Dijeta posle leta

Vitko, zategnuto i preplanulo telo možete zadržati i posle povratka sa mora: dovoljno je da se na vašem stolu nađu odgovarajuća jela.

Kao i svake godine, i ove smo, posle povratka sa godišnjeg odmora, puni optimizma i želje da pozitivne uticaje leta i mora što duže sačuvamo. Ne samo liniju tela, koje je zahvaljujući plivanju i dugim šetnjama uz more kao nekim čudom postalo vitkije i čvršće, nego i sjajnu i preplanulu kožu kojoj su posebno prijali letnji tretmani, a najviše od svega dobro raspoloženje. Naravno da nije reč ni o kakvom čudu: pozitivne uticaje koje je na vaše telo i dušu imao odmor, možete zadržati i u narednim mesecima. Kako? Prihvatite navike ishrane koje će vašem organizmu pomoći da održi stečenu ravnotežu. Vita vam savetuje kako da odaberete odgovarajuće namirnice

Povratak u velikom stilu

Pripremili smo za vas „dijetu posle povratka sa letovanja“. Kako već i naziv kaže, njen je cilj da što duže očuvate rezultate koje ste postigli tokom leta, ali i pripremi za povratak starim radnim i porodičnim obavezama. U ovoj dijeti, jedna je od osnovnih namirnica je riba. Verujemo da ste na odmoru, ako ste ga proveli na moru, češće naručivali ribu, a ako zadržite tu zdravu naviku nekoliko puta nedeljno, osetićete višestruku korist za svoj organizam. Na ovome mestu spomenimo tek dva razloga: temperature krajem leta i početkom jeseni još mogu biti prilično visoke, pa vam lagana hrana neće opterećivati stomak, a zahvaljujući omega 3 masnim kiselinama koje sadrži, pružiće vam dugotrajan osećaj sitosti i zaštititi vas od „lošeg“ holesterola. Dijeta posle povratka sa letovanja predviđa dnevni unos od oko 1500 kalorija, a posebno je važno što uključuje odgovarajuće proteine i ugljene hidrate, vitamine i minerale, koji će vam pomoći da zadržite gipkost i čvrstoću mišića. Ovaj je način ishrane osmišljen da produži preplanulost tena, posebno ako prednost date žutom voću i povrću (koje sadrži antioksidant betakaroten), crvenom (sadrži antioksidant likopen) i tamnozelenom (koje obiluje C vitaminom).

 Voda, hrana i vežba

Budući da je kraj leta i sezona grožđa, koje je takođe bogato antioksidantima, neka se i ono redovno nađe na vašem stolu.    Ali, nemojte preterati sa količinom (zadovoljite se jednim manjim grozdom) da ne biste premašili predviđeni dnevni unos kalorija    I za kraj, nemojte zaboraviti ono osnovno: iako su vrućine popustile i dalje je potrebno piti najmanje dva litra vode (ili zelenog čaja) dnevno.    Važno je da koža ima dovoljno vlage, onda izgleda kompaktno i čvršća je    Kako verovatno nećete imati puno prilike za kretanje kao tokom odmora, nemojte zanemariti ni fizičku aktivnost.    To ne mora biti iscrpljujuće trčanje ili znojenje u fitnes dvorani, ali, uz malo truda, možete održati stečenu formu.    Ostavite automobil u garaži, siđite iz tramvaja ili autobusa nekoliko stanica ranije i prošetajte do odredišta.    Koristite svaku priliku da se razgibate: umesto da koleginicu iz susedne sobe pozovete telefonom, prošetajte do nje.    Ne koristite lift, nego stepenište, iznenadićete se koliko će te male aktivnosti pozitivno uticati na vašu gipkost i dobaro osećanje

U sedam dana do top-forme

Usvojite predloženi model ishrane da biste pozitivno uticali na fizičku kondiciju i dobro raspoloženje.

1. dan

Doručak: sveže isceđeni sok narandže ili centrifugirani sok od šargarepe, 1 grejp, čaj ili kafa
Užina: 1 voćka
Ručak: velika činija salate (zelena salata, paradajz, šargarepa, paprika), dva tvrdo kuvana jaja, 1 pecivo
Užina: čašica nemasnog jogurta
Večera: riba na žaru, pečena u foliji ili u kori od soli, prilog od kuvanog ili sirovog povrća, 1 pecivo
Pre spavanja: čaj od matičnjaka

2. dan

Doručak: čašica nemasnog jogurta sa integralnim žitaricama, čaj ili kafa
Užina: 1 voćka
Ručak: velika činija salate sa tunjevinom konzervisanom „al naturale“, 1 pecivo
Užina: zeleni čaj
Večera: hladni pasulj sa testeninom, prilog od sirovog ili kuvanog povrća
Pre spavanja: čaj od sleza

3. dan

Doručak: sveže isceđeni sok narandže ili centrifugirani sok od šargarepe, 1 grejp, čaj ili kafa
Užina: čašica nemasnog jogurta
Ručak: velika činija salate sa mocarelom
Užina: 1 voćka
Večera: riba na žaru, pečena u foliji ili u kori od soli, prilog od sirovog povrća
Pre spavanja: čaj od verbene

4. dan

Doručak: čašica nemasnog jogurta sa integralnim žitaricama, čaj ili kafa
Užina: 1 voćka
Ručak: velika činija salate od krompira sa hobotnicom, 1 pecivo
Užina: zeleni čaj
Večera: integralna testenina ili pirinač sa graškom, povrće na žaru
Pre spavanja: čaj od nane ili kamilice

5. dan

Doručak: sveže isceđeni sok narandže ili centrifugirani sok od šargarepe, 1 grejp, čaj ili kafa
Užina: čašica nemasnog voćnog ili čistog jogurta
Ručak: porcija sušene govedine, za prilog sirovo povrće, kuvano na pari ili pečeno na žaru
Užina: 1 voćka
Večera: testenina ili pirinač sa svežim kravljim sirom, sirovo ili kuvano povrće
Pre spavanja: čaj od lipe

6. dan

Doručak: čašica nemasnog jogurta sa integralnim žitaricama, čaj ili kafa
Užina: 1 voćka
Ručak: nemasna pršuta sa sirovim ili kuvanim povrćem, 1 pecivo
Užina: zeleni čaj
Večera: testenina sa vongolama, za prilog sirovo ili kuvano povrće
Pre spavanja: čaj od nane ili kamilice

7. dan

Doručak: sveže isceđeni sok narandže ili centrifugirani sok od šargarepe, 1 grejp, čaj ili kafa
Užina: čašica nemasnog voćnog ili čistog jogurta
Ručak: testenina ili pirinač sa raguom (pripremljenim od nemasnog mesa i bez dodatka ulja ili drugih masnoća), za prilog sirovo ili kuvano povrće
Užina: zeleni čaj
Večera: riba na žaru, pečena u foliji ili u kori od soli, za prilog sirovo ili kuvano povrće
Pre spavanja: čaj od šipka

Vitalnost iz voća i povrća.

Pozitivni uticaji voća i povrća odavno su dokazani. Redovno konzumiranje povrća i voća – stručnjaci savetuju tri do pet takvih obroka dnevno – neosporno pozitvno utiče na zdravlje i opšte stanje ljudskog organizma Podsetimo se najboljih prirodnih izvora, pojedinih posebno zdravih i korisnih sastojaka.

Agrumi: ako želite da organizmu osigurate dovoljne količine vitamina, koristite ih. Oni su odlična zaštita i lek protiv zimskih sezonskih bolesti, koje su često posledica oslabljenog imuniteta, ali i protiv prolećnih slabosti.

Narandža sadrži karotenide, terpinol, flavonoid i vitamin C, sve jake antioksidante.

Grejp sadrži vlakna koja smanjuju holesterol, treba ga jesti na kraju obroka, jer ubrzava pretvaranje masti u energiju. Brzo nadoknađuje vodu i mineralne, pa je idealan za sportiste.

Limun sadrži i velike količine kalijuma, a kora mu je puna limunina, snažnog antioksidanta. Za doručak je preporučljvo popiti svež sok od narandže ili limuna, jer vitamin C stimuliše želudac i pojačava apetit, pomaže da se prikupi dovoljno energije.

Mandarina je najslađi agrum, a takođe obiluje limuninom.

Artičoka: obiluje antioksidantima, vitaminima i mineralima. Od davnina se koristi kao pomoć pri varenju masnih namirnica. Listovi artičoke bogati su cinarinom, lekovitom gorkom supstancom koja uspešno snižava loš holesterol u krvi.

Avokado: snažan antioksidant. Njegove zdrave masnoće pomažu smanjenju holesterola u krvi.

Biljna vlakna učestvuju u održavanju ravnoteže šećera u krvi, za šta je potrebno dnevno konzumirati oko 30 grama biljnih vlakana. Tako se sprečava rast insulina koji navodi na prisilno uzimanje hrane. Sigurno povremeno naglo osetite potrebu za bombonom, slatkišem ili osvežavajućim pićem. Ako svakodnevno jedete vlakna, to vam se neće dogoditi. Za doručak se u tu svrhu preporučuju kukuruzne pahuljice, a uz to svakodnevno jedite povrće, poput celera, blitve, kelja, rotkvice, spanaća, slatkog krompira, komorača, zatim pirinač, integralnu pšenicu ili zobene pahuljice.

Bobičasto voće: brusnice štite od infekcija mokraćnih puteva, a jagode od karcinoma. Svo bobičasto voće obiluje vitaminom C.

Breskve: bogate su šećerom, betakarotenom, vitaminom C, voćnim kiselinama, belančevinama, skrobom, kalijumom, fosforom, magnezijumom, kalcijumom, a među retkim su voćem koje sadrži selen.

Brokola: sadrži kalcijum i antioksidante, vitamin C, betakaroten, gluten i lutein. Štiti od karcinoma debelog creva i pluća.

Beli luk: kad osetite nedostatak energije i potrebu za naglim oporavkom, pojedite čen belog luka. Sadrži mineral germanijum, koji podstiče stvaranje energije u organizmu. Ako ne podnosite miris ili ukus, uzmite beli luk u obliku tableta. Osim spomenutoga deluje na smanjenje holesterola u krvi.

Dinja: obiluje vitaminom C, a sadrži i vitamin A i brojne druge vitamine i minerale.

Grožđe: crno grožđe je zdravije od belog, jer sadrži čak 20 različitih antioksidanata. Smanjuje „štetni“ holesterol i opušta krvne sudove.

Krastavac: odličan je diuretik, zbog visokog postotka kalijuma i niskog postotka natrijuma.

Krompir: sadrži dva i po puta manje ugljenih hidrata od hleba, pa je zato pogodan za ishranu dijabetičara.

Kupus: ima slična delovanja kao brokole, budući da i kupus obiluje antioksidantima.

Luk: najbolji su crveni i žuti luk, jer sadrže najviše kercetena. Ta supstanca sprečava da „štetni“ holesterol razara arterije.

Mahune: 100 g mahuna sadrži čak 90 g vode, a ostatak su uglavnom ugljeni hidrati, proteini i vlakna. Zbog takvog sastava, mahune su čest sastojak redukcijskih dijeta.

Šargarepa: već jedna šargarepa dnevno održava nas mlađima, a smanjuje i opasnost od embolije. Dve šargarepe dnevno smanjuju holesterol i opasnost od nastanka karcinoma pluća.

Orasi: sadrže masne kiseline omega 3, koje štite organizam od srčanih bolesti i „lošeg“ holesterola. Ali, orahe treba konzumirati sa merom, jer su vrlo hranljivi i bogati kalorijama.

Paprike: obiluju vitaminima i mineralima, posebno vitaminom C. Najizdašniji izvor vitamina C su crvene paprike (imaju ga četiri puta više od narandži).

Patlidžan: obiluje celulozom, a čak 90% patlidžana je voda.    Posebna su mu vrednost terpeni, supstance koje sprečavaju nastanak tumora.

Paradajz: sadrži likopen koji čuva telesne i umne aktivnosti i smanjuje opasnost od karcinoma gušterače.

Rotkvica je niskokalorična, obiluje vitaminom C, kalijumom, kalcijumom, fosforom, dijetalnim vlaknima…

Smokve: suve smokve posebno su bogate kalcijumom i fosforom, a sadrže i magnezijum, mangan, bakar i gvožđe. Količina minerala u smokvama optimalna je za izgradnju i učvršćivanje kostiju.

Šljive: dijetetska vlakna koja šljiva sadrži pomažu kod snižavanja holesterola u krvi i zatvora. Šparoge: zelene šparoge obiluju mineralima i vitaminima, posebno kalijumom, fosforom, sumporom, kalcijumom i magnezijumom, folatom i vitaminom C, tiaminom i vitaminom B6.    Uz to, pripisuju im se afrodizijačka svojstva.

Spanać: zahvaljujući luteinu koji sadrži, štiti od karcinoma, bolesti srca, visokog pritiska, embolije, mrene i određenih psihičkih smetnji.

Ne zaboravite

Za svaki glavni obrok, dopuštena je kašika čistog devičanskog maslinovog ulja, a za zaslađivanje pića i napitaka dve kašičice šećera ili meda dnevno. Ako niste ljubitelj ribe, možete je zameniti belim mesom pečenim na žaru. Pre nego što počnete sa ovim ili bilo kojim drugim dijetalnim načinom ishrane, posavetujte se sa svojim lekarom. Kod držanja svake dijete, možemo vam predložiti nekoliko saveta pomoću kojih ćete se lakše naviknuti na manje kalorične porcije.

Pre svakog obroka, popijte čašu vode.

Jedite polako i dobro prožvačite hranu.

Poslužujte male porcije hrane, na manjim tanjirima.

Zapamtite: dijeta ne sme da bude jednolična i ne sme voditi u izgladnjivanje. Naprotiv, dijetalnom ishranom organizmu moramo da pružimo sve potrebne i korisne sastojke ne iscrpljujući ga.

Vita 2006.