držati u dobrim granicama. Dakle, nema preskakanja večere! Kad to kažem, ja ne mislim da večera treba da se pretvori u porodična okupljanja u kojima ćemo izvaditi sve što se nalazi u frižideru, i da uz preobilan obrok i unošenje velikih količina, nama nepotrebne hrane, zadovolji emotivnu glad. Prepoznajte momenat “jedem a uopšte nisam gladan i samo nabacujem u tanjir i pretrpavam se, a posle sam trom i loše mi je”. Moj savet je lagana večera koja podrazumeva 30 ili 50 grama hleba, tanak sirni namaz ili namaz margarina, list ili dva šunke, čašu jogurta, salata, oko dva sata pred spavanje. Nikome ne bih savetovala da pretera s količinama hrane ni u vreme ručka, ali ako ste to već uraditili, pa ne možete da večerate – ništa se strašno neće desiti. Podrazumeva se da je to izuzetak, a ne pravilo.

    Ana Stanić:

   ■ Na koje vitamine posebno treba obratiti pažnju tokom trudnoće?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Folna kiselina je od izuzetne važnosti u prvim nedeljama trudnoće, kada se formira moždano stablo bebe. Trudnici je potrebno 600 miligrama folata dnevno, a oni se nalaze u spanaću, kvascu, džigerici i pirinču. Vitamin C je bitan za izgradnju koštanog i vezivnog tkiva i kolagena, a dnevna potreba trudnice iznosi 70 miligrama. Najviše ga ima u agrumima i svežoj paprici. Vitamin D je neophodan da bi se kalcijum iz creva efikasno iskoristio, ali potreba za njim u trudnoći nije povećana u odnosu na ishranu žene koja nije trudna. Fetus zahteva 30 grama kalcijuma u toku cele trudnoće, a ta potreba se lako zadovoljava dnevnim unosom od 1000 miligrama iz hrane (npr. ovu količinu sadrži jedan litar mleka). Kalcijuma ima i u pasulju, skuši i sadinama sa kostima, kelju, suvim smokvama, tofu, soji, brokolima… Potrebno da je da trudnica dnevno unosi 15 miligrama cinka, koji je naročito pisutan u žitaricama i orašastim plodovima. Nedostatak gvožđa može dovesti do prevremenog porođaja ili male težine bebe. U trudnoći je potrebna čak dvostruko veća količina, a najčešće se i pored pažljivo biranih namirnica suplementi ovog minerala moraju uvesti, ali samo, i uvek uz konsultaciju sa lekarom.

    Lena Bogdanović

   ■ Da li je dobro proterati so iz kuće?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Kuhinjska so je neophodna za odvijanje normalnih procesa u našem telu, ali organizmu je potrebno samo 1-2 grama dnevno, što je znatno manje od 15-20 grama, koliko otprilike unosi prosečan građanin sa ovih prostora. Institut za javno zdravlje Vojvodine je, tokom pet godina, vršio kontrolu sadržaja kunhinjske soli u blizu 2.000 uzoraka namirnica nemanjenih javnoj potrošnji. Ovo su samo neki od rezultata, a reč je o prosečnom sadržaju soli u 100 grama: hleb, kifle, đevrek - 1,28grama / burek, kroasan – 1,62 / pica – 1,84 / suhomesnati proizvodi – 2,41 / riba u konzervi 1,51 / konzervirano povrće – 1,53 / “grickalice” kao što su kikiriki, kokice, čips – 2,30 grama. Bitno je da stalno imamo u vidu da se so nalazi u mnogim gotovim, prerađenim namirnicama, koje se nalaze na našoj trpezi. Hleb, sir, suhomesnate prerađevine, zimnica poput kiselog kupusa ili turšije, kisela voda, gazirani sokovi, konzervisana hrana su slani. Neke od ovih namirnica treba potpuno eliminisati iz ishrane, posebno ako bolujete od povišenog krvnog pritiska. Treba razmišlajti o tome koliko smo soli stavili u supu, da sklonimo slanik sa stola i da malo više pažnje obratimo na deklaracije, koje se nalaze na svakom proizvodu u želji da otkrijemo u njima dodatu so. Smanjiti unos soli to je zadatak, to je zdravo!

    Boris Novković

   ■ Šta se dobije time kad se dan počne čašom tople vode ili čašom tople vode s limunom?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Može se dan početi i čajem, sa ili bez limuna, ponekad s malo meda ili dan započnite ceđenom pomorandžom u koju ste dodali malo vode. Svako jutro popite jednu ili čak dve čaše vode, a treba je piti i kasnije, u količinama koje ja zovem prijatnim. Voda razređuje krv i time iz ćelija povlači toksine, viškove soli i svega što im nije potrebno. Dobro hidriran organizam ima brži metabolizam, upravo zato što je ćelija oslobođena tih nepotrebnih viškova. Preporučujem 7-9 čaša vode, a pravi savet jeste – ne dozvolite da budete žedni. Kad osetite žeđ, vi već imate deficit vode u organizmu. Ubrzavanje metabolizma pijenjem vode je vrlo važno, to predstavlja jedan od tri prirodna načina da bržim metabolizmom lakše postigne i održavate željenu težinu.

   Da li popiti toplu ili hladnu vodu? I toplu i hladnu vodu telo dovodi na temperaturu od 37C stepeni, kolika je njegova unutrašnja temperatura. Da bi je ohladilo ili zagrejalo, ono potroši po neku kaloriju, što i nije tako loše. Izbor je vaš.

    Danica Maksimović

   ■ Koliko nam je hrane potrebno tokom dana?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Ne može se dati generalni savet, dobre količine su one koje ne povećavaju vašu preporučenu ili željenu težinu, što vašu krvnu sliku drži dobrom a vas čini zadovoljnim. Neko može da jede male količine hrane misleći da je to zdravo, ali da su namirnice loše izabrane. Recimo, ako težinu održavate tako što ćete jednom dnevno pojesti veliko parče torte, sigurno ćete poremetiti metaboličke procese u organizmu. Vrlo je važno i na koji način je hrana pripremljena. Možete jesti povrće, ali ako je pohovano - nije pravi izbor, baš kao što nije prihvatljivo reći „ne volim voće, uzeću suplemente“. Pristup ishrani, da bi bio ispravan, mora da bude individualan. Sigurno je da ne treba preterivati i da je dobro slušati svoj organizam. Naše telo nam šalje signale, koje treba poštovati. Oslušnite ih i ne dozvolite mu da hukće nakon prejedanja, otiče zbog slane hrane ili loše spava nakon preobilnih večera. Dešava se da mi pacijent, posle samo dve nedelje dijete, kaže – divno se osećam, otoci su se izgubili, apetit se smanjio, pun sam energije, lakše se savijam, koža mi je lepša... Odgovorim: „odlično, vaš organizam je prepoznao da ste mu učinili uslugu, pokušajte da tako nastavite, sačuvajte taj osećaj zadovoljsta i ne podležite starim porocima za stolom“. Ukoliko ponovo počnete da „brljate“, vraćamo se na početak. Nameće se neizostavno pitanje – zašto radimo ono što našem telu ne prija?

    GocaTržan

   ■ Da li je kombinacija proteina i ugljenih hidrata, u istom obroku, zaista toliko loša koliko se govori proteklih nekoliko godina?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Nije, zaista. Naš narod nikad nije pazio da li će uz parče mesa pojesti malo sira, hleba, ajvara, salatu ili nešto još. Te kombinacije su potpuno prirodne, i obeležje su našeg podneblja i naše kuhinje, a to jeste važno. Ne treba gubiti iz vida ni to da se u gotovo svakoj namirnici nalaze i belančevine, i ugljeni hidrati i masti. To znači da kad jedete neku namirnicu Vi u organizam unosite sve tri grupe makronutrijenata, u kojima samo dominira više masti, belančevina ili ugljenih hidrata. Meso nisu samo belančevine, ono sadrži i masti i...

   Odgovor na pitanje da li uz šniclu treba pojesti tri parčeta hleba, a na kraju pojesti i neki slatkiš, vodi nas do druge teme – da li želite da ograničite unos kalorija tražeći rešenje u kombinacijama namirnica? Suština je da sebe obuzdate u pogledu količina hrane koju unosite u jednom obroku, a ne da kombinacijama hrane veštački ograničavamo taj unos. Zdravstveno je potpuno pogrešno, a i štetno jesti samo hranu u kojoj dominiraju proteini ili masti.

    Olivera Jevtić

   ■ Šećer mnogi stavljaju na listu nepoželjnih namirnica, a poznato je da organizam može da veoma burno reaguje kad ga nema dovoljno. Gde je „zlatna sredina“?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Ugljeni hidrati (šečeri) su neophodni, ali je odsustvo mere u njihovom konzumiranju dovelo do saveta da ih treba drastično smanjiti. Posebno se to odnosi na namirnice koje imaju visok glikemijski indeks ( beli hleb, peciva, testenine, slatkiši...). Potreba za šećerima raste što ih više jedete. Ako vam je pao šećer, sigurno je da ćete morati da pojedete nešto slatko. Generacije pre nas su govorile da ljudima, u takvim trenucima, treba dati kocku šećera pod jezik. Ništa lakše, i za minut šećer u krvi je poskočio! Koliko vremena mu je trebalo za varenje? Identičan je efekat nakon parčeta torte, čokolade, belog peciva, pasta, pizza... Pacijente uvek podsetim na tu priču o kocki šećera, koja potvrđuje činjenicu da šećer vrlo brzo ulazi u našu krv. Ako se umesto te kocke pojede sto grama čokolade, nameće se pitanje da li imate dovoljno insulina da to „svarite“. Taj insulin, koji neuravnoteženo trošite će šećer iz krvi vrlo brzo ubaciti u ćelije, a u krvi vaš nivo šećera opet pada. Da li ćete posegnuti za novih sto grama čokolade? Da, pa pao vam je šećer. To je problem, to je zavisnost od šećera! Nju ćete izlečiti samo strogom kontrolom konzumiranja ugljenih hidrata. Povrće i meso nemaju tu osobinu, vare se čak i satima. To je razlog sitosti koju posle njih dugo osećamo, šećer u krvi nije „ludovao“ i to je zdravo. Budući da su ugljeni hidrati osnova za proizvodnju hormona sreće, serotonina, moguće je da konzumirajući njih pokušavamo da „dozovemo sreću“. Da li smo opet na početku priče? Ne, ima načina da vas ovaj hormon usreći ishranom, a da šećeri ne podrivaju Vaše zdravlje. Dijetolog zna kako!

    Tamara Paunović

   ■ Koliko masnoća je neophodno za normalno funkcionisanje organizma?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   U preporučenoj ishrani treba da bude 50-60% ugljenih hidrata, 30% masnoća, a ostalo da čine proteini. 30% praktično znači svaki treći zalogaj, s tim što se savetuje da veći deo čine masnoće biljnog porekla, a manji zasićene masnoće, koje su obično životinjskog porekla. To, naravno, ne znači da ih uopšte ne treba konzumirati, već da unos treba da bude umeren. Osim toga što su neke masnoće esencijalne, pa samim tim neophodne našem organizmu koji ne može da ih stvori, one su bitne i zato što daju sitost. Kad pojedete nešto što sadrži masti, u satima koji slede nećete imati napade gladi, što je vrlo važno, a nije beznačajno ni što hrani daju ukus. Među esencijalnim masnim kiselinama su danas veoma često pominjane Omega 3 i Omega 6. Omega3 masne kiseline deluju protiv zapaljenja, što između ostalog znači da će sprečiti nastajanje promena na krvnim sudovima (ako se na nekom mestu pojavi zapaljenje, kasnije može doći do začepljenja krvnog suda nastalo zbog ateroskleroze). Međutim, našem telu su potrebne i Omega6 masne kiseline, koje izazivaju upalne procese takođe neophodne telu, postoje situacije kad zapaljenje dovodi do isceljenja.

   Ono što treba izbegavati su trans masti. Ima ih u nekim vrstama margarina, prženoj brzoj hrani, kao i u prerađenim namirnicama, dugotrajnim pecivima ili biskvitima, kolačima… Sadržaj zasićenih „trans” masti proizvođači sve češće ističu na deklaracijama, a nama ostaje da se trudimo da u jednoj porciji nikada nemamo više od 0,5 grama ovih masnoća, koje osim što pomažu kancerogenezu doprinose obolevanju srca, remete metaboličke procese i funkcije esencijalnih masnih kiselina i podstiču nagomilavanje masti u organizmu.

    Barbara Kolar

   ■ Da li jaja, a naročito žumanca, treba izbegavati, kao što su nam mnogi nutricionisti dugo preporučivali?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Kad hoću da istaknem koliko su važna, kažem da su jaja esencija života. U jajetu, iz kog će se za 21 dan izleći pile, nalazi se žumance, koje će biti to pile, i balance, koje je njegova hrana dok ne dođe trenutak da izađe iz svoje ljuske. To jaje nosi sve što je jedan život, a ako je tako – zašto ne bi valjala? Neko vreme se govorilo kako nisu poželjna zbog holesterola, ali i on je veoma važan za naše zdravlje. Toliko je bitan da se dve trećine holesterola sintetiše u našem organizmu, nezavisno od toga šta jedemo. Budući da je sastavni deo svih naših ćelija, neophodan nam je, pa ga zato naše telo čuva. Postoji, čak, mehanizam u crevima, koji onemogućava da se, putem žuči, višak holesterola izluči ih organizma. Samo jedna trećina holesterola se unosi hranom i nju možemo i treba da kontrolišemo. Međutim, holesterol može da bude povišen iz niza razloga, a ishrana je samo jedan od njih. Ostali su fizička neaktivnost, veliki stres, hipotireoze, loše spavanje, pušenje… Kad lečimo povišene vrednosti holesterola u krvi, sve to moramo da uzmemo u obzir. Ne treba izgubiti iz vida da jaja pružaju sitost, mogu da zamene meso, a nedeljno u našoj ishrani treba da se nađe 4-5-6 komada.

    Danijela Pantić Conić

   ■ Ljudi se, čitajući mnoštvo tekstova i slušajući reklame, zbune, pa više ne znaju koja ulja treba da se nađu u njihovim tiganjima i šerpama, a koja ne? Da li su hladno ceđena ulja pogodna za prženje?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Uvek se iz koncepta izvlači deo priče, čime se formira pogrešna predstava. Od izbora ulja, na kojem će se hrana pržiti, važnija je temperatura i trajanje. Ako prženicu spremate u ulju koje je već dva puta korišćeno – eto problema, jer se ono hemijski promenilo. U brzoj hrani, napolitankama, industrijskim biskvitima, “grickalicama” koje se prodaju u raznim kesicima, nalaze se biljna ulja koja sadrže transmasne kiseline, koje su veoma štetne za kardiovaskularni sistem. Ako, recimo, odaberete margarin koji ih nema, a takvi postoje na našem gržištu, onda ste stavljajući kašičicu tog margarina u sendvič izbegli bilo kakvu opasnost. Dobro je znati i da su hladno ceđena ulja, prvenstveno, dobra za salate. Mada pržena hrana treba da je što manje zastupljena u našoj ishrani, neće biti problem ako na kašičici ulja, za pet minuta, ispržite parče belog mesa ili dva jajeta. U tako kratkom vremenu mala količina ulja ne može da se toliko promeni, da to postane problematično. Još jednom ću naglasiti da istinsku opasnost predstavja prženje u dubokom ulju, naročito ako je ulje više puta korišćeno. Uzgred, zašto bismo pravili prženice, kad možemo da pojedemo tost ili zašto bismo jeli uštipke? Palačinke mogu da se peku i bez ulja, a i zašto biste pojeli više od jedne?

    Dragana Grnčarski

   ■ Koliko ishrana trudnice treba da se promeni, u odnosu ne prethodnu?

   Asis. mr sc. med. dr Tatjana Mraović, spec higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA, 063 24 20 30

   Realne energetske potrebe trudnice, za svih devet meseci, veće su za 20-80 hiljada kalorija od uobičajene ishrane pre trudnoće. Od tih kalorija 60 % se iskoristi za rast bebe i porast organa majke (materice, dojki..), a 40 % odlazi na povećanje bazalnog metabolizma, koji je uslovljen povećanjem težine majke. Budući da u prvom tromesečju žena nema povećanu potrebu za kalorijama, tada ne bi ni trebalo da dođe do povećanja kilograma. Tek od četvrtog meseca trudnoće ishrana treba da bude bogatija za 200 do 300 kalorija dnevno. To jeste malo, ali je sasvim dovoljno. Tradicionalno učenje da “treba jesti za dvoje” nema nikakvog osnova. Odnos makronutijenata u ishrani ostaje isti kao u ishrani pre trudnoće, što znači da 50-60 % treba da čine ugljeni hidrati, 30 % masti, a ostatak belančevine. Više od polovine unetih belančevina treba da budu životinjskog porekla tako da se striktno vegetarijanstvo ne preporučuje. Belančevine su neophodne za izgradnju novog tkiva, pa je važno dnevno unositi 3-10 grama više nego pre trudnoće, a 5 grama belančevina sadrži npr. 35 grama sira, 25 grama govedine, 30 grama ribe, 1 jaje, 1 parče hleba, 250 grama krompira. U toku trudnoće treba izbegavati so, što podrazumeva ne više od 5 grama dnevno.

 

^ Vrh strane ^
* Index * Ishrana * Zdravlje * Dijeta * Media * Kontakt *

ZdravaDijeta ©