Još je Hipokrat, otac zapadne medicine, govorio: „Hrana nije lek, ali leči“. Kvalitetna i sveže pripremljena hrana bogata prirodnim hranljivim sastojcima, po mogućstvu bez konzervansa, aditiva i veštačkih sastojaka utiče povoljno na naš organizam, naše mentalne sposobnosti i predispozicije za napredovanje u životu – rekla je dr Tatjana Mraović, na nedavno održanoj panel-diskusiji o zdravoj ishrani
Autor: Jasmina Tomašević
Skup „Ishranom do zdravlja“ organizovao je Evropski velnes institut, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Vojnomedicinskom akademijom i Udruženjem menadžera primarne zdravstvene zaštite. Cilj diskusije je bilo unapređenje informisanosti stanovništva i promocija principa pravilne ishrane i prevencije gojaznosti koja predstavlja jedan od ključnih faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih oboljenja.
Prema rečima dr Mraović, danas se unosi 257 kilo-kalorija više nego pre 20 godina. Ona poručuje da ne bi trebalo da zaboravimo da je glad objektivna, a apetit je zadovoljstvo i on može da se kontroliše.
– Dobro izbalansirana ishrana doprineće psihofizičkoj uravnoteženosti koja neguje besprekorno funkcionisanje organizma, jak imunitet i sklad u mnogim sferama življenja. Kontrolišući sebe kroz zalogaj počinjete da kontrolišete i druge stvari u svom životu – učite se strpljivosti i istrajnosti jačajući volju i upornost“, izjavila je dr Mraović. Ona je napomenula da je važan savet kada je so u pitanju – „Hvala, ne!“ Pola grama soli dnevno je dovoljno za organizam, a pet grama je maksimalna količina koju bi trebalo da unesemo – naglasila je dr Mraović.
Prim. dr Branka Konstantinović Birovljev iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata istakla je da danas ljudi još uvek biraju hranu prema ceni i ukusu, a u budućnosti će birati „funkcionalnu hranu“ sa željom da se posle jela bolje osećaju i budu zdravi.
Doc. dr Maja Nikolić sa Medicinskog fakulteta u Nišu istakla je značaj sticanja zdravih životnih navika kod dece.
– Svakodnevno razvijanje korisnih navika u ishrani dece radi dugoročne promene stila života pruža mnogo, pre svega smanjenje rizika za oboljenja, dobro zdravlje, pravilan rast i razvoj i bolji kvalitet života, istakla je dr Nikolić, i napomenula da su najvažniji faktori rizika za gojaznost dece: gojaznost roditelja, neodgovarajuće navike u ishrani (preskakanje obroka, manji broj obroka kod kuće, ređi obroci), kao i nedovoljna fizička aktivnost. Ona je ukazala da je pravilna ishrana neophodna za pravilan rast i razvoj dece i važan je faktor uspešne prevencije masovnih nezaraznih bolesti. Hronične bolesti uzrokuju 80 odsto smrtnosti u svetu, a u Evropi preko 85 odsto i smatraju se najvažnijom preprekom održivom razvoju Evropske unije, dok ishrana predstavlja jednu od primarno promenljivih determinanti zdravlja.
Prema rečima dr Jelene Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, uhranjenost stanovništva u Srbiji ne prati se sistematski za populaciju u celini, a redovnim merenjem težine i visine obuhvaćena su deca predškolskog i školskog uzrasta i delimično studenti. Podaci o uhranjenosti odraslog stanovništva pokazuju da čak svaka druga osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu masu (54,5 odsto), odnosno 36,2 odsto odrasle populacije je prekomerno uhranjeno, a 18,3 odsto gojazno. Porast broja prekomerno uhranjenih i gojaznih osoba posledica je loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti i predstavlja značajan javno-zdravstveni problem.
Na skupu je bilo reči i o pravilnoj, izbalansiranoj ishrani u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, glavnim faktorima koji utiču na nastanak gojaznosti, metaboličkom sindromu, kao i značaju pravilnog načina ishrane, kontrole telesne težine i fizičke aktivnosti za ostvarenje bolje radne sposobnosti.
Nakon završetka zvaničnog dela skupa, prisutni gosti su imali priliku da provere svoj nivo šećera u krvi. Ovu aktivnost, za sve prisutne, pokrenuli su članovi organizacije Plavi krug, dok je kompanija Borf svim gostima pružila mogućnost da obave analizu sastava tela (BMI, ocena fizičke spremnosti), kao i nutricioničku dijagnozu (količinu proteina, minerali, masti i edema u organizmu).
Treba znati
Dijetolog dr Tatjana Mraović kaže da je gojaznost samo jedna od posledica gubitka sklada između naših realnih potreba i ponašanja za stolom. Jedan kolač svakog dana povećava depo masti za 20-30 g, što je sedam do 10 kg za godinu dana. Mala jabuka viška dnevno ( 50kcal) je 2,5 kg masnih naslaga godišnje. Da biste izgubili 0,5 kg trebalo bi da prepešačite 50 km ili da uradite 2.400 sklekova.
Preuzeto sa: www.danas.rs
